Электротехниканинг фанининг таърифи ва ахамияти


Трансформатор постанциялари ўрнатиладиган жойни



Download 2,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/51
Sana23.02.2022
Hajmi2,22 Mb.
#122153
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51
Bog'liq
qurilishda elektr taminoti

5.26. Трансформатор постанциялари ўрнатиладиган жойни 
танлаб олиш. 
Энергияни кўп талаб қилувчи корхоналар ва қурилишларда ЭТС 
даги ток манбаларининг ўрнатилиши жойини тўғри танлаб олиш катта 


152 
аҳамиятга эга рационал тақсимлаш тармоғини қуриш учун. Ҳамма 
қувватлар ва кучланишларнинг подстанциялари ўзларига уланадиган 
электр нагрузкалар марказига (ЭНМ) масимал яқинлаштирилган 
бўлишлари керак. Бу ўтказгич материалларни сарф қилиш ва тақсимлаш 
тармоғида 
электроэнергия 
йўқотилишлари 
бўйича 
энг 
яхши 
техникоэкономик кўрсатгичларни таъминлайди, яъни келтирилган 
харажатларнинг минимумини таъминлайди. Корхона (қурилиш) 
территориясида 
подстанциялар 
жойлашувининг 
энг 
фойдали 
вариантини танлаб олиш учун нагрузкаларнинг картограммалари 
қурилади. Нагрузка картограммаси ишлаб чиқариш хоналари планида 
электроприѐмникларнинг 
жойлашуви 
картасидир. 
Электроприѐмникларнинг нагрузкалари доиралар билан тасвирланади ва 
доираларнинг юзи приѐмникнинг қувватига мос катталикда бўлади. 
5.27-расмда ремонт цехи электр нагрузкаларининг картограммаси 
кўрсатилган. Картограммада приѐмникларнинг координаталари (X
i, 
Y
i
), уларнинг қувватлари P

берилган. Актив нагрузкани характерловчи 
доиранинг радиуси қуйидаги формула билан аниқланади: 

(5.2) 
Бу ерда m – доира юзини аниқлаш учун масштаб.
Агар массалар ва электр нагрузкалар ўртасида аналогия ўтказилса, 
ЭНМ геометрик оғирлик маркази билан мос тушади. Унинг 
координаталари қуйидаги формулалар билан аниқланади 






153 
бу ерда X
i
, Y
i
–нагрузканинг координаталари, P
i
– нагрузканининг 
номинал ѐки ҳисоблаб аниқланган қуввати; n – электроприѐмниклар 
сони. 
5.27 – расм. Объект электр нагрузкаларининг картограммаси. 
Зарур бўлганида реактив нагрузкаларнинг картограммаси қурилади. 
Реактив нагрузкани характерловчи доира радиуси ва реактив 
нагрузкалар марказининг координаталари (5.2) ва (5.3) формулалар 
бўйича аниқланади улардаги P
i
ни Q

га алмаштириб.
Актив ва реактив нагрузкаларнинг картограммалари алоҳида 
қурилади, 
ѐки 
уларни 
битта 
картограммада 
биргаликда 
жойлаштирилади. Бунда нагрузкаларни характеловчи доираларнинг 
айланалари 
турли 
хилдаги 
чизиқлар 
билан 
кўрсатилади. 
Картограммадаги ҳар бир доира секторларга бўлиниши мумкин. 
Секторлар, масалан, куч ва ѐритиш нагрузкаларига тегишли бўлиши 
мумкин. 


154 
Актив ва реактив нагрузкаларнинг ҳисоблаб аниқланган 
марказларида истеъмолчиларнинг (цехларнинг) ТП ларини ва реактив 
қувват манбларини жойлаштиришга ҳаракат қиладилар. Реактив қувват 
манбаи сифатида, масалан, комплект компенсацияловчи мослама (ККМ) 
қўлланилиши мумкин. Кўп холларжа ККМ ни цех ТП сининг хонасига 
жойлаштиришади, шунинг учун цехларнинг актив ва реактив 
нагрузкаларининг фактик марказлари бир жойда бўлади деб ҳисоблаш 
керак. Актив ва реактив нагрузкаларининг марказлари бир жойда устма-
уст тушмайди, агар ККМ лар цех ичидаги тақсимлаш пунктларига ва 
шина ўтказгичларга уланган бўлсалар. Цехда цехчи подстанцияларини 
(КТП) ЭНМ га яқин жойлаштиришга ҳаракат қилинади. Улар 
колонналарнинг орасига, кўтарувчи кранлар хизмат кўрсатишининг 
―ўлик зонасига‖ антресоллар тагига жойлаштирилади, цехнинг фойдали 
юзасидан ишлаб чиқариш эҳтиѐжлари учун максимал фойдаланиш 
мақсадида. 
Ташқарида ўрнатиладиган КТП лар майдончада планировка 
сатҳидан 0,2 м дан кам бўлмаган баландликда жойлаштирилади. Қалин 
қор ѐғадиган районларда эса 1-1,2 м баландликда ўрнатилади.

Download 2,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish