Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet189/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

сацоба ва тобеъинлар даврида хосса- 
тан тафсир, фицх, масалаларида имом- 
пешво сифатида тулик ишонч бил- 
дирилган намда тарихнинг неч кайси 
даврида номига дог тушмаган А.и.ал-А. 
шахсияти наккига асоссиз тух,мат ки­
лиш илм шаънига нисбатан адолатсиз- 
ликдир. Ф. Бухлнинг (F.Buhl) бу караши 
шаркшунослар томонидан х,ам каттик 
танкидга учраган. Мазкур энциклопе- 
диянинг иккинчи нашрида Лаура Веч- 
чиа Вальери (L. Veccia Vaglieri) А.и.ал-А. 
наётини кайтадан ёзиб, мазкур даъво-


АБДУЛЛОХ ИБН АЛ-АББОС
ларуринсиз эканини таъкидлайди [E I2,
I. 40]. «Муруж аз-зс
1
цаб»&а келтирилган 
А.и.ал-А. хулафои рошидийн, хусусан, 
Али (к.в.) тугрисидаги ижобий фикрла- 
рини Муовияга очик-ойдин баен кил- 
гани ^ацидаги маълумот унинг Муовия 
томонига утгани хакидаги ривоятлар- 
ни пучга ч и к;а рад и.
Манбаларда А.и.ал-А. сиёсий ва иж- 
тимоий жараёнлар каршисида узининг 
илмий мавкеи ва сиесии мувозанати- 
ни доимо тугри назорат килгани кайд 
этилган. Мае., Муовия вафот этгач, Али 
(к.в.) тарафдорлари Хусайн (р.а.)ни 
Куфага таклиф килишганда, А.и.ал-А. 
куфаликларга 
ишониб 
булмаслиги, 
уларнинг даъватларини кабул килмас- 
лик лозимлиги ва бирор жойга бориш 
керак булса х,ам, у жой Яман эканини, 
акс х,олда нохуш ходисалар руй бери- 
ши мумкинлигини айтган. Бирок, уз 
фикрларини кабул килдира олмаган. 
Карбало фожиаси руй бергач, А.и.ал-А. 
уни эшитиб каттик кайгурган ва куз- 
лари кур булар даражада куп йиглаган. 
Абдуллох, ибн Зубайр халифалигини 
эълон килиб, фарами тариф на узига 
кароргох, килиб олгач, А.и.ал-А. унинг 
умавийларцан 
халифаликка 
лойик 
номзод булишига карамай, фарами 
шарифнинг кароргох килиб олиши- 
га карши булади ва халифага байъат 
Килмай Тоифга чекинади. А.и.ал-А. 
хаёти 
давомида 
мусулмонларнинг 
бирдамлигини таъминлашга харакат 
килган, буни амалга ошириш учун баъ- 
зида масъул кишиларга танбех берган, 
танкид килган ва узига халифа булиш- 
ни таклиф килганларга розилик бер- 
маган. А.и.ал-А. етмиш ёшида вафот 
этган. Жанозасини Али (к.в.)нинг угли 
Мухаммад ибн Ханафийя укиган.
А.и.ал-А. Пайгамбар (с.а.в.) вафот эт- 
ганларида ун уч ёшда эди. У куп хадис 
ривоят килган са^оболардан (,муксирун
булиб, ривоят килган 1660 та хадиси- 
нинг бир кисмини шахеан Пайгамбар
Абдуллох, ибн ал*Аббос (р.а.) масжиди. Тоиф
(с.а.в.)нинг узларидан эшитган. Акса- 
риятини эса Умар (р.а.), Али (к.в.), Муоз 
(р.а.), отаси Аббос (р.а.), Абдуррахмон 
ибн Авф (р.а.), Абу Суфён (р.а.), Абу Зарр 
(р.а.)( Убай ибн Каъб (р.а.), Зайд ибн Со- 
бит (р.а.) ва б. са^оболардан урганган. 
Муътабар хадис олимлари А.и.ал-А. ри­
воят килган хадисларга алохида эъти- 
бор каратганлар. 75 та хадиси Имом 
ал-Бухорий ва Имом Муслимларнинг 
хар иккиси, 120 та хадиси ал-Бухорий- 
нинг узи, 9 та хадиси эса Имом Муслим 
тарафидан тахриж  килинган. Шунинг­
дек, хддисларининг аксарияти «Мус- 
над»дан (I, 214-374; V, 116-122) урин 
олган. А.и.ал-А.дан 197 киши хадис ри­
воят килган. Куп хадис ривоят килиш 
б-н бирга, хадис ургатишга хам алохи- 
да эътибор берган. У «Дин илмини гу- 
вохлиги кабул килинадиган кишилар-
157


дангина урганинглар», деган. Баъзи 
тобеъинлар хакида жар% маъносини 
ифодаловчи фикрлар билдирган. Х,адис 
таълимида арз ёки щ р оат усулларини 
Куллаш мумкинлигини айтган. Кексай- 
ганида карилик ва чарчок сабабли х,а- 
дис матнларини бир-бирига чалкашти- 
ра бошлагач, узидан хадис таълим 
олиш учун келган тоифликларга: «Мен 
энди чарчадим. Сизлар укинглар, мен 
тинглайман. Сизлар укиганларни тинг- 
лаб тасдиклашим гуё мен укиганим 
б-н баробардир» деган. (Ат-Термизий. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   185   186   187   188   189   190   191   192   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish