Электр ва магнетизм электр ва магнит бирликлари



Download 377 Kb.
bet1/5
Sana06.07.2022
Hajmi377 Kb.
#745660
  1   2   3   4   5
Bog'liq
3- амалий машғулот. ЭЛЕКТР ВА МАГНЕТИЗМ bc37eb5bf588be18c600ba43dbb1a657


ЭЛЕКТР ВА МАГНЕТИЗМ
ЭЛЕКТР ВА МАГНИТ БИРЛИКЛАРИ
Бирликлар халқаро системасининг ташкилий қисми электр ва магнит катталикларини ўлчаш учун белгиланган МҚСА (ГОСТ 8033-56) системасидир.
Бу системанинг асосий бирликлари метр (м), килограмм (кг), секунд (сек) ва ампер (а) дир. МҚСА системасининг ҳосилавий бирликлари физик катталиклар орасидаги боғланишни кўрсатувчи қонунга асосан келиб чиқади. Масалан» электр миқдорининг бирлнги кулон (к), ток кучи 1 бўлганда ўтказгичнинг кўндаланг кесимидан 1 сек да ўтаётган электр миқдори q= It тенгламадан аниқланади, яъни 1 к=1 * 1 сек. Потенциаллар айирмасининг бирлиги — вольт (в), Р=U*I тенгламадан аниқланади, бу ерда Р — токнииг қуввати. Бундан . Худди шу йўл билан қолган ҳосилавий катталикларнинг бирликларини МҚСА система дан топиш мумкин (12-жадвалга қаранг).
МҚСА бирликлар системасининг қўлланиши формулаларнинг рационализация қилиниши (соддалаштирилиши) билан боғлиқдир. Электр ва магнит ҳодисалари назариясига тегишли бўлган кўпчилик тенгламаларга сонли кўпайтувчи киради (масалан, Гаусс теоремаси, ясси конденсатор сиғими, соленоид ичидаги магнит майдони кучланганлиги ва ҳ. к.). Тенгламаларнинг рационализация қилиниши электротехника ва радиотехникада жуда кўп қўлланиладиган формулаларда бу кўпайтмани киритмасликни мақсад қилиб қўяди шу билан бирга, кўпайтувчи бошқа, кам қўлланиладиган, унинг қатнашиши геометрик мулоҳазалар билан тушунтирилиши мумкин бўлган формулаларга, киради. ГОСТ халқаро системадаги электр ва магнит бирликларини электромагнит майдони тенгламаларининг рациона­лизация қилинган шакли учун белгилади. Бунга -мос ҳолда III боб параграфларига тегишли кириш қисмидаги ҳамма тенгламалар рацибнализациялашган шаклда берилган.
ГОСТ 8033-56 да, МҚСА -системасидан ташқари, электр ва магнит ўлчовлари учун СГС системаси (Гаусс системаси) ни ҳам қўллаш мумкинлиги кўрсатилган. Шунинг учун масала шартларида берилган сон қийматлар ҳар доим МҚСА системада берилмайди. Бироқ, ягона системани қўллаш билан боғлиқ бўлган афзалликни эътиборга олиб, олдинги боблардаги каби, масалалар фақат МҚСА системасидаги бирликларда ечилади. Бунинг учун масалалар шартида бе­рилган сон қийматларни МКСА системадаги бирликларга айлантириш. зарур. 13- жадвалда ГОСТ 8033-56 га мувофиқ СГС ва МҚСА системаларидаги баъзи бирликлар орасидаги муносабат кўрсатилган.
СГС системада кўпчилик бирликларнинг номи бўлмаганлиги учун, бирор физик катталик бирлигнни шу система символига мос индекс билан ифодалаймиз.- Масалан, ток кучкнинг бирлиги СГСt билан, сиғим, бирлиги СГСс билан ва ҳ. к. ифодаланади.
12- жадвал


Download 377 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish