Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet398/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   394   395   396   397   398   399   400   401   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

мазуабига оид «Ас-Савад ал-аъзам» аса- 
рининг муаллифи Хаким ас-Самаркан- 
дий *ам у кишининг машхур шогирдла- 
ридан бири булган.
Хошим ас-Сугдий накл килади: «Абу 
Бакр ал-Варрок ат-Термизий: «Куп суз 
айтмок кунгилни цаттик; килур», - деган. 
Шайхул-ислом - Хожа Абдуллох, ал-Ансо- 
рий дейдики, бундан олдин: «Куп уйку 
ва куп емак кунгилни каттик килур», - 
деб айтган эди. Ва Абу Бакр ал-Варрок 
ат-Термизий айтадики: «Ул куп деганла- 
ри хайр ва шаррда - яхшилик ва ёмон- 
ликдадир...».
Соли* ибн Мактум (к-с.) А.Б.ал-В.ат-Т. 
нинг муридларидан булиб, Балх ш.дан 
эди. А.Б.ал-В.ат-Т. сузларидан куп ёд би- 
лар эди.
Тарик,ат сох,ибларидан бир киши 
накл килади: «Абу Бакр ал-Варрок би- 
лан бирга йулда кетаётган эдик. У киши 
ридосининг бир томонида «хо» х,арфи ва 
иккинчи томонида «мим» х,арфи ёзил- 
ганини курдим. «Бу нимадир?», - деб 
сурадим. Айтдики: «Буни шунинг учун 
ёздимки, х,ар качон «хо»ни курсам, ихло- 
сим ёдимга келсин ва х,ар качон «мим»ни 
курсам, мурувватим ёдимга келсин...» .
А.Б.ал-В.ат-Т. одамларни уч гурух,га 
ажратиб, уларнинг ахлокий ва инсоний 
тамойиллари бузилса, жамиятга кан- 
дай зарар етишини куйидагича баён 
этади: «Одамлар уч тоифадир: бирин- 
чиси - умаро (амирлар); иккинчиси - 
уламо (олимлар) ва учинчиси - фукаро. 
Агар амирлар - бошликлар бузилса, 
халкнинг х,аёт тарзи бузилади; агар 
олимлар бузилса, халкнинг дину диё- 
нати нуксонга учрайди; агар фукаро бу­
зилса, халк уртасида зуцд - калоллик ва 
киммат бузилади. Бошликларнинг бу- 
зилиши жабр ва зулм килишдир; олим- 
ларнинг бузилиши дунёга берилиш ва 
*ою кавасга эргашишдир; фукаронинг 
бузилиши тоатни тарк этиш ва ризо- 
га мухолафат килишдир» (« Тазкират 
ул-авлиё» дан).
406


АБУ БАКР АЛ-ЖУЗЖОНИЙ
А.Б.ал-В.ат-Т. тасаввуф ах/ж орасида 
кенг таркалган зух,д сузини уни ташкил 
этган харфларга таяниб, бундай таф- 
сир килган: «Зууд уч харфдир: зо, хр, дол 
(з-х-д). 3 - зийнатни тарк килиш; х - х>а- 
вои нафсни тарк килиш, д - дунёни тарк 
килишдир».
Унинг х,икматли сузларидан:
«Окилларга ик,тидо - эргашув билан, 
зох,идларга хусиу мадоро - гузал муома- 
лот билан, жохилларга эса сабри жамил
- чиройли сабр б-н сухбатдош бул».
«Таваккул вактни пул га олмок ва ин- 
тизорлик кудуратидан соф булмокдир. 
Чунончи, утган нарсага афсус-надомат 
чекилмас ва келажак нарсага куз тикил- 
мас. Яъни, вактнинг накди кулдан бе- 
рилмас!..».
«Худди харомдан хазар килгандек, 
ёмон хулкдан хазар килингиз».
Махмуд ибн Валийнинг ёзишича, 
А,Б.ал-В.ат-Т. Балх б-н Термиз орасида- 
ги Сиёхжирд киш логи да вафот этган ва 
Термиздаги Машох,ид деган жойда дафн 
этил га н.
Ас.: «Ал-ъалим в а -л-мут аъалл им » («Ус- 
тоз ва шогирд»), «Китаб ол-ихлас» («Их- 
лос хакида китоб»), «Китаб ал-^уруф» 
(«Харфлар хакида китоб»), «Китаб ал- 
ъитн; ва-л-фикак» («Озод булиш хакида 
китоб»), «К и таб ад-даражат» («Даража-
лар хакида китоб»), «Ки таб ал-а%д» («Ахд 
хакида китоб»), «Ки таб ас-сафа» («Тан- 
лов китоби»), «Китаб ал-ъужб» («Ужб 
(манманлик, худбинлик касофати) хаки­
да китоб»), «Китаб хидма ал-батин» ва 
«Ки таб ал-фаваид» («Фойдалар хакида 
китоб»), шунингдек, алломанинг «М ате­
м ати ка» («Машклар») ва «М уъам алат» 
(«Муносабат») хакидаги асарлари хамда 
шеърий девонлари булган.
Ад.: Абу Нуайм ал-Исфах,оний. Хилйа ал-авлийа. 
X, 235-236; Абу Абдурра>;мон ас-Суламий. Таба^ат 
ас-суфиййа. 2003. 178-183; Ас-Самъоний, Ал-Ансаб.
IX, 164; Мирзо Кенжабек, Буюк Термизийлар. - Т.: 
«УзМЭ ДИН», 2017. 183-203.
Мирзо Кенжабек 
АБУ БАКР АЛ-ЖУЗЖОНИЙ
А л '
Абу Бакр Ахмад ибн Исхок 
ал-Жузжоний ал-Багдодий 
(? - 
268
/
881
)
Ханафий факихи ва мзггакаллим
Хаёти хакида куп маълумот булма- 
са-да, нисбасига кура Жузжонда тугилга- 
нини тахмин килиш мумкин. Абу Хани- 
фанинг етук шогирди Имом Мухаммад 
ибн Хасандан таълим олган Абу Сулай- 
мон ал-Жузжонийдан Багдодда тахсил 
олгани сабабли, ал-Багдодий нисбаси б-н 
Хам аталгани хакида маълумотлар бор.
Кадимги 
Термиз. Кир^ 
киз харобалари
407


Сомонийлар
хукмдори Наср ибн Ах­
мад даврида (8 6 4-892 й.) Туркистонда 
булиб утган жангда вафот этган. Абу 
Наср ал-Иёзий ва Абу Мансур ал-Мо- 
туридийлар А.Б.ал-Ж.нинг энг машхур 
ш огирдларидан хисобланади. Исломий 
илмларда юксак мавкега эриш гани 
эътироф этилган А.Б.ал-Ж.нинг 
фиь^
ва 
калом
илм ларида вукуф сохиби булгани 
накл килинади.
Манбаларда 
А.Б.ал-Ж.нинг 
куплаб 
асарлар ёзгани айтилса-да, улардан 
учтасининг номи зикр килинган, холос: 
«Ал-Фарк; ва-т-тамййз», «Китаб ат-
тавцйд», «Китаб ат-тавба».
Ад.: Ан-Насафий. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   394   395   396   397   398   399   400   401   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish