Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet453/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   449   450   451   452   453   454   455   456   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Сауобалардан
Анас 
ибн Молик б-н Пайгамбар (с.а.в.)ни кур- 
гани айтилган Абу Умома ибн Сахдцан, 
тобеъинл
ардан эса Шаъбий, Усмон (р.а.) 
нинг угли Абон, Саъид ибн Мусайяб, Хо­
рижа ибн Зайд ва Абдуррахмон ибн Хур- 
муз ал-Аъраж каби олимлардан ривоят- 
да булган. Ундан эса, угиллари Абдуррах­
мон б-н Абу-л-Косим, ёши улуг булган 
Ибн Абу Мулайка б-н Солих ибн Кайсон, 
шунингдек, Мусо ибн Укба, Хишом ибн 
Урва, Суфён ас-Саврий, Молик ибн Анас 
ва Суфён ибн Уяйна каби 
мущддисл
ар ха­
дис ривоят килганлар.
Али ибн Мадиний уни буюк 
тобе- 
ъинлардан кейинок келган Мадинанинг 
турт буюк олимларидан бири, деб хи- 
соблаган. Суфён ас-Саврий уни «Амир 
ал-муъминийн фил-хадис» деган. Ахмад 
ибн Ханбал б-н Яхё ибн Маъийн А.3.ни 
ишончли шахе булганини маълум ки­
ладилар. Ахмад ибн Ханбал яна бошка 
бир кавлида 
«ровий
лари 
сица
булса, ри- 
воятларини олиш мумкин», деган. Имом 
ал-Бухорийнинг изохига кура, Абу Хурай- 
ранинг энг ишончли санади А.З. - Аъраж
- Абу Хурайра занжиридир.
464


АБУ ЗУАЙБ АЛ-*УЗАПИЙ
Ривоятлари 
«Кутуби си тта»ц
ан урин 
олган А.З., хадис ва 
фицу
илмида булга­
ни каби х,исоб ва шеър мавзуларида хам 
билими ю^ори олим булган. Атрофида- 
ги юзлаб шогирдлар б-н 
Масжид ан-На- 
бавий
га кираётганини курган 
мууаддис 
Абдураббих ибн Саъид уни султонга ух- 
шатгани, шогирдлари ундан 
фи/^у,
хадис, 
хисоб ва ечимини топа олмаган масала- 
ларни сураётганларини гувох,и булга­
нини айтади. Лайс ибн Саъднинг маъ­
лум килишича, барчаси 
тобеъин
булган 
300 кишига 
Масжид ан-Набавийд
а 
фицу, 
шеър каби илмлардан таълим берган, 
бирок; кейинчалик шогирдлари Рабиъа 
ибн Абу Абдуррах,моннинг даре х,алк;а- 
сига кушилганидан сунг, ёлгиз колган. 
Балки шу боис Рабиъа б-н ораси бузил- 
ган. Мадинага келганида хар икки олим 
б-н хам куришган Абу Х,анифа (р.а.), 
фицу 
илмида А.З. Рабиъадан кура юкорирок 
савияда булганини маълум килган. Ах­
мад ибн Х,анбал хам уни Рабиъадан кура 
билимлирок булганини айтган. Х,ишом 
ибн Абдулмалик замонида Мадинанинг 
молиявий ишлари девонида фаолият 
олиб борган А.З.ни Умар ибн Абдулазиз 
Куфанинг 
байтулмолини
бошкаришга 
тайинлаган. 
Умавийларнинг
хизматида 
булгани боис Молик ибн Анас унга «шу 
одамларнинг котиби эди», деган ифода- 
ни куллаган булса-да, 
«Ал-Муватто»да 
эллик турт ривоятига урин ажратгани 
будаъвонинг тугри булмаганини ифода- 
лайди.
А.З. рамазон ойининг 17-кунида (мил.
748 й., 20 май) вафот этган. 131 й.да (мил.
749 й.) вафот этгани хам накл килинган.
А.З. 
фикдга
дойр китоб ёзгани зикр
Килинади. Бирок асарнинг мохияти маъ­
лум эмас. Угли Абдуррахмон хам Х,ишом 
ибн Урванинг энг ишончли шогирди бу­
либ, 
фицу
ва хадис сохаларида танилган 
олим булган.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацат: ал-мутаммим. 
318-320; Ал-Бухорий. Am-Тарйх ал-кабйр. V, 83; уша 
муал. Am-Тарйх ас-сагйр. II, 27; Ибн Абу Хотим. Ал-
Жарц ва-т-таъдйл. V, 49-50; Аз-За^абий. Тазкира 
ал-хуффаз. 1,134-135; уша муал. Сийар. V, 445-451; 
VIII, 168-170; уша муал'. Тарйх ал-Ислам: сана 121­
140. 461-462; уша муал. Мйзан ал-иътидал. II, 418­
420; Ибн Хажар. Таузйб ат-таф йб. V, 203-205; Ибн 
ал-Имод. Шазарат аз-зацаб. I, 182; Бадрон. Тахрйб 
тарйх Димашк,. VII, 385-386; Sezgin. GAS. I, 405; Ali 
Osman Koipkuzu. «Ebu'z-Zinad».- TDV iA. - Istanbul: 
1994.X, 354. 
,
.. 

Али Усмон Кучкузу
АБУ ЗУАЙБ АЛ-Х.УЗАЛИЙ 
Jji
Абу Зуайб Хувайлид ибн Холид 
ибн Мухаррис ал-Хузалий 
(? - 28/648-49, Миср)
Шоир сахоба
Абу Зуайб ал-Хузалий (р.а.) 
уижрат- 
нинг 9 й.ида (мил. 630 й.) бутун каби­
ласи б-н бирга Исломни кабул килган. 
Чулда истикомат килаётганида Пай­
гамбар (с.а.в.)нинг касал булганлари 
Хакида эшитади. Мадинага келганида 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг вафот этганлари 
хабарини топади. Уша вактда мусулмон­
лар Сакифату Бани Саъидада тупланган 
эдилар. А.З.ал-Х,. хам уша ерга боради. 
Абу Бакр (р.а.) ва Умар (р.а.)ларнинг 
нуткларини тинглайди. Абу Бакр (р.а.) 
га 
байъат
этиш вокеасига гувох була­
ди. Пайгамбар (с.а.в.)нинг жанозалари 
ва дафн килиш маросимида иштирок 
этганидан сунг, чулга кайтади. Умар 
(р.а.) замонида Миср ва Шимолий Афри- 
канинг 
ф ату
ида иштирок этади. Усмон 
(р.а.) даврида 26/646-47 й.да Абдуллох 
ибн Саъд ибн Абу Сарх кумондонлиги 
остида Африка сафарида иштирок эта­
ди. Усмон (р.а.)га 
ф ату
хабарини билди- 
риш учун Абдуллох ибн Зубайр б-н бир­
га оркага кайтаётганида Мисрда вафот 
этади. Жанозасини Абдуллох ибн Зу­
байр укийди. Манбаларда угли ва жия- 
ни б-н бирга Византияга карши килин­
ган сафарлардан бирида вафот этгани 
хакида хам ривоят бор.
Соъида ибн Жуайя ал-Хузалийнинг 
ровий
си булган А.З.ал-Х., 
Хузайл цабила-
465



Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   449   450   451   452   453   454   455   456   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish