Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


Кадар Юнон фалсафий маданияти х,ам



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet377/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   373   374   375   376   377   378   379   380   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Кадар Юнон фалсафий маданияти х,ам 
назмий шаклда булган. Кадимги муал- 
лифлар А.А.ал-М.ни диний-сиёсий нук- 
таи назардан купрок кизиктирар экан, 
замонавий тадкикотчилар уни х,ар то- 
монлама янгича усуллар б-н танкид 
киладилар. Натижада, янги муаммолар 
уртага чикади. Абу-л-Фараж ибн ал-Жав- 
зий А.А.ал-М.нинг баъзи шеърлари ту-
Абу-л-Ало ал-Маъаррийнинг 
«Рисала ал-гуфран» номли асари. 
Копира нашри


файли уни каттик; танкид килиб, куфрда 
айблайди. У «Рисала ал-гуфран» асарида 
Исломни енгил ифодалар б-н изохла- 
гани ва мазкур асар уз ичига маздаизм 
гояларига оид фикрларни жамлаганини 
айтганлар \ам бор.
ААал-М.нинг фикрича, жамият ваки- 
ли булган рахбарлар, халкка зулм кил- 
ганлар ва уларни алдаб молларига хиенат 
этганлар. Уз даврида Мисрда бошкарувни 
эгаллаб турган фотимийлар, рахбар- 
лар хукмлари шариат манбаи эканини 
даъво килганлари хзкида эслатилганда, 
А.А.ал-М. улар ёлгон гапирганлари, акл- 
дан ташкари бошка йулбошловчи йукли- 
ги, бу карашлар рахбарларнинг тамалари 
учун уйди рил га ни ни айтади. Ун га кура, 
фотимийлар евузликнинг ёйилишини 
истаган, Пайгамбар (с.а.в.)нинг ишлари- 
ни бартараф этадиган имомнинг кели- 
шини кутган инсонлардир. Бу тушунча- 
лар сабабли А.А.ал-М.нинг мухолифлари 
ортган, унга каратилган тухматлар ва 
асарларига киритилган узгартиришлар 
купайган. Ибн ал-Вардий А.А.ал-М.нинг 
«Мен тухмат килганлардан бириман», де- 
ганини накл килган. А.А.ал-М. баъзи ки- 
шиларнинг «Ал-Лузумийиат»даги шеър- 
ларини узгартирганини курганидан сунг, 
уларга раддия сифатида «Зажр ан-наби%» 
ва «Нажр аз-Зажр» номли иккита асар 
ёзган хамда уларда асари га киритилган 
узгартиришларни очик асослаб берган. 
Ибн ал-Адиймнинг маълум килишича, Ха- 
лаб амири Муъиззуд-давла Сумол ибн Со- 
лихга ёзиб юборган «Рисала аз-забъайн» 
асарида уни куфр ва динсизликда айбла- 
ган икки киши устидан шикоят килган.
А.А.ал-М. 70 дан ортик катта-кичик 
асарлар муаллифи. Асарларини кучир- 
ган Али ибн Абдуллох ибн Абу Хошим 
ал-Исфахонийга китобларининг руйха- 
тини туздирган. Унда хар бир асарнинг 
хажми, мохияти ва мазмуни хакида маъ- 
лумот берилган. А.А.ал-М. асарлари ва 
шеърларининг оз кисмигина бизгача 
етиб келган.
АБУ-Л-АЛО АЛ-МАЪАРРИЙ
Абу-л-Ало ал-Маъаррийнинг 
«Сацт аз-занд» номли деоони. 
Байрут нашри
А.А.ал-М.нинг илк ёзилган шеърлари 
тупланган «Саь;т аз-занд» номли дево- 
ни, ^асида, марсия ва кундалик хаётга 
оид 3000 дан зиёд байтларни уз ичига 
олган 113 та шеърдан иборат. Девондаги 
энг кучли шеърлари марсияларднр. Тоха 
Хусайн бу асарда %анафий фа^аци Абу 
Хамзага аталган марсия ни араб адабиё- 
тининг энг кучли марсияларидан бири 
эканини айтибутган. Шунингдек, 11000 
байтдан иборат «Лузум ма ла йалзам» 
(Ал-Лузумиййат) девони А.А.ал-М.нинг 
илм, ахлок, Аллох, РУХ, сиёсат ва ижти- 
моий хаёт б-н боглик карашларини уз 
ичига олган.
А.А.ал-М. «Ал-Фусул ва-л-гайат фй 
тамжйдиллаъ 
ва-л-маваъиз» 
номли 
насрий асар хам ёзган. Асар Мухаммад 
Хасан Занотий томонидан нашр килин- 
ган (Копира 1356/1938 й.). Яна «Мулк 
а с-саб ил фи-л-ваъз ва-з-зух,д», «Зажр 
ан-наби%» асарлари хам унга нисбат 
берилган. «Зажр ан-набиц» уни динсиз­
ликда айблаганларга раддия сифатида 
ёзилган.
391


АБУ-Л-АЛО АЛ-ХАМАДОНИЙ
Абу-л-Ало ал-Маъаррийнинг 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   373   374   375   376   377   378   379   380   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish