Ет-498 гуруҳ битирувчиси Жумабоев С.Ҳ. нинг Оралиқ тортувчи нимстанцияни электр таъминотини лойихалаштириш



Download 3,16 Mb.
bet15/21
Sana03.06.2022
Hajmi3,16 Mb.
#632013
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   21
Bog'liq
53fc8acedde13

Ажратгичлар ва қисқа туташгичлар.
Ажратгич бу электр занжирларини токсиз ёки кичикрок ток билан узишга мўлжалланган ва схемаларда кўринадиган оралик хосил қилиш учун хизмат киладиган коммутацион аппаратдир.
Ажратгичлар билан юклама токларини узиб булмайди, чунки уларда ёй сўндирувчи қурилмалар йук ва юклама токларини янглиш узиш турғун қисқа туташув хосил бўлишига олиб келади.
Схемаларни соддалаштириш максадида ажратгичлар билан қуйидаги операцияларни бажаришга рухсат этилади:
- трансформатор нейтралларини ва ерга уловчи реакторларни узиш ва улаш;
- шиналар ва барча кучланиш жихозларининг заряд токларини узиш;
- юклама токларини 15 А гача 10 кВ. ва ундан паст кучланишларда уч қутбли ажратгичлар ёрдамида узиш ва улаш.
Ажратгичлар билан узиладиган токнинг киймати унинг тузилишига, кутблар орасидаги масофага, қурилмаларнинг номинал кучланишларига боғлик. Шунинг учун бундай ишларни махсус йурикномалар оркали амалга ошириш мумкин.
Ажратгичларга қуйидаги талаблар куйилади:
- хавода кўринарли оралик хосил қилиш;
- қисқа туташув токларига электр динамик ва термик чидамлиликка эга бўлиши;
- ўз холича узилишларга йул қўймаслик;
- оғир шароитларда хам (кор, мўзлама, шамол) узиш ва улаш ишларини аник бажариш.
Қисқа туташтиргич - электр занжирида сунъий қисқа туташув хосил қилиш учун мўлжалланган коммутацион аппаратдир. Қиска туташтиргичлар оралиқ тортувчи нимстанцияларнинг соддалаштирилган схемаларида шикастланган трансформаторларни таъминловчи тизимининг химояси оркали узишни ташкил этиш учун сунъий қисқа туташув хосил қилиб беради.
Қисқа туташтиргич юритмасининг пружинаси бўлиб, у ерга уланган пичокларни кучланиш остидаги кўзгалмас контактга улашни таъминлаб беради.
Саклагичлар.
Саклагич бу химоя килинаётган занжирни, ток берилган кийматдан ортиб кетган пайтда, ток ўтказувчи қисмини куйиб кетиши билан узишга мўлжалланган коммутацион электр аппаратдир.
Занжир узилгандан сўнг куйган элемент ёки саклагичнинг ўзи алмаштирилади. Саклагич химоя килинаётган занжирга кетма-кет уланади. Занжирда кўринадиган оралик хосил қилиш учун рубильникдан фойдаланилади. Саклагич корпус, эрувчан элемент, контакт қисми, ёй сўндирувчи курилма ва ёй сўндирувчи мухитдан иборат. Саклагичлар турли хил конструкцияли бўлади: тикинсимон, ёпик фибра трубкали, кум тўлдирмали, отувчи саклагичлар бўлиши мумкин.
Саклагичларнинг ишлаши эрувчан элемент ва саклагични номинал токи хамда эрувчан элементнинг химоя характеристикаси билан характерланади. Саклагичнинг номинал токи деб унинг ток ўтказувчи ва контакт кисмлари хисобланган токка айтилади, эрувчан элементнинг номинал токи деб эса шу элементнинг ўзи хисобланган токка айтилади.
Ток номиналдан 25-30% кўп бўлганда саклагич элементи 1-2 соат мобайнида куяди, ток номинальдан 50% ортиб кетганда 10-15 минутда, 100% ортиб кетганда эса 1 минутни ичида куйиши лозим.
Саклагичларни ишлаш тезлигини ошириш учун хар хил материллардан тайёрланган, махсус шаклли хамда металлургик эффект қўлланилган эрувчан элементлар ишлатилади.
Эрувчан элементлар тайёрлашда мис, рух, алюмин, кўрғошин ва кумушдан фойдаланилади.
ПР найсимон сақлагич, қум тўлдирилган сақлагич ПН ва сақлагичлар блоки БПВ қуйидаги расмда кўрсатилган. (18-расм)


Download 3,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish