Электр таъминоти ва электр тармоšлари



Download 6,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/332
Sana28.06.2022
Hajmi6,46 Mb.
#715072
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   332
Bog'liq
ПУЭ Узбекчаси

Арматура 
2.5.81. Осма изоляторларга симларни махкамлаш ва тросларни махкамлаш ушлаб турувчи ёки тортувчи қисқичлар 
(поддерживающий или натяжной зажим) ёрдамида бажарилади. Тортувчи қисқичлардан фойдаланишда симни кесиш талаб 
этилмайдиган қисқичларга фойдаланиш тавсия этилади. Симларни штирли изоляторларга махкамлаш симли боғич (вязка)лар 
ёки маxсус қисқичлар билан амалга оширилиши керак. 
2.5.82. Симларни ишиш учун ушлаб турувчи қисқичлар бутун ёки ўрнатилган мускахликка эга тешикли бўлиши 
мумкин. Ишончлилик шарти бўйича бутун қисқичлардан фойдаланиш тавсия этилади. Таянчларда яшинга қарши тросларни 
махкамлаш фақат бутун қисқичларда (глухих зажимах) амалга оширилиши керак. 
Катта ўтишларда кўп ғилдиракчали осишмалар ва маxсус қисқичлар ишлатилиши мумкин. 
2.5.83. Симлар ва тросларни улаш ишлари улаш қисқичлари, пайвандлаш, шунингдек, улаш қисқичлари ва пайвандлаш 
билан биргаликда амалга оширилиши керак. Битта ВЛ оралиғида ҳар бир сим ёки трос учун кўпи билан битта уланишга 
рухсат этилади. 
Ушбу қоидаларнинг 2.5.116-2.5.158 ва 2.5.161-2.5.165-бандларида кўрсатилган муҳандислик иншоатлари билан 
кесишган оралиқларда битта сим (трос)га битта уланиш учун қуйидаги ҳолларда рухсат этилади: А:С≥4,29 нисбатдаги пўлат-
алюминий симлар учун - кесими 240 мм
2
ва ундан ортиқ бўлганда; А:С≥1,46 нисбатда - ихтиёрий кесимда; пўлат тросларда - 
кесими 120 мм
2
ва ундан ортиқ бўлганда; симлари бириктирилган фазанинг (расщеплении фазы) 3 та пўлат-алюминий 
симларида А:С≥4,29 нисбатда - кесими 120 мм
2
ва ундан ортиқ бўлганда.
Улаш қисқичлари билан мустахкамлиги чегараланган қисқичгача минимал масофа камида 25 м бўлиши керак. 
2.5.84. Симлар ва тросларда улаш ва тортувчи қисқичларнинг тешикли қичқичлари мустахкамлиги симлар ёки 
тросларнинг мустахкамлик чегарасини камида 90%га тенг бўлиши лозим. 
2.5.85. Линия арматурасининг захира коэффициенти, яъни шикастловчи юкламанинг арматура томонидан қабул 
қилинадиган меъёрий юкламасига нисбати: ВЛ нормал режимида 2,5 ва аварияли режимида 1,7 дан кам бўлмаслиги керак. 
Энг катта юклама вақтида мустахкамлик чегарасидан 42% ортиқ бўлган механик кучланишли линияларда, янги турдаги 
арматуралар ўзлаштирилгунга қадар нормал режимда линия арматурасининг чидамлилик коэффициентини 2,3 га 
камайтиришга руxсат берилади. 
Илгак ва штирларнинг захира коэффициентлари нормал режимда 2,0 ва аварияли режимда 1,3 дан кам бўлмаслиги 
лозим. 
Аварияли режимда арматура, илгак ва штирларга таъсир қилувчи юкламлар ушбу қоидаларниг 2.5.89, 2.5.90 ва 2.5.93-
бандларга мувофиқ аниқланади. 

Download 6,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   332




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish