Электрон дарсликлар яратишнинг ызига хос хусусиятлари ща+ида


Қаттиқ дискда бўлимларнинг конфигурациялаш



Download 1,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/76
Sana22.02.2022
Hajmi1,23 Mb.
#94621
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   76
Bog'liq
tizimli dastur taminoti

Қаттиқ дискда бўлимларнинг конфигурациялаш 
Инсталляция жараѐнида Windows 2000 ўрнатиш дастури тизимни ўрнатиш учун 
фойдаланувчига қаттиқ диск бўлимини танлашни таклиф қилади. қаттиқ дискда 
қуйидаги усуллар билан бўлимларни яратиш мумкин: 

Агар компютерда аввалги версия Windows НТ ўрнатилган бўлса (Масалан, 
Windows НТ 4,0 Wорк Статион ѐки Сервер), бунда қаттиқ дискда бўлимларни утилити 
Диск Администратор ѐрдамида яратиш мумкин (унинг чиқариш учун «Старт» 
менюсида ПрогRAMс-Административе Тоолс (Cоммон) – Диск Администратор). 

Агар компютерда операцион тизимнинг биронтаси ҳам ўрнатилган бўлмаса, аммо 
сизнинг қўл остингизда МС-ДОС якунланувчи дискета бўлса, бунда бўлимларни шу 
дастур ѐрдамида қаттиқ дискда яратиш мумкин. 

Ва ниҳоят, Windows 2000 ўрантиш дастури тизим учун бўлим яратишга имкон 
туғдирадиган опцияни экранда тасвирлайди (шу шарти биланки, агар дискда бўш 
майдон бўлса). 
қаттиқ дискда биринчи (асосий) бўлим яратилаѐтган бўлганда, бу мақсадлар учун 
ишлатиладиган дастур, асосий юкланувчи ѐзувни яратади (Мастер Боод Реcорд, МБР) 
ва қаттиқ дискнинг биринчи секторига уни ѐзиб қўяди (цилиндир 0, головка 0, сектор 
1). 
Асосий якунланувчи ѐзувга бўлимлар жадвали (Партитион Табле) киритилган 
бўлиб, унда дискда ифодаланган барча бўлимлар тўғрисида маълумотлар сақланади 
қаттиқ дискда бўлган бўлимларга ўзгаришлар киритилганда (масалан, уларни 
яратганда, чиқариб ташлашда ѐки форматлашда) бунинг учун ишлатиладиган дастур, 
бўлимлар жадвалига ўзгартиришлар киритилади. 
Асосий юкланувчи ѐзув дискда бўлимлар жадвали ва бажариладиган коднинг кичик 
ҳажми киритилган. Компютерларда, Интел процессорлар базасида бажарувчи код 
бўлимлар жадвалини ўқийди ва тизимли бўлимни аниқлайди, унинг бошланишини 
топади ва бўлимнинг юкланадиган сектор хотирасига юклайди (Партитион Боот 
Сеcтор). Асосий юкланувчи ѐзув одатда операцион тизимга боғлиқ эмас (Масалан, 
Интел платформаларда у ҳарқандай операцион тизимларни ишга туширишда 
ишлатилади). Бўлимнинг якунланувчи секторига келсак, бунда у операцион тизимга 
ҳам, шу бобда ишлатиладиган файл тизимга ҳам боғлиқ. 
Дискдаги энг миҳимларидан бири бўлган маълумотлар тузилиши асосий юкланган 
ѐзувни бузадиган катта сонли вируслар мавжуд. Асосий юкланадиган ѐзувга кирадиган 
код, ҳар қандай операцион тизимнинг ишга туширилишидан олдин бажарилиши 
сабабли, асосий юкланувчи ѐзув бузилган ҳолда, қаттиқ дискдан компютерга юклашни 
бажариб бўлмайди. Windows НТ Ресоурcе Кит дастур махсулоти таркибида, иккилик 
файллар кўринишида асосий юкланадиган ѐзувни заҳирали нусхалар яратишни имкон 
тўғдирадиган ва керак бўлса бу заҳирали нусхалар бўйича асосий юкланувчи ѐзвни 


57 
тиклашни бажарилиши учун тиклаш консолидан (Реcоверй Cонсоле) фойдаланиш 
мумкин. 
қаттиқ дискда бўлимларни режалаштиришга катта эътиборни бериш керак, агар 
сизнинг мақсадингиз икки юкланишли тизимни яратиш бўлса, бунда Windows 2000 дан 
ташқари яна битта ѐки бир нечта операцион тизимларни юклаш керак бўлса. Миcрософт 
Windows 2000 ни қаттиқ дискнинг алоҳида бўлимига ўрнатишни қўймасдан тавсия этади. 
Windows 2000 ни бошқа операцион тизим билан бир бўлимга ўрнатиш умуман мумкин, 
аммо бундай қилиш тавсия этилмайди. 
Windows 2000 файлларини ўрнатилиши бажарилганда қаттиқ диск-нинг бўлими 
ечиб бўлмайдиган қаттиқ дискда жойланиши керак. Бу бўлим ҳамма файлларни 
жойлаштириш учун етарли бўш майдон ҳажмига эга бўлиши керак. Юқорида 
келтирилган тизимларнинг талабларида Windows 2000 операцион тизимнинг 
ўрнатилиши мувафақиятли ўтиши учун керак бўлган дискли майдонга талаблар 
кўрсатилган. 
Windows 2000 ни инициализациялаш ва юклаш учун керак бўлган файлларни 
қаттиқ дискда жойланиш бўлими тизимли бўлим (сйстем партитион) деб аталади. 
Тизимли бўлим сифатида фақат асосий бўлим ишлатилиши мумкин. 
Wинт.ехе ва Wинт 32.ехе бажарувчи инсталляцион файлларни ўзида намоѐн этади. 
Агар биронта дискда бўш майдонлар ҳажми етарли бўлмаса, ѐки агар калитлар 
ѐрдамида кўрсатилган диск, ѐки (темподриве бўш майдон ҳажми етарли бўлмаса улар 
хато тўғрисида хабарни экранга чиқаради. Агар Шундай хатолик ҳолати бўлиб қолса, 
дискларни бирида инсталляцияни ўтказиш учун етарли майдон ҳаж-мини бўшатиш 
керак ва Wиннт ѐки Wиннт 32 дастурини қайта ишга тушириш керак. 

Download 1,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish