Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet290/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   286   287   288   289   290   291   292   293   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

цурайший- 
лар
орасида норозилик пайдо булишига 
сабаб булади. 
Курайш
нинг баъзи уруги 
Абдуддорни, баъзилари эса А.иД.ни 
куллаб-кувватлайдилар. А.иД.нинг «Ал- 
Мутаййибийн» (гузал ифор таратув- 
чилар) ва Абдуддорнинг «ал-Ахлоф» 
(касамёд килувчилар) деб номланган 
тарафдорлари уртасида зиддият келиб 
чикади. Орага тушган кишилар, 
сидо- 
на
ва 
лаво
вазифалари ва Дор ан-надва 
бошкаруви Абдуддорда колиши, 
ыщоя, 
рифода
ва 
циёда
вазифалари эса А.и.К-га 
берилишини таъминлаган холда икки 
томонни яраштирадилар. Бу вазифалар 
А.и.К. зиммасида то вафот этгунига ка­
дар колади.
А.и.К- икки хотинидан олти 
у т л ,
олти 
киз фарзанд курган. Угиллари 
Курайш 
цабиласинчнг
кушни давлатлар б-н ти- 
жорати борасида шартномалар тузган- 
лар. Натижада тижорат оркасидан Мак- 
канинг, умуман 
Курайш цабиласининг 
нуфуз ва иктидори ортган.
А.и.Кдан кейин 
иурайшнинг
бошка­
руви унинг угилларига зп'ади. 
Сицоя
ва 
рифода
вазифалари угли Хошимга, 
щё- 
да
эса Абдушамсга топширилади. Ке- 
йинчалик 
сицоя
ва 
рифода
Х,ошимнинг 
укаси Мутталибга, ундан кейин жияни 
ва Пайгамбар (сав)нинг боболари Аб- 
дулмутталибга утган. 
Каъбанннг
Хижр 
кисмидаги ёзувда А.и.К.нинг 
Курайш %а- 
биласига
Аллоздан курк;ишни ва карин- 
дошлар орасида яхши муомалани давом
эттиришни тавсия килган сузлари акс 
этган. Пайгамбар (с.а.в.) 
курайшлкклар- 
ни Исломга даъват этган вактда бошка 
боболари каторида унинг исмини хам 
тилга олиб, «Эй Абдуманоф угиллари! 
Аллохга 
иймон
келтириб, узларингизни 
куткаринглар», деганлар (Ал-Бухорий. 
Манациб,
13).
Ад.: Ибн Ис\оц. Ас-СОра. - Работ: 1967. 47; Ибн 
Саъд. Ат-Табацат. - Байрут: 1968. I, 70, 74-78, 
146; III, 19; Ибн Кутайба. Ал-Маъариф. - Копира: 
1960.70-73,112, 117, 604; Ал-Балозурий. Ансабал- 
ашраф. - Копира: 1959. 52-63; Ат-Табарий. Тарйх.
- Лейден: 1879-1901. I, 1091-1092, 1098-1100; 
Mustafa Fayda. «Abdiimenafb. Kusay». DViA, - Istanbul: 
1988.1,287-288.
Тузувчи Музаффар Жабборов
АБДУ РАСУЛ БОЙ МАДРАСАСИ 
Jjrf-klj Jut 
Хивадаги меъморий ёдгорлик 
(1906)
Мадраса (30x65 м) икки ховлили. 
Гарбий ховли (6,9x3,6 м)нинг икки бур- 
чагида иккитадан чорси хона, жанубда
АБДУ РАСУЛ БОЙ МАДРАСАСИ
Абдурасулбой мадрасаси. Хива
293


АБДУРРАЗЗОК; БАХШИ
гумбаз томли масжид, шимолда балхи 
гумбазли, икки эшикли хона бор. Бу х,ов- 
лига икки томони дарчали дахлиз орка­
ли кирилади. Шаркий х,овли (7,1х5,5 м) 
хам хужралар б-н уралган. Дахлиз тепа- 
сидаги кичик хоналар, талабалар яшай- 
диган ва б. хужралар балхи гумбазлар 
б-н ёпилган. Деворлари силликланган 
гиштдан. Пештоки ва данданасига яшил 
кошиндан безаклар ишланган.
Ад.: УзМЭ. -Т.: 2000.1.37.
АБДУРРАЗЗОК БАХШИ
< j ' -Vе 
Хаттот
Асли самаркандлик булган Абдурраз- 
зок бахши Истанбул хаттотлик мактаби- 
нинг етакчиси, устоз хаттотлардан.
15-а.нинг иккинчи ярмига келиб, Мо- 
вароуннахр ва Хуросон б-н Рум уртасида 
адабий ва маданий алокалар кучаяди. 
Турк султонлари темурийларга эргашиб, 
уз саройларида, адабий доираларда ка- 
димги туркий-уйгур хатини оммалашти- 
ришга катта эътибор каратадилар. Буни 
юзага чикариш харакатида темурийлар 
мамлакатидан ута билимли, уйгур хати­
ни яхши билган етук бахшилар (уйгур ха­
тида битувчи котиблар) чакиртирилган.
Махмуд 
Кошгарийнинг 
ёзишича, 
«шох мактубларини турк хати (яъни, 
уйгур хати) б-н ёзувчи котиб»ни илимга 
деганлар.
Юсуф Хос Хржиб «котиб» маъносида 
битигчи атамасини ишлатган. Ушбу ата- 
ма «

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   286   287   288   289   290   291   292   293   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish