Электроника фанидан саволларга жавоблар



Download 1,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/43
Sana24.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#239428
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   43
Bog'liq
2 5345872881966385134

Юклама қобилияти ѐки К
ТАРМ
коэффициенти VT3 транзисторнинг 
максимал коллектор токидан келиб чиққан ҳолда аниқланади. Бу вақтда 
0
/
кир
Кмах
ТАРМ
I
I
K

деб ѐзиш мумкин. Бу ерда I
0
кир
– ИМС маълумотномасидан олинадиган 
параметр. I
Кмах
= Е
М
/R4=30 мА бўлгани сабабли, I
0
кир
= 1,35 мА бўлганда 
К
ТАРМ
= 22.
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкин-ки, 10.3 – расмда кириш занжирида 
пунктир билан тасвирланган диодлар акс-садога қарши диодлар деб аталади 
ва мувофиқлашмаган линия охирларидан қайтган манфий сигналлар 
(халақитлар) амплитудасини чеклаш учун қўлланилади. Бу сигналлар иккита
p-n ўтиш (диоднинг p-n ўтиши ва КЭТ эмиттер ўтиши) оралиғида бўлиниб, 
МЭни ѐлғон қайта уланишдан сақлайди. 
Ҳозирги 
вақтда 
ТТМ 
негиз 
элементларининг 
кўп 
сонли 
модификациялари яратилган. Ҳар бир модификация параметрлари ѐки 
қўшимча имкониятлари билан ажралиб туради. 
Масалан, чиқиш каскадида ток бўйича катта кучайтириш 
коэффициентига эга бўлган таркибий транзисторлар қўлланиши юклама 


50 
қобилиятини оширади (10.4, а – расм). Схеманинг ишлаш принципи 
ўзгармайди. Таркибий транзистор (VT4 ва VT2 транзисторлар) VT3 
инверторнинг динамик юкламасини ҳосил қилади. Масаланинг бундай 
ечилиши барча резисторлар номиналларини икки баробар кичрайтиришга ва 
бу билан тезкорлик ва юклама қобилиятини оширишга имкон беради. А ва В 
нуқталар оралиғида иккита кетма – кет уланган транзисторларнинг p-n 
ўтишларининг мавжудлиги эса VD диод бўлишини талаб қилмайди. 
а) б)
в) г) 
10.4 – расм. ТТМ МЭнинг турли схема вариантлари. 
Шоттки диоди ва транзисторларини қўллаш ѐрдамида (10.4, б – расм) 
ТТМ элементининг тезкорлиги оширилган (ТТМШ). Улар транзистор 
базасида ортиқча зарядларни чиқариб юбориш вақтини сезиларли 
камайтириш ѐки умуман йўқотишга имкон берадилар. Натижада импульс 
камайиб бориш вақтидаги кечикиш камаяди. Лекин тезкорлик ортиши билан 
ТТМШ статик параметрлари ѐмонлашади. Хусусан, бўсағавий кучланиш 
қиймати камаяди ва U
0
ЧИҚ
ортади, бу эса ўз навбатида оддий схемаларга 


51 
нисбатан халақитбардошликни пасайтиради. ТТМШ КИСларнинг негиз 
элементи ҳисобланади. 
Икки йўналишли ахборот шиналари ѐки магистрал қурилмалар 
яратишда, бир неча схема чиқишларини бирлаштириш талаб қилинади. Агар 
элементлар уланаѐтганда, улардан бирининг чиқишида паст U
0
ЧИҚ
сатҳ, 
иккинчисида эса юқори U
1
ЧИҚ 
сатҳ бўлса, у ҳолда кетма – кет уланган VT2 ва 
VT3 транзисторлардан биридан сизилиш токи I
сиз
 ≈ (Е
М
 – U
*
) /R4 
оқиб ўтади. Бу ток статик режимдаги манба токидан анча катта. Бу вақтда 
истеъмол қилинаѐтган қувват кескин ортади ва схема ишдан чиқиши мумкин, 
чунки VT2, VT3 транзисторлар ва VD диод узоқ муддат катта ток оқиб 
ўтишига мўлжалланмаган. Бу ҳолат юзага келмаслиги учун чиқиши учта 
ҳолатга эга бўлган: икки ҳолат – бу оддий U
ЧИҚ 
= U
0
ва U
ЧИҚ 
= U
1
сатҳлар, 
учинчиси эса– элемент юкламадан буткул узиладиган “чексиз катта” чиқиш 
қаршилиги ҳолатини таъминлайди, яъни ток истеъмол қилмайдиган ва 
узатмайдиган ТТМ элементлар яратилган. 
Бунинг учун мураккаб инверторли схемага қўшимча VT4 транзистор ва 
R5 резистор уланади (10.4, в – расм). Бошқарувчи кириш Z га U
0
КИР 
кучланиш берилса, VT4 транзистор берк бўлиб, схема оддий элемент каби 
ишлайди. Бошқарувчи кириш Z га U
1
КИР 
кучланиш берилса, VT4 транзистор 
тўйиниш режимига ўтади, VT1, VT2 ва VT3 транзисторлар эса беркилади 
(учинчи ҳолат). Бу учинчи ҳолат мантиқий киришлардаги ахборот 
сигналлари комбинациясига боғлиқ эмас. Бундай элементлар чиқишларини 
умумий юкламага улаш мумкин, чунки ихтиѐрий вақт моментида юкламага 
фақат битта элемент “хизмат кўрсатади”, қолган элементлар эса учинчи 
ҳолатда бўлади. 
ТТМнинг бошқа сериялари таркибида махсус элементлар бўлиши 
мумкин. Улар бу серия имкониятларини ошириш учун мўлжалланган. 
Улардан бирини кўриб чиқамиз. 

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish