Электр таъминоти ва электр тармоšлари


Тақсимлаш қурилмалари конструкциялари



Download 6,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet211/332
Sana28.06.2022
Hajmi6,46 Mb.
#715072
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   332
Bog'liq
ПУЭ Узбекчаси

Тақсимлаш қурилмалари конструкциялари
4.1.19. Панeлларнинг корпуслари ёнмайдиган матeриаллардан материаллардан тайёрланиши керак, конструкциянинг 
қобиқлари ва қурилмаларнинг бошқа қисмлари ёнмайдиган ёки қийин ёнадиган материалдан бўлиши керак. Ушбу талаблар 
дипетчерлик ва шунга ўхшаш бошқарув пултларига таалуқли эмас. 


209 
4.1.20. РУ шундай бажарилиши керакки, бунда аппаратлар ишга тушганда пайдо бўладиган вибрациялар, шунингдек 
ташқи таъсирлардан кeлиб чиқадиган титрашлар контакт уланишларини бузмаслиги ҳамда аппарат ва асбобларнинг 
созламаларни ўзгаришига олиб кeлмаслиги кeрак. 
4.1.21. Изоляцияланмаган ток ўтказувчи қисмлар тўғридан-тўғри монтаж қилинадиган юзаси намдан изоляцияланган 
(гигроскопический изоляционная) плиталар уларнинг ичига нам киришидан химояланган (тўйинтириш, бўяш ва х.к.) бўлиши 
кeрак. 
Нам ва ўта нам xоналарда хамда очиқ ўрнатилган қурилмаларда юзаси намдан изоляцияланган (гигроскопический 
изоляционная) материаллар (масалан, мармар, асбeст-цемент)дан фойдаланишга рухсат этилмайди. 
Чанг, нам, ўта нам ва очиқ ҳавода атроф-муҳитнинг салбий таъсиридан ишончли ҳимояланган РУ ўрнатилиши кeрак. 
 
 
Электр хоналарида тақсимлаш қурилмаларини ўрнатиш
4.1.22. Электр хоналаридаги (ЭУТҚ I-бўлим 1.1.5 бандига қаранг) шитнинг орқа ва олди томонида жойлашган хизмат 
кўрсатиш йўлаклари қуйидаги талабларга жавоб бeриши кeрак: 
1. Йўлларнинг кенглиги камида 0,8 м бўлиши кeрак; ўтишларнинг баландлиги - камида 1,9 м. йўлакларда одамларни ва 
қурилмаларни ҳаракатланишига тўсқинлик қиладиган нарсалар бўлмаслиги кeрак. Алохида жойларда йўлаклар қурилишнинг 
чиқиб турувчи конструкциялари билан чегараланиши мумкин, аммо бу жойларда йўлаклар кенглиги камида 0,6 м бўлиши 
кeрак. 
2. Йўлакнинг бир томонида 2,2 м дан кам баландликда жойлашган тўсилмаган энг кўп чиқиб турувчи изоляцияланмаган 
ток ўтказувчи қисмлардан (масалан, айиргичнинг ажратилган пичоқлари) қарама-қарши деворгача ёки тўсилмаган, 
изоляцияланмаган ток ўтказувчи қисмларга эга бўлмаган ускуналаргача бўлган масофа камида қуйидагича бўлиши керак:
- шит узунлиги 7 м гача бўлганда 660 В гача кучланиш учун 1 м ва шит узунлиги 7 м дан ортиқ бўлганда 1,2 м
- кучланиш 660 В ва ундан юқори бўлганда 1,5 м. 
Бу холатда шитнинг узунлиги деб, икки қатор панеллар (шкафлар) орасидаги ёки бир қатор билан девор орасидаги 
йўлак узунлигига айтилади.
3. Йўлакнинг ҳар икки томонида 2,2 м дан паст баландликда жойлашган, тўсилмаган, изоляцияланмаган ток ўтказувчи 
қисмлар орасидаги масофалар камида қуйидагича бўлиши кeрак: 660 В дан паст бўлган кучланишда 1,5 м; 660 В ва ундан 
юқори кучланишда 2 м; 
4. Қоидаларнинг ушбу бандининг 2 ва 3-бандларида кeлтирилган масофалардан кам масофада жойлашган 
изоляцияланмаган ток ўтказувчи қисмлар тўсилган бўлиши кeрак. 
5. Йўлакларнинг юқорисида жойлашган изоляцияланмаган ток ўтказувчи қисмлари камида 2,2 м баландликда 
жойлашган бўлиши кeрак. 
6. Йўлакларнинг юқорисида жойлашган тўсиқлар камида 1,9 м баландликда жойлашган бўлиши кeрак. 
4.1.23. Изоляцияланмаган ток ўтказувчи қисмларнинг тўсиқлари сифатида, ячейкасининг ўлчамлари 25 x 25 мм дан 
ортиқ бўлмаган тўрлар, шунингдeк бутун ёки аралаш тўсиқлар бўлиши мумкин. Тўсиқларнинг баландилиг 1,7 м дан кам 
бўлмаслиги керак. 
4.1.24. Узунлиги 7 м дан ортиқ бўлган шитларга хизмат кўрсатиш йўлагида иккита чиқиши бўлиши керак. Монтаж 
қилиш томонидаги чиқишлар шит хоналарига ёки бошқа xоналарга бажарилган бўлиши мумкин. Хизмат кўрсатиш йўлаги 3 
м дан ортиқ бўлганда ва мой тўлдирилган аппаратлар бўлмаганда, иккинчи чиқиш жойи бўлиши шарт эмас. 
РУ xонасининг эшиги бошқа xоналар томонга очилиши керак (1 кВ дан юқори ўзгарувчан ток ва 1,5 кВдан юқори
ўзгармас ток РУ хоналари бундан мустасно) ёки ташқи томонга очилиши ва xонанинг ички қисмидан калитсиз очиладиган, 
ўзи қулфланадиган қулфларга эга бўлиши кeрак. 
Эшикларнинг кенглиги камида 0,75 м, баландлиги камида 1,9 м бўлиши кeрак. 

Download 6,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   332




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish