Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Ки таб ал-ъилал». I, 751-752).
А.и.ал-А.нинг Исломни кабул килган 
айрим ахли китоблардан хам ривоятлар 
Килишига И. Голдциер (Goldziher) ва Ф. 
Бухл сингари шаркшунослар алохида 
эътибор каратишган. А.и.ал-А. ва б. са%о- 
болар бунга ^хшаш хабарларни ривоят 
килганлари хаки кат. Исроилиётлардан 
хисобланган бундай ривоятларни уч 
кисмга б^лиш мумкин:
1) ростлиги исломий далиллар б-н со­
бит б^лгаи ривоятлар;
2) хатолиги аник булган ривоятлар;
3) улар хакида исломий маълумотлар 
мавжуд булмаган ривоятлар. А.и.ал-А. 
дан килинган бундай ривоятларга бил- 
дирилган айрим эътирозлар аслида 
сиёсий томондан унга нисбат килинган 
ривоятлар сабаблидир. Чунончи, Ф. Бухл 
Хам бир томондан уни танкид килиб, ик­
кинчи томондан «Ибн ал-Аббосга иснод 
килинган баъзи хадислар кейинчалик 
фирибгарлар томонидан унга нисбат ки- 
лингандир» дея, бу хакикатни эътироф 
этган.
Куръони каримнинг дакик маънола- 
рини фахмлаши, тушуниши учун Пай­
гамбар (с.а.в.)дан хос дуо олган А.и.ал-А. 
нинг тафсир илмида устунлиги Ислом- 
нинг илк даврлариданок барча мусул­
монлар томонидан эътироф килинган. 
У оятларни нозил булиш сабаблари, 
носих ва мансухини яхши билиши б-н 
бирга араб адабиётидан хам мукаммал
АБДУЛЛОХ, ИБН АЛ-АББОС
158
билимга эга булган. Халифа Умар (р.а.) 
Бадр жангчилари иштирок этган илм 
мажлисларига ёш булишига карамай, 
уни хам олиб борар ва билимига муро- 
жаат киларди.
А.и.ал-А.га нисбат килинган тафсир 
ривоятлари жуда куп булиши б-н бирга, 
ишончлилик жихатидан хам устун хи­
собланади. Деярли барча оятлар хакида 
ундан бир ёки бир нечта тафсир ривоят 
Килинган. Бу ривоятларнинг куплиги 
боис Имом аш-Шофеъий А.и.ал-А.дан 
тафсирга оид 100 тача хадисдан бошка 
нарса собит булмаган, дейишга мажбур 
булади.Танкидчилар А.и.ал-А.дан келган 
тафсир ma/лш^ларини унга нисбатлари 
жихатидан бирма-бир текширганлар 
ва улар кимлар томонидан, кай си асар- 
ларда баён килинганига хам ойдинлик 
киритганлар. Ушбу тафсир 
тарш 'щ л
ари 
Куйидагилардир:
1. Муовия ибн Солих, тарий^и. Абу Со- 
лих Абдуллох ибн Солих - Али ибн Абу 
Талха - Ибн Аббос (ёхуд Мужохид ёки 
Саъид ибн Жубайр оркали ибн Аббос). 
Энг ишончли тарийцд и р. Имом ал-Бу- 
хорий, Имом Муслим ва «Сунан»ларда бу 
тар ибедан ривоят килинган. Шунинг­
дек, ат-Табарий, Ибн Абу Х,отим ва Ибн 
ал-Мунзирлар хам шу тарийн;ни ихтиер 
килганлар.
2. Койс ибн Муслим ал-Куфий тариСщи. 
Ато ибн Саъид - Саъид ибн Жубайр - Ибн 
Аббос. Ал-Бухорий ва Имом Муслимнинг 
шартларига эга булган ишончли тариСщ 
булиб, ал-Фарёбий ва «Ал-Мустадрак» 
муаллифи ал-Х,аким ан-Найсобурий то­
монидан фойдаланилган.
3. Ибн Ис%о% тарийк;и. Мухаммад ибн 
Абу Мухаммад - Икрима ёки Саъид ибн 
Жубайр - Ибн Аббос. Х,асан даражасида 
ишончли булиб, купрок ат-Табарий, Ибн 
Абу Х.ОТИМ ва ат-Табаронийлар томони­
дан фойдаланилган.
4. Суддий (ал-Кабир) тарийци. Абу Мо­
лик ёки Абу Солих оркали Ибн Аббосга 
богланган ушбу тарийк, хам макбул хи-


АБДУЛЛОХ ИБН АП-АББОС
собланган. Имом Муслим, Сунани арбаъа 
ва ат-Табарийлар ушбу тар ийщ ан ри­
воят килишган.
5. Ибн Ж ураиж тарийци. Орадаги ро- 
eut/ларни ташлаб, тугридан-тугри Ибн 
ал-Аббосдан ривоят килган Ибн Журайж 
туплаган ривоятларининг ишончлили- 
гига унчалик эътибор бермаган. Шу боис 
у килган ривоятлар бошка тартщ лар 
томонидан куллаб-кувватланмаган, мак- 
бул хисобланмаган. Бирок Хажжож ибн 
Мухаммаднинг ушбу тарийк, оркали 
Ибн ал-Аббосдан ривоят килган тафсир 
жузи иттифок ила са%и% саналган.
6. Зацуок ибн Музощм тарий^и. Ри­
воят занжири ичидан урин олган Саъ­
ид ибн Жубайрни зикр килмагани учун 
ишончли хисоблаш мумкин эмас. Бу та- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish