Электроника ва радиотехника кафедраси 30- маъруза


- чиқиш токлари нолга тенг (реал ОКларда нА улушларидан бирлик мкА гача)



Download 258,22 Kb.
bet2/4
Sana08.12.2022
Hajmi258,22 Kb.
#881023
1   2   3   4
Bog'liq
cdWkhK3tIMHg4gW1HwpE8CPtJeztF51GOd6TBPz8

- чиқиш токлари нолга тенг (реал ОКларда нА улушларидан бирлик мкА гача);

- чиқиш қаршилиги нолга тенг (реал кам қувватли ОКларда ўнлаб Омдан бирлик кОмларгача);

- синфаз сигналларни кучайтириш коэффициенти нолга тенг;

- ОК киришлари потенциаллари доим бир бирига тенг.

ОК хусусиятлари

  • Идеал ОК кучайтиргич хусусиятлари:
  • - чексиз катта кучайтириш коэффициенти (КU→∞);

    - чексиз катта кириш қаршилиги (Rкир→∞);

    - нолга тенг бўлган чиқиш қаршилиги (Rчиқ→0);

    -инверслайдиган ва инверсламайдиган киришларга бир хил сигнал берилганда нолга тенг бўлган чиқиш кучланиши (Uчқ=0);

    - чексиз катта кенг ўтказиш полосаси (fв = ∞).

    ОКлар ўз хусусиятларига кўра идеал кучайтиргичларга яқин.

ОКнинг шартли ва стандарт белгиланиши

ОК структураси ва принципиал схемаси

Инверсламайдиган ОК


K=(1+R2/R1)

Инверсловчи ОК


K= - (R2/R1)

Дифференциал кучайтиргич

  • Дифференциал кучайтиргич (ДК) деб кириш кучланиши чиқиш сигналлари константаси кўпайтмасининг фарқига тенг бўлган икки киришли электрон кучайтиргичга айтилади.
  • ДКда чиқиш кучланиши ҳар бир каскад чиқиш кучланишларининг айирмаси сифатида шаклланиб, кўприк схема кўринишида бўлади.
  • Кўприк схемалар ўлчашларнинг турли хатоликларини компенсациялаш учун қўлланилади. Бу хатоликлар барқарорликни бузувчи омиллар ҳисобига ҳосил бўлади.

ДК ва унинг эквивалент схемаси

Дифференциал кучайтиргич

  • Кучайтиргич иккита симметрик елкадан ташкил топган бўлиб, биринчиси VT1 транзистор ва RК1 резистордан, иккинчиси эса VT2 транзистор ва RК2 резистордан ташкил топган. резистор иккала елка учун умумий.
  • Ҳар бир елка манфий ТАли УЭ уланган каскадни ташкил этади. Схеманинг бошланғич иш режими I0 ток билан аниқланувчи БТГ ёки уни ўрнини босувчи катта номиналли резистор билан таъминланади.
  • ДК элементлари кўприк схема ҳосил қилади. Схема диагоналларидан бирига икки қутбли кучланиш манбаи ± ЕМ, иккинчисига эса – юклама қаршилиги уланган.

Download 258,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish