Эмиль золя Х. Амал



Download 16,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/129
Sana17.07.2022
Hajmi16,16 Mb.
#816123
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   129
Bog'liq
EMIL ZOLYA - Hamal

12
— 
1400
177


Этьен Раснёрникида талайгина янгилик эшитди. 
Вах,имали мишмишлар юрипти: айтишларича, Ш иркат 
борган сари тирговичлар цуйилишидан норози булаёт- 
ган эмиш, Ишчиларга жарима солишди, туцнаш ув му- 
царрар булиб колди. Аслини олганда, бу бир барона 
эди, бунинг замирида талай сирли ва мух,им сабаблар 
яшириниб ётарди.
Этьен цовоцхонага кирганида, пиво ичиб ^тирган 
;урток;ларидан бири, х,озиргина Монсуда булгднини, 
кассирнинг тепасига бир эълои осиб к,уйилганини, 
аммо унда нима ёзилганини яхши^англаб етолмдгани- 
ни айтди. Кейин пккинчи, учинчи уртоц кирди: х,ар 
ким бирор янгилик айтарди. Аммо бир нарса равш ан 
эди: афтидан, Ш иркат цандайдир царорга келганга 
ухш арди.
— Х уш , сен нима дейсан? — суради Этьен, олдида 
бир цути тамакидан бопща з^еч нимаси йуц Суварин 
столига утиб утираркан.
Машинист шошмай тамаки урарди.
— Ростини айтсам, ш ундай булишини олдиндан 
билиш мумкин эди. Улар сизларни х,ацларингга таян- 
тиради.
Булар ичида фацат Сувариннинггина юз берган ва- 
зиятга ацли етарди. У одатдагидек хотиржамлик билан 
аз^волни туш унтира бошлади. Кризисга учраган Ш ир­
кат беихтиёр чицимларни цисцартириши керак, булма- 
са хонавайрон булади, Бунинг жабрини ишчилар тор- 
тади, албатта. Ш иркат маошни камайтириш учун тур- 
ли-туман найранглар уйлаб чицаради. Мана икки ой- 
дан бери кумир ш ахта омборларида цимирламай ту- 
рибди, царийб х;амма заводлар ишни тухтатган. Лекин 
Ш иркат конлар ишдан чикдеши мумкинлигидан х,адик- 
сираб, кумир цазишни тухтатиш га лсуртьат цилолмай- 
ди; у бопща воситаларни уйлаяпти,— эх,тимол, з^атто 
забастовкалардан з^ам фойдаланса ажаб эмас: бу з^ол 
кумир к,азувчиларнинг попугини пасайтириб, уларни 
оз х,ак; олиб ишлашга мажбур цилади. Ницоят* Ш ир­
кат янги узаро ёрдам кассасидан ташвишга тушиб 
крлди; касса келаж акда Ш иркатни тах,ликага сола- 
ди,— забастовка эса кассани к,уритиб, унинг тагига сув 
к;уяди, чунки х,али кассанинг пули кам.
Раснёр Этьеннинг ёнига утирди. Иккови ташвишла-


ниб, Сувариннинг гапларини эшитарди. Цовоцхонада 
пеш тахтанинг у томонида гимирлаб юрган Раснёр хо- 
нимдан бошца х,еч ким булмагани учун баралла га- 
пириш мумкин эди.
— Бу цанаца ran булди! — деди цовоцхоначи, —
Нима кераги бор бунинг? Ш иркат забастовкадан уму- 
ман манфаатдор эмас, ишчиларга з^ам керак эмас. 
Келишилгани яхши.
Мана бу оцилона фикр эди. Раснёр х,амиша оцило- 
на талаблар тарафдори эди. Собик, ижарачиси тез ора- 
да машх,ур булиб кетганини курган Раснёр секии-аста 
тарацций этиш гоясини таргиб цилишга зур берди: 
цаммасини бирданига олишмоцчи булганлар одатда 
х;еч нимага эга була олмайдилар, дерди у. Ичи пиво- 
га тулган бу семиз, хуш м уом ала булиш ига царамай, 
дукони купинча гувиллаб туришидан, Ворё ишчилари- 
нинг пиво ичиш ва унинг гапларини эшитиш учун 
кам келишаётганидан ичида зил кетар эди; ш у боис- 
дан баъзан ишдан х,айдалган шахтёр сифатида Шир- 
катга нисбатан цалбида яшириниб ётган эски адовати- 
ни унутиб, уни ёцлаб ^ам цуярди.
— Бундан чицдики, сен забастовкага царши экан- 
сан-да? — цичцирди Раснёр хоним пеш тахтанинг нар- 
ёгидан.
Раснёр цатъий цилиб «ца», деди. Ш унда хотини 
эрига ёпишиб кетди:
— Эх,! Сенда юрак деган нарса йуц узи. Манави 
жанобларнинг гапларига цулоц сол.
Олдига цуйилган круж кадаги пивога тикилганича 
хаёл суриб утирган Этьен низ^оят бошини кутарди.
— Уртогимиз айтган гапларининг з^аммаси булиши 
эз^тимолдан холи эмас. Бизни м ажбур цилгудек булса- 
лар, забастовкадан бошца иложимиз йуц... Плюшар 
з^ам менга худди ш у з^ацда ёзади, ж уда тугри айтади. 
У х;ам забастовкага царши: ундан хуж айинлар билан 
бирга ишчиларнинг узлари цам азият чекишади-ю, 
аммо х;еч вацога эга булишмайди. Лекин Плюшарнинг 
фикрича, забастовка одамларпгдизни катта ташкилотга 
киришга ишонтирувчи энг яхш и воситадир... Да, мана 
унинг хати.
Дацицатан з^ам Монсу ш ахтёрларининг Интерна- 
ционалга ишонмаганликларидан ранж иган 
Плюшар
179


улар бирор можаро булиб, Ш иркатга к,арши кураш
бошласалар, х^аммалари Интернационалга дархрл аъзо 
булиб кирадилар, деган умидда эди. Этьен х;арчанд 
уринса х,ам Интернационалга з^еч кимни торта олмади; 
дарвоце, бунинг сабаби ишчилар жон деб кира бош- 
лашган узаро ёрдам кассасини яхш и йулга к,уйиш 
учун бутун таъсирини утказиш га х^аракат к,илганида 
булса керак. Лекин касса шу кадар кдшшок, эдики, Су- 
вариннинг фикрича, унинг маблаги тезда тамом були- 
ши керак; ана ундан кейин ишчилар уз биродарлари—
бутун дунё ишчиларидан ёрдам олиш учун ииршлар 
Уртоцлигы ташкилотига ёпишишлари муцаррар.
— Кассаларингда к,анча пул бор?— суради Раснёр.
— Уч минг франкка яцин,— жавоб берди Этьен.—
Биласизларми, учинчи куни маъмурият мени чак,ирди. 
Улар них,оятда тавозе билан кутиб олишиб, менга, 
ишчиларнинг омонат фонди тузиш ларига царшилик 
к;илмаймиз, дейишди. Лекин улар бу фондни назорат 
килиб туриш ниятида эканликларини билиб турибман... 
Нима булганда х,ам биз х,ужумга бардош беришимиз 
керак.
• 
1^овоцхоначи жирканчли з^уштак чалиб, у Ьурчак- 
дан-бу бурчакка юра бошлади. У ч минг франк! Ш у 
пул билан узокда бориб б^ларканми? Ноннинг узига 
бир х,афтагаям етмайди-ку! Хориж ийларга — Англия- 
да яшовчиларга ишонилса, х,озирдан улдим деявер. 
Иуц, энди забастовка цилиш гирт ах,моцлик булади!
Ш ундан кейин бу икки одам биринчи марта аччиц- 
лашцб цолишди. Илгари улар бах,слардан кейин х;ами- 
ша муросага келишарди, чунки икковлари х,ам капи- 
тални ёмон куришарди.
— Х уш , сен нима дейсан б ун га?— деди Этьен Су- 
варинга м урож аат цилиб.
У булса одатдагидек бурнини жийириб жавоб 
берди:
— Забастовками? Бемаънилик!
Орага ноцулай жимлик чукди. Суварин юмшок,лик 
билан илова к^илди:
— Лекин сизлар шуни хох,ласаларинг, мен зинх,ор 
к,арши эмасман: бировлар хонавайрон булади, баъзи- 
ларнинг шури цурийди, аммо умуман олганда, ж илла 
булса х,ам ишни силжитади... Ф ац ат кейинчалик з^ам
180


ишлар шундай кетадиган булса, дуиёни яигилаш учун 
камрада минг йил керак булади. Аввалига узларингиз 
хдлок буладкгаи турмапи портлатиб куринглар-чи!
У ингичка 

Download 16,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish