Эмиль золя Х. Амал



Download 16,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/129
Sana17.07.2022
Hajmi16,16 Mb.
#816123
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   129
Bog'liq
EMIL ZOLYA - Hamal

х д н и д а г и
х,авойи 
фикрларга берилиб, узини алдаб юрди. Кейин Лассал-
245


нинг давлатдан ёрдам олиб иш лаш га асосланган ко­
оператив жамиятларидан илх,омланди; бу ж амиятлар 
секин-аста ерни ягона саноат шазсдрчасига айлантириб 
бориши керак эди; аммо кейинроц бундай система да 
назорат цилишнинг цийинчиликларини куриб, уни рад 
этди. Кейинги вацтларда у коллективизм гоясига эъ- 
тицод к,уйиб, хдмма ишлаб чицариш цуроллари кол­
лектив ихтиёрига бериб цуйилиши керак, деб х,исоб- 
ларди. Лекин бу янги орзу хдм гира-шира эди; бу 
гояни кдндай руёбга чикдришни билмасди, шубзсдлари, 
таъсирчанлиги халацит берарди, ак,л-фаросати эса фи- 
дойиларнинг кескин талаблар билан чицишига моне- 
лик циларди. У факдт хдммадан олдин х,окимиятни 
к,улга олиш керак, у ёги кейин маълум булади, деб 
таъкидларди.
— Сенга нима булди узи? Нега сен бур ж уалар 
томонига утиб олдинг?— газаб билан гапини давом 
эттирди у яна цовоцхоначининг олдида ту х та б .— А хи р 
узинг бир кун эмас, бир кун буларнинг хдммаси ас- 
фаласофилинга кетади, дегандинг-ку!
Раснёр бир оз цизарди.
— Х,а, мен шундай дегандим. Хдммаси асфаласо- 
филинга кетганда, менинг цурциб утирмаганимни ку- 
рардинг... Бироц мен уз ш ахсий мавцеларини мус- 
тах,камлаб олиш учун бошбошдоцликларни кучайти- 
рувчиларга х,ам к,ушила олмайман.
Энди Этьен хдм цизариб кетди. Энди улар цичк,и- 
ришмасди; гаплариям аччик, ва уйиб оладиган тусга 
кирди; икковлари хдм бир-бирига рак,иб эканлигини, 
орага совуцлик тушганини туш унгандилар. Аслини 
олганда, икковининг икки томондан келишининг боиси 
хдм шунда эди: бири революцион ж уш цинлик билан 
хдракат к,илса, иккинчиси них;оятда э^тиёткорлик би­
лан иш тутарди. Улар узлари истамаган з^олда уз 
эътицод лари дан буйин товлаб, Уз ихтиёрларига царши 
бу тах,ликали уйинни бошлашганди. Суварин ул ар ­
нинг гапларига цулоц солиб турарди. Унинг заифона 
чезфасида нафрат аломати зоз^ир булди — бу нафрат 
жонини беришга тайёр, з^атто шох;идлик з^ам тама к,ил- 
майдиган хоксор бир кишининг цаттик, нафрати эди.
— Сен менга нимани ш ама циляпсан?— суради 
Этьен. — Х асад циляпсанми?
246


— Нимангга хасад циларканман?— жавоб берди 
Раснёр.— Мен узимни буюк одам цилиб курсатаётга- 
ним йук,, Монсуда секция очиб, узим секретарь бу- 
ламан деб куйиб-пишаётганим хам йуц.
Этьен унинг гапини булмоцчи эди, бироц Раснёр 
илова цилди:
— Мард булиб буйнингга олацол! Сени Интерна­
ционал билан бир пуллик хам ишинг йуц; шунчаки 
бош-цош булиб олиб, узингни катта киши цилиб кур- 
сатишни, маш хур шимолий федераль кенгаш билан 
ёзишмалар олиб боришни истайсан холос.
Орага жимлик чукди. Этьен газабдан цалтираб, 
гапира кетди:
— Х уп, яхши... Мен бирон нима деб узимдан гина 
цилолмайман. Мен хамиша сен билан маслах,атлаш- 
дим, мен бу ерга келмасимдан анча илгари сен бу 
ерда кураш олиб бораётганингни билардим. Лекин 
сен ёнингда бировнинг булишига тоцат цилолмайсан. 
Яхш и, бундан буён бир узим царакат циламан... Аммо 
хаммадан аввал сени огоцлантириб цуяйки, башарти 
Плюшар келмаган тацдирда хам йигилиш булади, гар- 
чи сен царши булсанг хам уртоцлар Интернационалга 
киришади.
— Х уп , улар Интернационалга кирди хам дейлик, 
бироц ш у билан иш битди деган ran эмас-ку,— деб 
тунгиллади цовоцхоначи.— Уларни бадал хаци тулаш- 
га мажбур этиш керак хали.
— Мутлацо ундай эмас. Интернационал забастовка . 
цилаётган ишчиларга бадал тулаш муддатини узай- 
тиради. Биз кейин /гулаймиз, хозир эса Интернационал 
бизга ёрдам цилиб туради.
Бирдан Раснёр тутациб кетди:
— Х уп, майли, курамиз... Мен сенинг йигилишинг- 
да цатнашаман, нутц хам сузлайман... Уларнинг мия- 
сини ачитишингга йул цуймайман, уларнинг хациций 
фойдалари цаёцда эканлигини тушунтириб бераман. 
Ш унда улар сен билан бОришадими ёки мен билан 
булишадими — курамиз. Улар мени бир неча ун йил­
дан бери билишади, сени келганингга эса хеч цанча 
вацт булгани йуц, шундоц булсаям хаммаёцни остин- 
устин цилиб юбординг... Иуц, йуц! Тупурдим сенга! 
Вацти келди, ким кимни енгаркин — курамиз!
247


Раснёр шу гапдан кейин эшикни царе этиб ёпиб, 
чициб кетди. Шифтдаги цогоз нацшин гуллар силки- 
ниб, деворлардаги заржал ёзувлар цимирлаб кетди. 
Кейин катта залга яна огир жимлик чукди.
Суварин пинагини бузмай чекиб утирарди. Этьен 
бирпас индамай у ёцдан-бу ёцца бориб-келиб турди- 
да, кейин гапга тушиб кетди: у дилидагини тукиб 
солгиси келди. А гар шу семиз бекорчи ёпишаверса, 
у айбдор эканми? Этьен Раснёрнинг сен шуэцэат кети­
дан цувянсан, дея цуйган айбни узидан социт цилишга 
айницса зур бериб уринарди: у цандай цилиб 
по- 
сёлкадагилар билан дустлашиб кетганига, кумир ца- 
зувчиларнинг ишончини цандай цозонгани ва улар 
орасида таъсири цандай ошиб кетганига узининг х,ам 
ацли етмасди. Ш ух,ратпарастлигинг танг ах,волни бат- 
тар ёмонлантиряпти, дея тункалган айб Этьеннинг га- 
забини цайнатарди; у кукрагига муштлаб, хис-туйгу- 
лари биродарона эканлигини таъкидларди.
Бирдан у Суварин царшисида тухтаб, хитоб цилди:
— Биласанми, бу ишда уртоцлардан битта^ярим- 
тасининг томчи цони тукилади дейишганида, мен уша 
зах,отиёц Америкага цочиб кетган булардим!
Машинист елкасини цисди; тиржайиб лаблари ций- 
шайиб кетди:
— Цони нимаси?!— деди у пичирлаб.— Бунинг 

Download 16,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish