Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet197/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

DMBi. IV, 183-184; jonathan E. Brockopp. «Early 
Islamic Jurisprudence in Egypt: Two Scholars and Their 
Mukhtasars». IJMES. XXX/2 (1998), 167-182; Saffet 
Kose. «Ibn Abdiilhakem, Abdullah». TDV IA. - Istanbul: 
1999. XIX, 276-277.
Саффет Куса
АБДУЛЛОХ, ИБН АБДУНУХ.М 
ЗУЛБИЖОДАЙН
j j
(jj Alii J-ic-
Абдуллох ибн Абдунухм ибн Афийф 
ибн Усайхим ибн Рабиъа ибн Адий 
ибн Саълаба ибн Зуайб 
ибн Саъд ал-Музаний 
(?, М акка-9/630, ?)
Сахоба
Асл исми Абдулуззо. Музайна щабила- 
сига мансуб булган. Отаси - Абдунухм. 
Онаси - Жахма бинт ал-Х,орис бин ал-Як- 
зон ал-Камдоний. Абдуллох ибн Абду­
нухм Зулбижодайн (р.а.) акаси Хузоадан 
олдин мусулмон булган. Исломни кабул 
цилганидан сунг, Пайгамбар (с.а.в.) ис­
мини Абдуллох деб узгартирганлар. Улуг 
сахоба Абдуллох ибн Мугаффал (р.а.)нинг 
амакиси. Расулуллох (с.а.в.) унга «Зулби­
жодайн» (икки булак мато эгаси) дея хи- 
тоб килганлари сабабли, шу лакаб б-н та- 
нилган. Ёшлигида вафот этган отасидан 
хеч бир мерос колмаган. А.и.А.3. узига тук 
амакиси химоясида катта булади, унинг 
ёрдами б-н бойликка эга булади. А.и.А.3.
Кадимги 
Макка. 
(Рекон­
струкция)


АБДУЛЛОХ, ИБН АБДУНУХМ ЗУЛБИЖОДАЙН
Расулуллох (с.а.в.) Маккадан Мадинага 
цижрат килган вактларида Ислом ди- 
нига кизика бошлайди ва мусулмон бу- 
лишни жуда истайди. Лекин амакисига 
айтишга ботинолмай юради. Шу тарзда 
йиллар утади. Бир куни у: «Эй амаки, Ис- 
ломни кабул этишингизни узок кутдим. 
Лекин сиз буни истамас экансиз. Мусул­
мон булиш учун менга рухсат беринг», 
дейди. Амакиси: «Агар Мухаммадга эрга- 
шадиган булсанг, берган хамма нарсамни 
тортиб оламан, х,атто кийимингни хам», 
дейди. Бунга жавобан А.и.А.З: «Аллохга 
касам, мен мусулмон булдим, бут ва тош- 
ларга ибодат килишни ташладим» деб, 
барча нарсадан воз кечиши ва Мухаммад 
(с.а.в.)га эргашишини айтиб, амакиси 
берган барча мулкини кайтариб беради. 
Расули Акрам (с.а.в.)нинг хузурларига 
бориш учун кийими хам колмаганидан 
онаси унга «бижод» деб аталувчи калин 
матони иккига булиб, кийим тикиб бе­
ради. А.и.А.З. Мадинага келиб, кечани 
Масжид ан-Набавийда утказади. Ушанда 
Расулуллох (с.а.в.) Варикон тоги этаги- 
даги масжидда эдилар. А.и.А.З. бу ерга 
сахар вактида етиб келади. Пайгамбар 
(с.а.в.) бомдод намозини укиб булганла- 
ридан сунг одатларича, одамларга юзла- 
надилар. У узининг киёфаси б-н Расулул­
лох (с.а.в.)нинг диккатларини тортади. 
Ундан кимлигини сураганларида: «Мен 
Абдулуззоман», деб жавоб беради. Пай­
гамбар (с.а.в.): «Йук, сен АбдуллохЗулби- 
жодайнсан» дейдилар ва «Мен билан юр» 
деб, уни мехмон килганлар ва унга Куръ- 
ондан таълим берганлар.
А.и.А.З. баъзи гозо/пларда Расулуллох 
(с.а.в.) б-н бирга булган. Табук газотида 
Ул Зотнинг туяларини гузал нагмалар 
б-н юргизгани ривоят килинган. А.и.А.З. 
Куръон укиганида, Аллохни зикр килиб 
дуо килганида овозини баланд Kjft'apap 
эди. Сах,оба Ибн Адраъ (р.а.) ривоят ки­
лади: «Расулуллох (с.а.в.)ни куриклаб 
юрардим. Бир кеча ташкарига чиккан- 
ларида мени куриб колиб, кулимдан
тутдилар ва биз бирга кетдик. Йулда 
намоз укиётган кишининг ёнидан ут- 
дик. Унинг баланд овозда цироат кила- 
ётганини куриб: «Менимча, у риёкор», 
дедим. Расулуллох (с.а.в.): «Йук. аксинча, 
у куп тавба килувчидир», дедилар. Мен 
уша кишига карадим, у Абдуллох Зул- 
бижодайн экан» (Муснад. IV, 337). Аллох 
йулида шахид булишни истаган А.и.А.3., 
Табук газоти вактида иситма касалига 
учраб, кечаси вафот этади. Манбаларда 
Расулуллох (с.а.в.) беш кишини уз кул- 
лари б-н кабрга куйганлари, улардан 
бири А.и.А.З. булган зикр килинади. 
А.и.А.З.нинг жаноза намозн Расулуллох 
(с.а.в.) томонларидан уша кечада уки- 
либ, машъала ёруглигида дафн этилади. 
Расулуллох (с.а.в.) унинг кабрига узлари 
тушиб, Абу Бакр (р.а.) ва Умар (р.а.)лар 
ёрдамида жасадни куйганлар. Дафн ту- 
гаганидан сунг Расулуллох (с.а.в.) к,ибла- 
га караб кулларини кутариб: «Аллохим! 
Мен ундан розиман, Сен хам рози бул!», 
деб дуо киладилар хамда уни Аллох- 
ни ва Расулини севган, ичи ёнган, к^зи 
ёшли, куп Куръон укиган шахе булга- 
нини айтадилар. Абдуллох ибн Масъуд 
(р.а.) бу вокеани куйидагича зикр ки­
лади: «Табук газотига Расулуллох (с.а.в) 
б-н бирга чиккан эдим. Кечаси туннинг 
ярмидауйгониб кетдим, биз жойлашган 
майдоннинг бир четида оловдан булган 
шуъла ёниб турганига кузим тушди. 
Уша томонга караб юрдим. У ерда Расу­
луллох (с.а.в.), Абу Бакр ва Умар (р.а.) 
вафот этган со^обалардан Абдуллох Зул- 
бижодайн ал-Музанийни дафн этишга 
хозирлик куришаётган экан. Улар кабр 
казишиб унинг ичида Расулуллох (с.а.в.), 
тепасида эса Абу Бакр ва Умар (р.а.)лар 
туришган эди. Расулуллох (с.а.в.) кабр 
ичидан туриб уларга: «К,ани, биродарин- 
гизни менга узатинглар», дедилар. Улар 
маййитни узатдилар. Маййитни лахад- 
га куйгач, Расулуллох (с.а.в.): «Парвар- 
дигорим, мен ундан розиман, Сен хам 
рози бул!», деб дуо килдилар. Бу холат-
167


АБДУЛЛОХ ИБН АБУ АВФО
ни куриб: «Мен ундан ун беш йил аввал 
мусулмон булдим. Кошки к;абр эгаси мен 
булсам эди» деб, унинг урнида булишни 
жуда истагани ривоят килинади.
Ад.: Аз-Замахшарий. Ал-Фаиц. I, 79-80; Ал- 
Вокидий. Ал-Магазй. III, 1013; Ибн Кутайба. Ал- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish