Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet252/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   248   249   250   251   252   253   254   255   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Ку- 
туби ситта»д,а
хам келган ва Яхё ибн 
Маъийн, Али ибн ал-Мадиний, Имом 
ан-Насоийлар томонидан 
сик;а
деб тан 
олинган. А.и.ал-Х,.ал-Х,. Умар, Усмон, Али, 
Аббос ибн Абдулмутталиб, Убай ибн 
Каъб (р.а.) каби со^оболардан купгина 
Хадис ривоят килган. Тугридан-тугри 
Пайгамбар (с.а.в.)дан килган ривоятла­
ри эса, 
мурсалд
ир. Узидан эса, угиллари 
Исхок, Абдуллох ва Убайдуллох/iap, ал- 
ломалардан Ибн Шихоб аз-Зухрий, Абу 
Исхок ас-Сабиий ва Умар ибн Абдулазиз- 
лар ривоят килганлар.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Таба^ат ал-кубра. - Байрут: 
1968. V, 24-26; VII, 100; Халифа ибн Хайёт. Ат-Та- 
бак,ат. - Дамашк: 1966-67. I, 451, 481; II, 581, 599; 
Ал-Бухорий. Am-Тарйх ал-кабйр. - Хайдаробод: 
1941-60. V, 63-64; Ибн Абу Хотим. Ал-Жарх ва-т- 
таъдйл. - Хайдаробод: 1952-53. V, 30-31; Ал-Хатиб. 
Тарйх Багдад. - Копира: 1931. I, 211-212; Ибн ал- 
Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1970-73. Ill, 207-208; 
Ибн Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328. Ill, 58. М. Ya$ar 
Kandemir. «Abdullah b. Haris el-Ha?imt». TDV iA. - 
Istanbul: 1988.1,105.
Тузувчи Музаффар Жониев
АБДУЛЛОХ ИБН АЛ-ХОРИС 
АЛ-ХУЗОИЙ 
cj
j
I
a
JI (jj 
J
jp
( i ал-Х,ОРИС ибн А БУЗИ РО Р)
АБДУЛЛОХ ИБН ХУБАЙК
(jjja. 
Qi
<Ц11
Абу Мухаммад Абдуллох ибн Хубайк
ибн Собикал-Мавсилий ал-Антокий 
(?, Куфа - ?)
Хадис ривоят килган 
илк давр суфийларидан
Куфада тугилган. Таваллуд ва вафот 
йиллари маълум эмас. Замонасининг
___ _______ АБДУЛЛОХ ИБН ХУБАЙК
239


АБДУЛЛОХ ИБН ХУЗОФА АС-САХМИИ
мух,им маданий марказларидан булган 
Антакияга кучиб, уша ерда яшайди. 
Дусти, устози ва айни вактда вддисда- 
ги шайхлардан булган Юсуф ибн Асбот 
(в. 196/811-12 й.) ёнида камолга ети- 
шади. Фищ  ва тасаввуфда муридлари 
б-н дустлик риштасини курган Суфён 
ас-Саврийнинг йулини тутган. Фузайл 
ибн Иёз ва Бишр ал-Хофийлардан н а м
келтирганига кура, бу икки суфий б-н 
нам су^батда булганини тахмин килиш 
мумкин. А.и.Х. суфий тазкираларда олий 
санад б-н *адис ривоят килган ровий 
сифатида зикр килинади. Хадис илми- 
даги устозлари ва шогирдларини зикр 
килиш б-н чекланган *адис мунаккид- 
лари, унинг ривоятларининг киймати 
х,акида фикр билдирмаганлар. Ибн Абу 
Хотим «Ал-Жарх ва-т-таъдйл» номли 
асарида А.и.Х- б-н куришгани, бирок;ун- 
дан х,адис ёзиб олмаганини нак;л цила- 
ди. Хужвирий «уммат ичида Х,азрат Ях,ё 
зуздининг сох,иби», дея таърифлаган 
А.и.Х,.нинг тасаввуфга оид асарларда 
накл килинган сузларидан, унинг зух,д 
даври тасаввуфннинг асосий тушунча- 
ларини изо>^лагани тушунилади. Хавф 
ва ражо, ^аромдан сакланиш, нафс тар- 
бияси, к;алб софлиги, амал, ихлос, ибо- 
дат завки кабилар мазкур тушунчалар- 
нинг бош мавзусидир. У тасаввуф даги 
хавф ва ражо тушунчасини куйидагича 
зикр килади: инсон факатгина охират- 
да зарарини курадиган ишдан саклани- 
ши ва охиратда узига фойда келтира- 
диган амал б-н банд булмоги керак. Бу 
жи^атдан энг фойдали куркув (хавф)
- бу гунюугардан ман килган, кулдан 
кетган нарсага хафа булишдан асра- 
ган ва колган умр ^акида фикрлашга 
йуналтирувчи куркувдир. Энг фойдали 
умид {ражо) эса - кишига асосни топи- 
ши учун амални осонлаштирган, *ара- 
катлантирувчи туйгудир. Шунга бино- 
ан, уч турли ражо мавжуд: бажарилган 
солих,амалнинг кабул булишидан умид 
к;илиш, ёмон амалдан сунг тавба килиб
240
афв килинишдан умид килиш х,амда гу- 
но* килишда давом этиб, кечирилиш- 
дан умид килиш. Бу охиргиси ёлгончи 
одамнинг сохта ражосидир. Х,олбуки, 
нафс ёмонлигини таниган кимсанинг 
куркув полати, умид х,олатидан голиб 
булиши лозим. Бошка илк давр суфий- 
лари каби А.и.Х- >^ам амал ва ибодатга 
катта ах,амият берган, факат амалдаги 
ихлос ва ибодатлардаги рох,ат усти- 
да купрок тухталган. Унга кура, ихлос 
амалдан кийинрок ва бу хусусиятдаги 
амалдан инсонларнинг купи ожиздир- 
лар. Бунинг устига амал илох,ий азобга 
Карши таъминот х,ам эмас. Шу боис у, 
ибодатларнинг охиратдаги фойдасини 
тушунишдан кура бу дунёда эришила- 
диган тоат лаззатига эътибор берган, 
калбнинг ибодатдан завк олмаслигини 
у ибодатнинг нуксонлиги ва кишининг 
бир мунча хатолар ичида эканига ишо- 
ра, деб санаган.
Ад.: Ибн Абу Х,отим. Ал-Жарц ва-т-таъдйл.

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   248   249   250   251   252   253   254   255   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish