Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet441/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   437   438   439   440   441   442   443   444   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

цироат ^алкалари баъзан 1500 дан 
ортик кишигача етган. Ундан арз йули
Абу-д-Дардонинг «Боб ас-сагир» кабристонидан 
то пил га н кабр тоши. Дамашк
449


АБУ-Д-ДАЗДО*
б-н Куръон урганганлар орасида кичик 
хотини Уммуд-Дардо, Атийя ибн Кайс 
ал-Килобий, Холид ибн Маъдон ва кози 
Сувайд ибн Абдулазизлар булган. Шу­
нингдек, машхур етти 
цироат
имомла- 
ридан Ибн Омир х,ам ундан даре олган.
Шунингдек, у 
тафсир, фикх,
ва хадис 
илмларида хам са^оболарнинг пешво- 
ларидан булган. Куп йиллар давомида 
фаолият олиб борган козилик вазифа­
сида даъво б-н келганларга талабчанлик 
килар, уларни диктат б-н тинглар эди. 
Унинг бу талабчанлик сифати хадис ри- 
воятида хам куринади. А.Д.дан хадис ур­
ганиш максадида турли улкалардан кел­
ганларга хадисни бошка лафз б-н айтиб 
куйган булиши мумкинлигини айтиб 
«хадис шу маънода», ёки «шунга ухшаш 
шаклда», деб айтар эди.
А.Д. ривоят килган хадисларнинг сони 
179 та булиб, Анас ибн Молик, Абдуллох 
ибн Амр ибн ал-Ос, Абдуллох ибн Аббос 
(р.а.) каби 
сауобалар
б-н бирга хотини 
Уммуд-Дардо, угли Билол, Жубайр ибн 
Нуфайр, Абу Идрис ал-Хавлоний, Саъид 
ибн Мусайяб каби 
тобеъинлар
ундан хд- 
дис ривоят килганлар.
А.Д.нинг гузал сузларидан баъзила­
ри куйидагилар: «Банда Аллохга ибо- 
дат б-н машгул булса, Аллох У бандани 
севади хзмда яратганларига хам севди- 
ради». «Иймоннинг чуккиси бошга туш- 
ган ишларга сабр, такдирга розилик, 
самимий бир таваккул ва Аллохга буйин 
эгишдир». «Бир соаттафаккур, бутун бир 
кеча нафл ибодат килишдан афзалдир». 
«Билмаганга бир, билиб амал килмаган- 
га етти кара афсус-надомат булсин».
А.Д. то вафот этгунига кадар Дамашк 
ахлига КУРЪ0Н каримни ва Пайгамбар 
(с.а.в.) хадисларини >фгатиб, уларга за­
рур хаётий эслатмалар ва насихатлар 
килиб яшайди. Улим тушагида ётганида 
у кишининг сафдошлари ундан: «Нима- 
дан шикоятингиз бор?», деб сурайдилар. 
А.Д/.
«Гунохдардан» - дейди. «Нимани 
хохлайсиз» деганларида, «Аллох таоло-
нинг кечиришини хохлайман» деб жавоб 
Килади. Сунгра ёнларидаги кишиларга: 
«Менга 
Ла илауа иллаллоу, Мууаммадун 
Расулуллоуни
талкин килиб туринглар» 
дейди. Жон таслим килгунча 
калимаи 
шауодатнн
айтиб вафот этади.
А.Д. Усмон (р.а.) халифалик даврида 
вафот этган. Искандарияда вафот этга- 
ни хакида хам манбаларда маълумот бе­
рилган.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Таба^ат. II, 336; Ал-Бухо­
рий. Am-Тарйх ал-кабйр. VII, 76-77; Ибн Абу Хотим. 
Ал-Жарц ва-т-таъдйл. VII, 26-28; Ибн Абдулбар. 
Ал-Истйъаб. Ill, 15-18; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. IV, 
318-320; Ибн Манзур. Мухтасар тарйхДимашк;. XX, 
10-43; Аз-Захабий. Тазкира ал-хуффаз. 1,24-25; Ибн 
Хажар. Ал-Исаба. 111,45-46; Abdullah Aydinli. «Ebu'd- 
Derda». TDV lA. - istanbul: 1994. X, 310-311; Ислом. 
Энциклопедия. - Т.: «УзМЭ ДИН», 2017. 21; С. При- 
мов. «Абу Дардо». Исмомшунослик хрмусий лугат.
- Т.: «Мовароуннахр», 2013. 32; 101 улуг сах,обий. 
(муаллифлар гурух,и). - Т.: «Тошкент Ислом уни­
верситети» нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2018.
158-161; https://azon.uz/content/views/sahobaiar- 
hayotidan-abu-dardo; https://islom.uz/qomus/523; 
http://www.sahaba.rasoolona.com/Sahaby/24548; 
https://ar.wikipedia.org/wiki; https://islamweb.net/ 
ar/library; http://islam.ru/content/person/42022.
Тузувчи Озодбек Алимов

АБУ-Д-ДАХДОХ, 
jji
Абу-д-Дахдох ал-Ансорий 
Сахоба
Манбаларда исми Абу-д-Дахдоха ибн 
Дахдоха булгани хам айтилади. Х,аёти 
хакида маълумотлар куп эмас. Абдуллох 
ибн Масъуд (р.а.)нинг маълум килиши- 
ча, «Аллохга яхши карз берадиган ким 
бор?! Бас, токи унга берганини куп мар­
та купайтириб берса» 
(«Базара» сураси, 
245-оят) ояти нозил булганида Абу-д- 
Дахдох (р.а.) Пайгамбар (с.а.в.)нинг ол- 
диларига келиб: «Эй Расулуллох (с.а.в.)! 
Аллох биздан карз сурайдими?», деб 
сурайди. «Х,а», деган жавобни олганида 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг кулларини тутиб, 
савобини факатгина Аллохдан кутган 
холда, 600 туп хурмо дарахти булган 
богини Аллохга карз сифатида берга-
450


АБУ ДОВУД АС-СИЖИСТОНИЙ
нини айтади. Сунг богига бориб, у ерда 
булган оиласига богни Аллох,га карз си­
фатида берганини айтиб, богдан чикиш 
кераклигини сурайди. Ушбу вокеадан 
сунг Пайгамбар (с.а.в.): «Абу-д-Дахдох 
учун жаннатда куплаб хурмо дарахтлари 
усмоада», - дейдилар.
А.Д.нинг мазкур хурмо богини Пай­
гамбар (с.а.в.) ундан карз сифатида сура- 
ганлари ёки бошка сабаблар б-н Аллох 
йулига атагани хам ривоят килинади.
А.Д.нинг качон вафот этгани маълум 
эмас. Улими вактида Пайгамбар (с.а.в.) 
унинг наели ва ворислари хакида би- 
лишга 
ансорл
ардан Осим ибн Адийни 
тайинлайдилар. А.Д.нинг наели хакида 
маълумот топилмаганидан сунг, мерос 
синглисининг угли Абу Лубоба ал-Ан- 
сорийга берилган. 
Уфд газотид
а Пай­
гамбар (с.а.в.)нинг шахид этилганлари 
Хакидаги хабар таркаганида А.Д.нинг: 
«Мухаммад (с.а.в.) вафот этган булсалар, 
Аллохтирикдир, у харгиз улмас», дея му- 
сулмонларга далда бергани, узи жангда 
Холид ибн Валид томонидан шахид 
этилгани хам накл килинади.
Кузоа ^абиласин
инг Балий уругидан 
булган А.Д. ёки Абу-д-Дахдоха Собит 
ибн Дахдох ва Абу-д-Дахдох ал-Ансорий 
орасида хурмо богларини Аллох йулида 
Хиба килиб Пайгамбар (с.а.в.) дуосини 
олганлари, 
ансорл
арнинг химоясида 
булганлари, Расулуллох (с.а.в.) хаёт бул- 
ганларида вафот этганлари ва меросхур- 
лари топилмагани каби хусусларда ух- 
шашлик булгани кузатилади. Хдцислар- 
да А.Д., Абу-д-Дахдоха ёки Ибн ад-Дахдох 
кунялари б-н зикр килинган бу икки 
сауоба,
табакот китобларида икки бош- 
ка-бошка шахе сифатида курсатилса-да, 
битта шахе булганлари ёки кунялари- 
нинг ухшашлиги сабабли бир-бирлари 
б-н адаштирилганлари эхтимолга якин.
Ад.: Муснад. Ill, 146; V, 90, 95, 99; Ад-Доримий. 
«Фараиз». 27, 38; Муслим. «Жанаиз». 89; Абу Довуд. 
«Жанаиз». 44; Ан-Насоий. «Жанаиз». 95; Ал-Воки- 
дий. Ал-Магазй. И, 281; III, 505; Ибн Абдулбар.
Ал-Истйъаб. IV, 61; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. I, 
267; VI, 96-97; Ал-Куртубий. Ал-Жамиъ. - Байрут: 
1408/1988. Ill, 155-156; Ибн Хажар. Ал-Исаба. I, 
191; IV, 59; Аш-Шавконий. Дарр ас-сацаба. 422-423; 
Koksal. islam Tarihi (Mediae). Ill, 173-174; Rajit 
Kiiyiik. «Ebu'd-Dahddh». TDV iA. - Istanbul: 1994. X, 
309-310.
Рашид Кучук
АБУ ДОВУД АС-СИЖИСТОНИЙ

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   437   438   439   440   441   442   443   444   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish