«энергетика» факультети


Боб. Тартибга солинган диаграммалар усулида хисобий



Download 0,63 Mb.
bet2/7
Sana14.07.2022
Hajmi0,63 Mb.
#799613
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Услубий кўрсатма амалий

4. Боб. Тартибга солинган диаграммалар усулида хисобий

қувватни топиш ………………………….........................................................................




5. Боб. Юкламалар марказини топиш ва картограммалар қуриш............................


6 Боб. Электр таъминоти қисқа туташувларини хисоблаш……………………………


7 Боб. Куч трансформаторларини танлаш……………………………………………….




8 Боб. Номинал кучланишларини танлаш ……………………………………………


9 Боб. Электр узгичлари ва 10 кВ ли кабелларни танлаш ……………………………..


Адабиётлар рўйхати...........................................................................................................


1-МАВЗУ

КРАН ЭЛЕКТР ЮРИТМАЛАРИНИНГ КЕЛТИРИЛГАН ҚУВВАТИНИ ТОПИШ


Режа
1. Хисобий қувватни ва токни аниқлаш


2. Кран тармоқларида кучланиш исрофларини аниқлаш
3. Кран тармоқларининг химояси ва мисол ечиш

Кран электр юритмаларининг юкламаларини хисоблашни кўриб чиқамиз. Кран механизмаларини двигателлари ўзгарувчан юклама билан ишлайди, битта краннинг бир неча двигателлари бирданига ишламагани учун, хисобий токни тахминий усулда хисобланади. Кранларни эксплуатация қилиш давомида олинган кўрсатгичлар бўйича юкламани хисоблайдиган усулни кўрамиз.


Кран двигателлари гурухи томонидан истеъмол қилинадиган хисобий қувват қуйидаги формула билан аниқланади
Рх=сРз+вРс (1.1.)
Бу ерда Рз-гурухдаги энг ката двигателнинг УТ=75 % даги қувватларининг йиғиндиси, кВт; Рс-гурухдаги хамма двигателларнинг УТ=75 % қувватларининг йиғиндиси, кВт; в ва с – тажриба асосида олинган коэффициентлар бўлиб, в=0,06÷0,18; c=0,3.
Ix=1000Pz/( 3 Uнcos ) (1.2)
Ix=1000Px/Uн
Бу ерда Uн-тармоқнинг номинал кучланиши, В; cos =0.7 – двигателларнинг ўртача қувват коэффициенти
Троллейлар ва кабелларнинг кесим юзаси қизиш шарти бўйича танланади
Iйк ≥ Iхi
Бу ерда Iй.қ – танланадиган кесим юзаси учун йўл қўйиладиган ток, А.
Кучланиш исрофи U% ишга тушириш, тормозлаш ва ишчи токлар ўтказгичдан ўтганида, двигателларнинг ўта юкланиш, электромагнитларни ва электр аппаратларини нормал ишлаши учун 8-12 % дан ортмаслиги керак. Умумий йўл қўйиладиган кучланиш исрофи тақсимланади: троллейларда 3-4%, троллейларгача бўлган кабел магистралларида 4-5%, кран ичида 1-3%.
Кучланиш исрофи бўйича мис ва алюминий симларнинг кесим юзалари s, мм2. ўзгарувчан ва ўзгармас токда тармоқнинг хар бир участкаси учун топилади
s=100 3Iмаксlcos /(U%Uн­)
s=100 2Iмаксl/(U%Uн­)

Бу ерда Iмакс – максимал юклама токи; А, l –симнинг узунлиги, м; -ўтказгич (сим) материалининг солиштирма ўткаўувчанлиги, м/(Оммм2) (мис учун =57, алюминий учун =35, пщлат учун =89); U%-участкадаги йўл қўйиладиган кучланиш исрофи.


Iмакс қиймати троллейлар ва таъминловчи магистрал кабеллар учун уларга уланадиган кранлар сони билан аниқланади.
Битта кран бўлганда
Iмакс=mIн1+ Iн2
Иккита кран бўлганда
Iмакс=mIн1+ Iн2+ Iн1,2

Бу ерда m – ишга тушиш токининг карралилиги; Iн2-биринчи крандаги энг катта двигателнинг номинал токи, А; Iн2 – шу краннинг қуввати бўйича иккинчи двигателининг номинал токи, А; Iн1,2-иккинчи крандаги қуввати энг катта двигателининг номинал токи, А.


Iй,қ ва U% бўйича аниқланган кесимлардан каттаси узил-кесил танланади.
Пўлат троллейларда ўзгарувчан ток узатилганда, кучланиш исрофининг реактив ташкил этувчиси хисобга олинади. Бу холда қизиш шарти бўйича танланган кесим юзаси куяланиш исрофи бўйича қуйидагича танланади
 U%=1003(Rcos +xsin ) Imaксl/Uн
Бу ерда R ва Х- 1 метр учун маълумотномадан олинадиган тегишли равишда актив ва реактив солиштирма қаршиликлар, Ом/м.
Энг кўп ишлатиладиган пўлат троллейларнинг ўлчамлари 50х50х5 дан 75х75х10 мм.
Агар U<Uйқ шарти бажарилмаса, троллейлар билан ёнма-ён ётқизиладиган алюминий шиналар ёрдамида қўшимча таъминлаш (подпитка) қўлланилади.
Агар маълумотномада пўлат троллейларнинг йўл қўйиладиган токи Iйқ қийматлари уланиш давомлигини УД=100 % да берилган бўлса, УД нинг кичик қийматларида Iйқ оширилади, масалан, УД=40 % да юклама 1,5-2 марта оширилади.
Кран тармоқлари қисқа туташув токларидан химояланади, аммо щта қизишдан (ўта юкламадан) одатда махсус химояси бўлмайди. Шунинг учун эрувчан қўйилманинг токи Iэқ≤3Iйқ, электромагнит узувчиларнинг ишлаб кетиш токи Iит≤1,5Iйқ бўлиши керак.
Мисол
Троллей линиясидан 1 та кран таъминланади, двгателларнинг қувватлари қуйидагича:
а) кўтариш механизми двигатели Рн1=22 кВт
б) Кўприк механизмида 2 та двигател бўлиб, Рн2=2х8 кВт
в) Аравача механзми двигатели Рн3=4 кВт
Ечиш: Хисобий қувватни (1.1) бўйича аниқлаймиз
Рх=сРз+вРс=0,3(22+28)+0,142=11,4+4,2=15,6 кВт
Хисобий ток
Iх=1000Рх/(Uнcos )=15,6/(1,733800,7)=15,6/0,46=33,4 A

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish