Электр юритма асослари



Download 1,38 Mb.
bet9/17
Sana21.04.2022
Hajmi1,38 Mb.
#568407
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17
Bog'liq
Электр юритма асослари

'gc tgSr
S 2Т
Ротор чулгами фазаси каршилиги топилади:
r Up • Sh Гр = p Ом.
р ^!р
Ишга тушириш реостати погоналарининг каршиликлари куйидагича аникланади:

P = к • Q-р-g • Н 10 _3 3600 кВт 6
P = K - Q - р • 10_3 6
60'Лк 'Лу 2 8
KQ 8
Р 9
1 11
Р t т > Р t 12
Мс„ — 2,7 . • M.t.l X7 t, 25
a a a a a 45
Курс лойихаси 76
ТОПШИРИК 76
Пп=П1*П2*П3 77

Ишга тушириш реостатларини график усулда аницлаш.
Бу усулни хамма узгармас ток юритгичларига ва асинхрон фаза роторли юритгичларга кулланилади. Маълум русумли юритгичларнинг паспортидаги курсатгичларнинг номинал микдорлари берилган булиши керак ва шу билан бирга уларнинг табиий механик ёки электромеханик тавсифлари графиклари курилган булиши лозим.
Шу графиклар келтирилган координаталар тизимида ишга тутттириттт диаграммалари курилади ва ишга тушириш реостати погоналари каршиликлари аникланади.
Параллел ва мустакил кузгатишли узгармас ток юритгичлари
Параллел ва мустакил кузгатишли узгармас ток юритгичларини ишга тушириш диаграммаси куйидаги тартибда курилади.
Табиий механик тавсифидаги n ордината укининг n0 нуктасидан абцисса укига параллел горизонтал чизик утказилади. М абцисса укида чегаравий максимал Mi ва минимал М2 моментлар белгиланади, уларнинг кийматлари M <(2 - 2,5)Ын Нм ва М2 > (1,1 -1,2)МС Нм дан топилади.
Белгиланган микдорлардан, утказилган горизонтал чизик билан кесишгунча М1 ва М2 вертикал чизиклар утказилади. Кейин абцисса укидаги М1 дан ордината укидаги n0 гача огма тугри чизик утказилади. Бу чизикнинг М2 вертикал чизиги билан кесишган нуктасидан М1 вертикал чизиги билан кесишгунча горизонтал чизик утказилади. Бу кесишган нуктадан n0 гача яна огма тугри чизик утказилади. Яна бу чизикнинг М2 вертикал чизиги билан кесишган нуктасидан Mi вертикал чизиги билан






  1. расм. Параллел ва мустакил кузгатишли юритгичларнинг ишга тушириш

диаграммаси
кесишгунча горизонтал чизик утказилади. Шу тарика огма ва горизонтал чизиклар утказиш давом эттирилади. Охирги утказилган горизонтал тугри чизик табиий тавсиф ва М1 вертикал чизикларнинг кесишган нуктасидан утиши
лозим. Акс холда М1 ва М2 моментлар учун юкорида келтирилган чегарада бошка кийматлар кабул килиниб, диаграмма такроран курилади. М1 вертикал чизигидан n0 гача утказилган огма чизиклар юритгичнинг сунъий механик тавсифларидир. М2 вертикал чизигининг, сунъий, табиий, механик тавсифлари ва n0 дан утказилган горизонтал чизик билан кесишган нукталари 10-расмда курсатилганидек харфлар билан белгилаб куйилади ва ишга тушириш погоналари сони m аникданади.
Ишга тушириш реостати погоналари каршиликлари куйидаги тартибда аникланади.
Ишга тушириш диаграммасидаги тезлик пасайиши микдори An (n0 дан утказилган горизонтал чизикдан табиий тавсифгача булган М2 вертикал чизикдаги масофа) улчанганда, яъни An = ed мм
Якор чулгами каршилиги Rя ва вd га асосан, каршилик масштаби
ed Мм
«R = аникланади.
R Ом
Кейин, погоналар сонига мувофик реостат каршиликлари г1 , г2 , г3 , ... ва х.к куйидаги ифодалар оркали топилади:
df = «R r5; fh = «R r4; hk = «R r3; k' = «R r2; 'm = «R rx
'm k' hk Lh df
булардан: rl= Ом; r2=Ом; r3=Ом; r4=Ом; r5=Ом
«R «R «R «R «R
Тулик реостат каршилиги Rp=r1 + r2 +... ва .х.к Ом
Кетма-кет кузгатишли узгармас ток юритгичи.
Ишга тушириш диаграммаси куйидаги тартибда координаталар тизимининг II квадран-тасида курилади.
Юритгичнинг табиий электромеханик тавсифи графиги курилган координаталар тизимидаги абцисса укининг манфий томонида каршиликлар микдори R келтирилади (11-расм).
Абцисса I укида, чегаравий максимал I1 ва минимал I2 токлар белгиланади, уларнинг кийматлари 11 <(1,8 - 2,5)/н ва 12 >(1,1 -1,2)/с A
Белгиланган микдорлардан табиий тавсиф билан кесишгунча I1 ва I2 вертикал чизиклари утказилади ва кесишган нукталар nm ва nm+1 билан белгилаб куйилади. R укида координата бошидан, юритгич каршилиги Rro га пропорционал булган ихтиёрий кийматга эга ОС (масалан 10 мм) белгиланади ва каршилик масштаби аникланади:
ОС мм
«„ =
R R„ Ом
Бу ерда: Rk,- юритгич каршилиги, Rя- якор чулгами каршилиги, R^- кузгатиш каршилиги чулгами, R^ кушимча чулгамларнинг каршиликларининг йигиндисидан иборат.
С нуктасидан юкорига вертикал чизик утказилади хамда табиий тавсифдаги nm ва nm+1 нукталаридан II квадранта томонга горизонтал чизиклар утказилади. Чизикларнинг кесишган нукталарини S ва Y билан белгиланади. I]
31

I2
U„


ва

токларига R

R = —- Ом ва
I

мувофик юритгич каршиликлари топилади

= Uh Ом U

- 2




каршиликларга пропорционал кийматлар белгиланади:
ва ОМ = R aR мм
ва Y билан К нукталари огма тугри чизиклар билан
бу

мм
R укида ОК = R^r
S билан М бирлаштирилади.
К нуктасидан MS гача вертикал чизик утказилади, кесишиш нуктасидан YK гача горизонтал чизик утказилади ва бу кесишиш нуктасидан MS гача вертикал чизик утказилади ва шу тарика давом эттирилади. Охирги горизонтал чизик Y нуктасидан утиши лозим. Акс холда Ii ва I2 токлар учун юкорида келтирилган чегарада бошка кийматлар кабул килиниб, диаграмма такроран курилади. Чизиклар кесишган нуктлари 6-расмдагидек харфлар билан белгилаб куйилади. Горизонтал чизикларни I квадранта томонга I1 ва I2 вертикал чизиклар билан кесишгунча давом эттирилса ва кесишган нукталар огма эгри чизиклар билан бирлаштирилса, сунъий тавсифлар хосил булади.






  1. расм. Кетма-кет кузгатиули узгармас ток юритгичининг ишга тушириш диаграммаси

Ишга тушириш реостати погоналари каршиликлари куйидаги тартибда
аникланади.
Ишга тушириш диаграммасидаги горизонтал кесмалар улчанади ва а R ни
хисобга олиб, погоналар каршиликлари аникланади.
Pf xt t—
Г = -P— Ом: r2 =Ом: r3 = —Ом ва х.к.


а

а

R

а

k




Download 1,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish