Электр занжирлар



Download 0,97 Mb.
bet18/18
Sana23.04.2022
Hajmi0,97 Mb.
#577641
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
Электр занжирлар 33580

АЧХ ва ўтказиш сохаси
Боғланган контур АЧХ- сининг шакли фақат контурлар асллигига боғлиқ бўлмай, боғланиш коэффициентига ҳам боғлиқ бўлади.Боғланган контурлар учун АЧХ тенгламаси қуйидаги кўринишга эга.

бу ерда бўлиб, боғланиш фактори деб аталади. Бу ерда 3 та холат бўлиши мумкин.

  1. бўлганда, боғланиш кучсиз, яъни бўлиб


бўлади.

  1. бўлганда критик боғланиш рўй беради, яъни . Бу холда

эканлиги келиб чиқади.

  1. бўлганда боғланиш кучли бўлади, яъни . Бу холда


Демак, узатиш коэффициентининг энг катта қиймати ,бўлиши мумкин экан. Биринчи ва иккинчи холатларда АЧХ битта максимумга эга бўлади., улар фақат узатиш коэффициентининг қиймати билан фарқланади.
У чинчи холатда резонанс частотада ,бўлишига қарамай , га тенг 2 та максимум ҳосил бўлади.
2 та максимум ҳосил бўлишини қуйидагича тушунтириш мумкин. Резонанс пайтида контурнинг реактив қаршилиги нольга тенг бўлиши ҳақида бир неча бор ишонч ҳосил қилган эдик. Агар -бирламчи контурнинг реактив қаршилиги, - киритилаётган реактив қаршилик ва - киритилаётган актив қаршиликларнинг частотага боғлиқлик графигини кўриб чиқадиган бўлсак, частотанинг cохасида - сиғим хусусиятига, - индуктив хусусиятга эга бўлиб, қандайдир - частотада модули бўйича ўзаро тенглашади, бу вақтда , бўлишини кўрамиз. Частотанинг cоҳасида эса, энди - индуктив хусусиятга, - сиғим хусусиятига эга бўлиб, улар - частотада модули бўйича ўзаро тенглашади ва яна бўлиб қолади.
Резонанс частота да , бўлса ҳам бўлади. Шунинг учун ҳам резонанс частотада максимал энергия узатиш амалга ошмайди.
Узатиш коэффициенти максимал қийматга эришадиган ва частоталар боғланиш частоталари деб аталади. Уларни қуйидаги ифодалар ёрдамида ҳисоблаб аниқлаш мумкин.

Боғланиш қанчалик кучли бўлса, да узатиш коэффициенти шу даражада кичик бўлади. Ундан ташқари боғланишни ортиши боғланиш частоталарининг сурилишига олиб келади, - камаяди, -ортади. Боғланган контурларнинг ўтказиш соҳаси худди якка контурлардагидек сатҳи бўйича аниқланади. Ўтказиш сохасининг кенглиги боғланиш коэффициентининг қиймати билан белгиланади. Бу холатни боғланган контур ўтказиш сохасининг турли боғланиш даражасидаги катталигини якка контурнинг ўтказиш сохаси билан таққослаш орқали яққол кузатиш мумкин. Бу таққослаш асллиги бир хил якка ва боғланган контурларида амалга оширилади.
Агар боғланган контурнинг ўтказиш сохасини ва якка контурнинг ўтказиш сохасини -деб белгиласак ,
бўлганда ,
бўлганда ,
бўлганда
ниҳоят ва да бўлганда
бўлишини кузатамиз.
Шундай қилиб боғланган контурларнинг асосий афзаллиги қуйидагилардан иборат:

  1. ўтказиш сохасини секин-аста равон ўзгартириш мумкинлиги.

  2. танлаш хусусиятининг юқорилигидир.


Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish