Электр юритма асослари



Download 1,34 Mb.
bet5/17
Sana23.02.2022
Hajmi1,34 Mb.
#139478
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
ЭЛЕКТР ЮРИТМА АСОСЛАРИ

Р = Pk
p p кВт
Р м
бу ерда: Рк - киска муддатли ишлаш режим учун юриткич куввати, кВт. Аникланган кувват микдори буйича юритгичнинг русуми танланади.
Р > Р
1 н > Рр
Киска муддатли ишлаш режимига мулжалланган махсус турли юритгичларнинг кувватлари куйидагича аникланади.
Эквивалент момент ёки эквивалент кувват усулини куллаб, юритгичнинг русуми танланади, бунда, электр юритманинг ишлаш вакти хдсобга олинади. Агар ишлаш вакти стандарт микдордан фарк килса, эквивалент курсатгичлар стандарт ишлаш вактига куйидаги формулалар оркали келтирилади:

Мэ. tuct =
M ,2t, + M 2212 + ... + Ml tn

Р 2t + Р 2t + + Р 2t

Pэtu•ct

V
1 1 n + 1 2 l2 + ••• +
tu .ct


бу ерда: M3tuct стандтарт иш вактига келтирилган эквивалент момент
микдори
РэЛ.Ст - стандтарт иш вактига келтирилган эквивалент кувват
микдори
мп, Р - юкламалар диаграммасидан олинадиган момент ва
кувватлар микдорлари tucT - хдкикдй иш вактига якин булган стандарт иш вакти
Электр юриткичнинг русуми куйидаги шарт буйича танланади.
Mнtu.cT > M3tu.cT
Р t т > Р t
н ucT н ucT
бу ерда: MjucT - стандарт иш вактига мулжалланган юриткичнинг
номинал моменти.
РнtUcT - стандарт иш вактига мулжалланган юриткичнинг
номинал куввати.
Такрорланувчан цисца муддатли ишлаш режимидаги юритгичларнинг
цувватларини уисоблаш.
Такрорланувчан киска муддатли ишлаш режими учун, агар УД > 70 — 80% булса, узок муддатли ишлаш режимига мулжалланган юритгич куллаш мумкин.
Бунинг учун куйидаги тартибда хдсоб олиб борилади.
Хдрорат буйича зурикиш коэффициенти топилади.
tu t^

Рг
1 — е Tk Tc
tu
1 — е Tk
бу ерда: t T - танаффус вакти
T
rp Tk
Tc _ - совуш вакти доимииси.
P - совутиш киИинлашишини хисобга олувчи коэффициент ( р_ 0,95 ^ 0,98 - ёпик совутилмаИдиган юриткичлар учун; р_ 0,95 -И - ёпик алохида вентилятор билан совутиладиган юриткичлар учун: Р_ 0,45 ^ 0,55 - ёпик узининг шамоллатиши билан совуталадиган, устида совутиш учун мосламалари булган юриткичлар учун: P _ 0,25 ^ 0,35 - химояланган укида урнатилган вентилятор билан совутиладиган юриткичлар учун)
КеИин механик зурикиш коэффициенти топилади:
Рм = V Рг+а(Рг-!)
Юкламалар диаграммасидан ишлаш вакти учун эквивалент кувват топилади:
Р 2t + р 2t + + Р 2t

Р _
Р1 11 + Р2 12 + ••• + Рп 1п
tu.
Сунг, юритгичнинг рухсат этилган куввати топилади:
Рр _1
Рм
Аникланган кувват буйича юритгичнинг русуми танланади:
Р > Р
нр
Такрорланувчан киска муддатли режимда ишлайдиган махсус турли юритгичларнинг кувватлари куИидаги тартибда аникланади.
Юкламалар диаграммасидан эквивалент юклама ишлаш вакти учун аникланади:

Рэ _
Р 2t + Р 2t + ... + Р 2t 1 1 *1 + 1 2 12 + ••• + 1 п1п
к.
КеИин нисбий уланиш давомийлиги хисобланади:
t
УД % _ u
*u +t т
Бу курсатгич стандардаги келтирилган кийматга тенг булса, маълумотномадан юритгичнинг русуми кабул килинади:
Рн > Рэ
УД % _ УД %ст
Агар хисобланган УД% нинг микдори стандартдагидан фарк килса, хисобланган эквивалент кувват куйидагича, якин булган УД% нинг стандарт микдорига келтирилади:
УД %

сТ
УД %
Аникланган кувват буйича юритгичнинг русуми танланади:
Р < Р
Р эУДсТ < Р нУДсТ
Юкорида курсатилган усуллардан бири кулланиб, рухсат этилган кизиш буйича танланган юритгич ишга тушириш шарти буйича ва зурикишга чидамлилиги буйича текширилиши лозим.
Ишга тушириш буйича:
Muw.T ^ Мс.макс.
бу ерда: mumT - юриткичнинг ишга тушириш моменти



(юкламалар диаграммасидан
<Л.
Мс макс. - максимал статик момент олинади)
M„
Зурикишга чидамлилиги буйича:
М..



бу ерда:
танланган юриткичнинг паспортида келтирилган зурикиш коэффициенти.
Узок муддатли ишлаш режимидаги юритгичларнинг кувватларини хисоблаш.
Бундай режимда ишлайдиган юритмаларнинг юкламалари икки хил, узгармайдиган ва узгарадиган булиши мумкин.
Юкламаси узгармайдиганларга насослар, вентиляторлар, компрессорлар, узгармас юкли конвейерларнинг юритмалари киради. Уларнинг кувватлари тегишли формулалар оркали хисобланади ва маълумотномадан кабул килиш шартларига асосан электр юритгичнинг русуми танланади.
Мисол учун тасмали конвейер юриткичининг куввати куйидаги формулалар
оркали аникланади.


KQ
367п

кВт

P =

L ± H)



бу ерда: Q - конвейернинг унумдорлиги m/c l - конвейернинг узунлиги м
H - юкни кутариш (тушириш) баландлиги м K = 1,1 ^ 1,25 - захира коэффициенти Пу = 0,7 ^ 0,8 - узатманинг ф.и.к.

L^

Q, m/c

10

50

200

400 ва ундан ортик

10

2,00

0,92

0,50

0,37

50

0,66

0,35

0,22

0,18

200 ва ундан ортик

0,35

0,21

0,14

0,12

С -конвейернинг унумдорлигига ва узунлигига боглик булган хисоблаш коэффициенти, жадвалдан олинади (жадвал 1).

Юкламалари узгарадиганларга купгина машина ва механизмларнинг юритмалари киради, масалан, казиб олиш комбайнлари, бургулаш курилмалари, узгарувчан юкли конвейерлар, электровозлар ва хоказо.
Бундай юритмалардаги юритгичларнинг кувватларини хисоблаш учун, уларнинг юкламалари диаграммалари яъни, P = fit) M = fit) I = fit) n = f it) - кувват, момент, ёки токларнинг ва тезликнинг вакт буйича узгариш графиклари келтирилган булиши керак Маълумки, юритгичларнинг бундай диаграммалари, ишчи машина ва механизмларнинг бажарадиган технологик жараёнларига мувофик булган юкламалар диаграммаларига асосан курилади.
Берилган юкламалар диаграммасига асосан уртача кувват, ток ёки момент буйича, захира коэффициентини хисобга олиб, тахминий тарзда юритгичнинг русуми танланади.
Х1 ' t1 + Х2 ' f2 + --^n ' ln кВт
X = -
урт.
ti + ?2 + ... + tn



бу ерда:
t1,12 ---tn

Хн > Хурт
вактлар давомидаги микдорлари. К - юкламалар iР, М, I) к3 = 1,1 -1,3 булади.



М С Н*м

800

1000

650

500

750

620

450

t сек.

80

100

220

35

40

35

40

2

Механизмнинг инерция моменти: Jм = 19 кгм


Механизм валининг айланиш бурчак тезлиги: юмех = 60 рад/с


1200
Мс
Н^м
1000
800
600
400

t, сек
0 100 200 300 400 500
2-расм. Юритманинг юклама диаграммаси

Юкламанинг уртача моменти, Н-м
Мс 2,7 .M.t.l X7 t,
ур I1 I I / I1 I
800 • 80 +1000 ^100+650 • 220 + 500 • 35 + 750 • 40 + 620 • 35 + 450 • 40

Download 1,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish