Elektrotexnikaning nazariy asoslari


  Parallel  ulangan  elementlardan  iborat  zanjirlarni



Download 1,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/18
Sana12.12.2019
Hajmi1,76 Mb.
#29812
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
elektrotexnikaning nazariy asoslari birinchi kitob ozbekiston respublikasi oliy va orta maxsus talim vazirligi huzuridagi ilmiy-uslubiy birlashmalar faoliyatini muvofiqlashtiruvchi kengash 5520200


1.10.2.  Parallel  ulangan  elementlardan  iborat  zanjirlarni 
ekvivalent o'zgartirish 
 
1.27-rasm, a da keltirilgan elektr zanjir sxemasida 
n
 ta rezistor, 

ta  kondensator, 
k
  ta  induktivlik  va 
d
  ta  tok  manbalari  o'zaro 
parallel ulangan. Bu zanjir umumlashgan ikki tugunli zanjir deyiladi. 
Zanjirning  barcha  elementlari  bir  xil  kuchlanishga  ega.  Shuning 
uchun  zanjirning  elektr  muvozanat  tenglamasi  Kirxgofning  1- 
qonuniga asosan tuziladi: 


.
...
1
...
 
1
 
1
...
1
...
1
1
2
1
2
1
2
1
2
1
d
t
k
t
t
m
n
J
J
J
udt
L
udt
L
udt
L
dt
du
C
dt
du
C
dt
du
C
u
R
u
R
u
R
i
























 
Bir xil hadlarni keltirib quyidagicha yozish mumkin: 
,
1
1







t
ekv
ekv
ekv
ekv
J
udt
L
dt
du
C
u
R
i
                           (1.4) 
bu yerda 
    
;
1
1
1



n
i
i
ekv
R
R
 
;
1



m
i
i
ekv
C
C
 
;
1
1
1



k
i
i
ekv
L
L
  
.
1



d
i
i
ekv
J
J
  
(1.4)  tenglamaga  1.27-rasm,  b  dagi  o'zgartirilgan  ekvivalent 
sxema  mos  keladi.  Har  bir  guruhda  parallel  ulangan  bir  xil  turdagi 
elementlarni  ekvivalent  element  bilan  almashtirsak,  ularning 
parametrlari 
R
ekv
,  C
ekv

L
ekv

J
ekv
  bo'ladi  va  ular  (1.4)  ifodalar 
yordamida  aniqlanadi.  Umumlashgan  ikki  tugunli  zanjirda  (1.27-
rasm)  kirish  kuchlanishi  va  tok  qiymatlari  o'zgarmay  qoladi.  O'zaro 
parallel  ulangan  kondensatorlar  sig'imlari  uchun 
C
ekv
  va  tok 
manbalarining  ekvivalent  qiymati 
J
ekv
  o'zaro  parallel  ulangan 
elementlar parametrlarining yig'indisiga teng. Bu yerda tok manbalari 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
46 
toklarining 
yig'indisi 
algebraik 
yig'indi 
bo'lib, 
undagi 
qo'shiluvchilarning  ishoralari  toklarning  yo'nalishiga  qarab  olinadi, 
ya'ni tenglama qaysi tugunga nisbatan tuzilgan bo'lsa, o'sha tugunga 
nisbatan  tok  manbalarining  yo'nalishi  e'tiborga  olinadi.  Agar  bir  xil 
sig'imli  kondensatorlar  o'zaro  parallel  ulangan  bo'lsa,  u  holda 
С
экв 

=mC
  bo'ladi. Parallel ulangan rezistorlar va induktivliklar ekvivalent 
qiymatlarining teskari qiymati alohida har bir element  uchun teskari 
olingan  qiymatlarining  yig'indisiga  teng. 
R
ekv
  va 
L
ekv
  qiymatlari  har 
bir  elementning  qiymatlaridan  ham  kam  bo'ladi.  Bir  xil  qarshilik  va 
induktivlikka  ega  bo'lgan  elementlar  o'zaro  parallel  ulanganda, 
ularning ekvivalent parametrlari: 
n
R
R
ekv
/

 va 
k
L
L
экв
/

bo'ladi. 
 
1.10.3.  Aralash  ulangan  elementlardan  iborat  zanjirlarni 
ekvivalent o'zgartirish 
 
Aralash  ulangan  zanjirda  parallel  yoki  ketma-ket  ulangan 
elementlar  bitta  ekvivalent  ikki  qutblik  bilan  almashtiriladi.  Bunda  
ekvivalent 
o'tkazuvchanlik 
parallel 
ulangan 
elementlar 
o'tkazuvchanliklarining yig'indisiga teng bo'ladi. 
Bir  xil  turdagi  ketma-ket  ulangan  elementlarni  bitta  ekvivalent 
ikki  qutblik  bilan  almashtirib,  uning  umumiy  qarshiligi  ketma-ket 
ulangan  qarshiliklarning  yig'indisiga  teng  deb  olinadi.  Elementlari 
aralash  ulangan  sxemalarga  zanjirsimon  yoki  narvonsimon  zanjirlar 
kiradi. Ularning kirish qarshiligi yoki kirish o'tkazuvchanligi uzluksiz 
zanjirsimon kasr bilan ifodalanishi mumkin: 
n
n-
a
     
          
          
a
  
          
          
          
а
а
а
1
 
          
1
  
          
          
      
      
1
1
1
3
2
1







bu  yerda 
а
1
,  а
2
,  а
3
,  а
4
,  ...  а
n
  koeffitsiyentlar  zanjirsimon  kasrning 
elementlari  deb  ataladi.  Kasr  elementlarining  soni 
n
  chegarali 
zanjirsimon  kasr  bo'lishi  mumkin.  Oddiy  narvonsimon  zanjir  (1.28- 
rasm) umumiy qarshiligini aniqlaymiz. 
.
1
1
1
3
2
1
3
2
3
2
1


















R
R
R
R
R
R
R
R
R
 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
47 
Bu  formuladagi 
R
2
  qarshilikni 
G
2
=1/R
2
  o'tkazuvchanlik  bilan 
almashtiramiz va quyidagi ifodani hosil qilamiz: 
.
1
1
3
2
1









R
G
R
R
 
Shunday  qilib,  ko'rilayotgan  zanjirning 
kirish  qarshiligi  zanjirsimon  kasr  bilan 
tasvirlanadi, bunda 
а
1
, а
2
, а
3
 lar tegishli 
R
1
,  R
2
,
 
R

lardir.  Xuddi  shunday 
o'zgartirishlar  ishlatib  narvonsimon  zanjirning  kirish  qarshiligini 
zanjirsimon kasr ko'rinishda ifodalaymiz (1.29-rasm, a): 
 
G
 
          
    
R
      
          
      
G
        
          
          
 
          
          
      
      
G
     
          
          
          
          
          
R
G
R
R
n
n
n
2
1
2
2
2
4
3
2
1
1
1
1
1
1
     
1












Narvonsimon  zanjir  shaxobchalarining  tashkil  etuvchilari 
(R
1
,  R
3
 
...  R
n
)
  va  ikki  qutblik  ko'ndalang  shaxobchalariga  kiruvchi 
(G
2
,  G
4

G
6
,...,G
n-1
) 
lardir.  Agar  narvonsimon  zanjirlarning  ko'ndalang 
shaxobchasi  to'g'ridan-to'g'ri  tashqi  qismlarga  ulansa  (1.29-rasm, 
b), unda zanjirsimon kasr kirish o'tkazuvchanlik ko'rinishida yoziladi: 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
48 
n
n
n-
R
G
R
G
R
G
G
2
1
2
2
2
3
2
1
      
          
1
     
         
          
1
 
          
        
          
          
1
    
          
          
     
      
1
1










 
1.10.4.  Qarshiliklar  uchburchagini  qarshiliklar  yulduziga  va 
aksincha ekvivalent o'zgartirishlar 
 
Uchburchakni 
ekvivalent 
yulduzga 
o'zgartirish 
zanjirning 
uchburchak  sxemasi  bo'yicha  ulangan  qismini  yulduz  sxemada 
ulangan  qism  bilan  almashtirish  bo'lib,  bu  holda  zanjirning  qolgan 
qismlarida  tok  va  kuchlanish  o'zgarmay  qoladi.  1.30-rasmda  passiv 
ideal  ikki  qutbliklarning  uchburchak  va  yulduz  ulangan  sxemalari 
keltirilgan.  Bu  ikkita  elektr  zanjiri  bo'laklarining  o'zaro  ekvivalentlik 
shartlarini 
aniqlaymiz. 
Ta'rifga 
asosan, 
agar 
sxemalarni 
almashtirganda  tugunlardagi 
I
1
,  I
2
,  I
3
  toklar  va  shu  tugunlararo 
U
12

U
23
,  U
31 
kuchlanishlar  o'zgarmay  qolsa,  u  holda  bu  zanjirning 
bo'laklari  o'zaro  ekvivalent  bo'ladi.  Uchta  kuchlanishlardan  faqat 
ikkitasi  o'zaro  bog'liq  bo'lgani  uchun  uchinchisini  kuchlanishlarning 
muvozanat tenglamasiga ko'ra aniqlash mumkin. 
 
 
Uchburchak  sxema  qarshiliklarini  yulduz  sxema  qarshiliklariga 
ekvivalentlash  uchun  birinchi  zanjir  qismalari  orasidagi  uchta 
kuchlanishdan  har  qanday  ikkitasi  ikkinchi  zanjir  mos  qismalari 
orasidagi kuchlanishga teng deb olinadi (bu holda tashqi qismalarga 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
49 
keluvchi  toklar  qiymati  bir  xil  qoladi).  Uchburchak  tomonlari 
R
12

R
23
,  R
31
  qarshiliklaridagi  toklarni  tugunga  keluvchi 
I
1
,  I
2
,  I
3
  toklar 
orqali  aniqlaymiz.  Kirxgof  qonunlariga  asosan  zanjirga  tegishli 
quyidagi elektr muvozanat tenglamalari sistemasini tuzamiz: 
.
0
  
,
0
  
,
0
31
31
23
23
12
12
23
12
2
12
31
1









I
R
I
R
I
R
I
I
I
I
I
I
 
Bu tenglamalarni 
I
12
, I
23
, I
31
  toklarga nisbatan yechamiz. 
  

 


 


 

.
R
R
R
/
Ι
R
Ι
R
I
,
R
R
R
/
I
R
I
R
I
,
R
R
R
/
I
R
I
R
I
31
23
12
1
12
3
23
31
31
23
12
3
31
2
12
23
31
23
12
2
23
1
31
12












                  (1.5) 
(1.5) 
tenglamalardan 
foydalanib, 
uchburchak 
sxema 
kuchlanishlarini topamiz: 

 


 

.
R
R
R
Ι
R
Ι
R
R
Ι
R
U
,
R
R
R
Ι
R
Ι
R
R
Ι
R
U
31
23
12
3
31
2
12
23
23
23
23
31
23
12
2
23
1
31
12
12
12
12










 
Yulduz sxemasiga (1.30, b-rasm) tegishli kuchlanishlar 
3
3
2
2
23
2
2
1
1
12
Ι
R
Ι
R
U
Ι
R
Ι
R
U




 bo'ladi. 
Endi 
U
12 
va 
U
23
  kuchlanishlarni  o'zaro  tenglashtirib,  tashqi 
o'tkazgich simlar orasidagi munosabatlarni aniqlaymiz. 
.
Ι
R
Ι
R
I
R
R
R
R
R
I
R
R
R
R
R
,
Ι
R
Ι
R
I
R
R
R
R
R
I
R
R
R
R
R
3
3
21
2
3
31
23
12
31
23
2
31
23
12
12
23
2
2
1
1
2
31
23
12
23
12
1
31
23
12
31
12














         (1.6) 
(1.6)  tenglamalar  tashqi  o'tkazgich  simlardagi  har  qanday 
toklarda  bajarilishi  shart.  Bu  tenglamalarda  avval 
I

=  0
,  keyin  esa 
I
3
=0
  deb  olib,  qarshiliklar  orasidagi  bog'lanish  formulasini  topamiz. 
Bu holda zanjirning bo'laklari o'zaro ekvivalent bo'ladi: 
.
  
;
  
;
31
23
12
31
23
3
31
23
12
23
12
2
31
23
12
31
12
1
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R









    (1.7) 
Berilgan 
R
12
,  R
23
,  R
31
  qarshiliklar  bo'yicha  yulduz  sxema  uchun 
R
1
,  R
2
,  R
3
  qarshiliklarni  hisoblaymiz.  Buning  uchun  qarshiliklar 
uchburchagini  unga  ekvivalent  qarshiliklar  yulduziga  o'zgartiramiz. 
1.30-rasmdan  ko'rinib  turibdiki,  bunday  o'zgartirishda  zanjirdagi 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
50 
R
12
, R
23
, R
31
 qarshiliklardan iborat kontur o'rniga yangi yulduz sxema 
qarshiliklari 
R
1
, R
2
, R
3
 lar birlashtirilgan tugun paydo bo'ladi. 
(1.7) tenglamalar sistemasini 
R
12
, R
23
, R
31
 qarshiliklariga nisbatan 
yechib,  yulduz  sxema  qarshiliklarini  ekvivalent  uchburchak  sxema 
qarshiliklari orqali ifodalarini aniqlaymiz: 
.
,
,
2
1
3
1
3
31
1
3
2
3
2
23
3
2
1
2
1
12
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R
R









                                                                                      (1.8) 
Yulduzni  uchburchakka  o'zgartirish  sxemasida  tugunlar  soni 
kamayadi, ammo zanjirda yangi 
R
12
, R
23
, R
31
 qarshiliklardan tuzilgan 
kontur 
paydo 
bo'ladi. 
(1.8) 
tenglamalardagi 
qarshiliklarni 
o'tkazuvchanliklar  bilan  almashtiramiz.  O'zgartirishlarni  bajarib, 
uchburchak  tomonlarini  belgilovchi  elementlar  o'tkazuvchanliklarini 
aniqlaymiz: 
,
3
2
1
2
1
12
G
G
G
G
G
G



 
,
3
2
1
3
2
23
G
G
G
G
G
G



 
.
3
2
1
1
3
31
G
G
G
G
G
G



      
 (1.9) 
O'tkazuvchanliklarni  aniqlash  formulalari  (1.9)  yulduz  sxema 
qarshiliklarini  aniqlash  formulalarining  (1.7)  strukturasi  bilan  bir 
xildir.  Xuddi  shunday  yulduz  sxema  nurlarining  o'tkazuvchanliklari 
(G
1
,  G
2
,  G
3
)
  ni  aniqlash  struktura  jihatidan  (1.8)  tenglamalarga 
o'xshaydi.  (1.9)  tenglamalarga  asoslanib 
n
  nurli  yulduzni 
n
  tomonli 
ko'pburchakka o'zgartirish tenglamasini yozamiz: 
.
...
/
2
1
N
l
k
kl
G
G
G
G
G
G




 
G

 
-  n
  tomonli  ko'pburchak  bir  tomonining  o'tkazuvchanligi, 
ya'ni 
k
  va 
l
  tugunlarni  birlashtiruvchi  tomonning  o'tkazuvchanligi, 
G
1
,  G
2
  ...  G
n
-yulduz  nurlarini  tashkil  etuvchi  elementlarning 
o'tkazuvchanligi. 
n
  tomonli  ko'pburchakni 
n
  nurli  yulduzga  aylantirish  umumiy 
holda mumkin emas. 
Yuqorida  keltirilgan  o'zgartirishlar  ko'p  hollarda  zanjir  tahlilini 
ancha  soddalashtiradi,  xususiy  hollarda  esa  bu  o'zgartirishlar 
murakkab zanjir bo'laklarini soddalashtirishga olib keladi. 
 
1.10.5.  EYuK  va  tok  manbaiga  ega  bo'lgan  parallel 
shoxobchalarni ekvivalent o'zgartirish 
 
Murakkab  elektr  zanjirlarini  hisoblashda  EYuK,  tok  manbai  va 
qarshiliklari  bo'lgan  bir  nechta  parallel  ulangan  shoxobchalarni  bitta 
ekvivalent  shoxobcha  bilan  almashtirish  jiddiy  yengilliklarga  olib 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
51 
keladi.  Agar  tok 
I
  ning  har  qanday  qiymatida 
a,  b
  qismalardagi 
kuchlanish 
U
аb
 ikkala sxemada bir xilda qolsa, u holda 1.31-rasm, b 
da  keltirilgan  zanjir  1.31  a-rasmda  tasvirlangan  zanjirga  ekvivalent 
bo'ladi. 
R
ekv
  va 
E
ekv
  qanday  qiymatlarga  teng  bo'lishini  bilish  uchun 
ikkala sxema uchun tenglamalar tuzamiz: 










.
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
   
.
,
,
2
2
2
2
2
1
1
1
1
1
3
2
1
n
ab
n
n
ab
ab
ab
ab
ekv
S
r
G
U
E
I
G
U
E
R
U
E
I
G
U
E
R
U
E
I
I
J
J
I
I
I















 
Demak, 












m
k
n
k
q
k
n
k
k
ab
k
k
k
k
G
U
I
Ε
G
Ι
I
1
1
1
1
,                    (1.10)  
 
bu  yerda 
m
-zanjirdagi  parallel  shoxobchalarning  umumiy  soni, 
n
-
EYuK 
manbali 
shoxobchalar 
soni, 
q
-tok 
manbai 
ulangan 
shoxobchalar soni. 
1.31-rasm, b uchun quyidagi tenglamalarni yozamiz: 
ekv
ab
ekv
ekv
G
U
G
E
I


.                                          (1.11) 
1.31-rasm,  a  va  b  lardagi  toklarning  tengligi 
I
  tok  va 
U
аb
 
kuchlanishning  har  qanday  qiymatlarida  bajarilishi  kerak,  bu  faqat 
(1.10)  tenglamadagi 
U
аb
  ning  koeffitsiyenti  (1.11)  tenglamadagi 
U
аb
 
ning koeffitsiyentiga teng bo'lsa bajariladi, ya'ni, 



n
k
k
ekv
G
G
1
.                                                     (1.12) 
Agar  (1.10)  va  (1.11)  tenglamalardagi 
U
аb
  ga  tegishli  hadlar  va  
toklar mos ravishda o'zaro teng  bo'lsa, unda ekvivalentlik shartidan: 

ELEKTROTEXNIKANING NAZARIY ASOSLARI 
 
 
52 
ekv
ekv
n
k
q
k
ТМ
k
k
Ε
G
J
Ε
G






1
1
 bo'ladi.                         (1.13) 
(1.13) ifodadan 
E
ekv
 hisoblanadi: 
.
1
1
1








n
k
k
n
k
q
k
ТМ
k
k
ekv
G
J
Е
G
Е
                                  (1.14) 
(1.12)  formula  orqali  ekvivalent  o'tkazuvchanlik 
G
ekv
  ni  aniqlash 
va u orqali 
R
ekv
 ni (1.31-rasm, b) hisoblash mumkin. 
(1.14)  formuladan  quyidagilar  kelib  chiqadi:  agar  qaysi  bir 
shoxobchada 
EYuK 
bo'lmasa, 

holda 
bu 
shoxobchaning 
o'tkazuvchanligi  (1.14)  formulaning  maxrajida  bo'ladi,  agar  biror 
shoxobchada  EYuK  manbaining  yo'nalishi  1.31-rasm,  a  da 
ko'rsatilgandan  teskari  bo'lsa,  u  holda  shu  EYuK  ga  tegishli  had 
(1.14) formula suratiga manfiy ishora bilan kiradi. 
1.31-rasm, a va b dagi shaxobchalar o'zaro ekvivalentdir. 
Download 1,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish