Электрон дарсликлар яратишнинг ызига хос хусусиятлари ща+ида



Download 1,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/76
Sana22.02.2022
Hajmi1,23 Mb.
#94621
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   76
Bog'liq
tizimli dastur taminoti

Файллар системаси 
Ахборотлар дискда файллар кўринишида сақланади. Файл турли белгилар, сонлар ва 
харфларнинг мантиқий кетма-кетлигидир. Ана шундай кетма-кетлик оддий матнни 
ифода этса, бундай файл матн файли дейилади. 
Файл номи узунлиги 8 дан, кенгайтма узунлиги эса 3 символдан ошмаслиги керак. 
Ажралиб туришлари учун файл номи билан кенгайтмаси орасига нуқта қўйилади: 
command.com
config.sys 
autoexec.bat 
matemat8.txt 
muhammad.hat
a%&^s#$.$! 
Файлга кенгайтма қўйиш мажбурий эмас. Аммо кўпгина дастурлар шу дастурда 
белгиланган кенгайтмали файллар яратади ва файлларни кенгайтмасига кўра 
аниқлайди. 



Аксарият 
матн 
мухаррирлари 
.bak 
кенгайтмасидан 
файл 
нусхалари 
учун 
фойдаланадилар. Файл кенгайтмаси қандай 
бўлишдан 
катьий 
назар 
тахрир 
ва 
ўзгартишлардан сўнг ѐзилган файл билан 
биргаликда файлнинг аввалги кўриниши .bak 
кенгайтмаси билан сақланади. Яъни тахрир ва 
ўзгартиришлар ноўрин бажарилган бўлса, 
файлнинг аввалги холатига қайтиш имконияти 
мавжуд. 
MS DOS OC. Файллар системасини ташкил килиш, ишлаш принципи

Киритиш-чиқариш системаси (BIOS) ѐрдамида ахборотни киритиш ва чиқариш 
амаллари бажарилади. Операцион системани юкловчи дастур (IPL) DOS ни компьютер 
тезкор хотирасига юклайди. IO.SYS ва MSDOS.SYS дастурлари ѐрдамида мураккаб (диск 
юритувчи билан боғлиқ) киритиш-чиқариш амалларини бажаради. Буйруқ процессори 
COMMAND.COM DOS ишини бошқариш учун хизмат қилади. DOS ташқи буйруқлари 
алоҳида-алоҳида файллар кўринишида бўлиб, DOS нинг қўшимча амалларини бажаради. 
қурилмалар драйверлари (дастурлари) компьютер ва унинг ташқи қурилмалари 
ўртасидаги мулоқотни ўрнатади.
Каталоглар 
Каталог (директория) бир хил типдаги ѐки бир хил иш бажарувчи файлларни 
бирлаштирувчи махсус жой. Дискда бир неча каталог мавжуд бўлиши ва хатто бирор 
каталогнинг ичида бошка бир каталог ѐки каталоглар жойлашиши мумкин. Бундай 
каталоглар қисм каталоглар дейилади. қисм каталог жойлашган каталог қисм 
каталогнинг она каталоги дейилади. Хар бир қисм каталог хам ўз навбатида ичига 
жойлаштирилган ўзининг қисм каталогига эга бўлиши, яьни қисм каталогининг она 
каталоги бўлиши мумкин. Аммо хар қандай каталог бир вақтда икки каталогга ички 
қисм каталог бўла олмайди. 
Каталогларни номлашда хам лотин харфлари, рақамлар ва файл номи учун қайд 
этилган белгилардан фойдаланиш мумкин.
Бир каталогнинг икки қисм каталоглари бир хил номланиши мумкин эмас. Одатда 
каталогларни номлашда кенгайтмалардан фойдаланилмайди. Фойдаланувчи иш олиб 
бораѐтган каталог ишчи ѐки жорий каталог деб номланади. Махсус буйруқ бўлмаса, MS 
DOS жорий каталог файллари билангина иш олиб боради. Буйруқлар сатридан каталог 
номини киритиш билан жорий каталогни ўзгартириш мумкин. 

Download 1,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish