Экспериментал психология ва практикум


-мавзу. Иродани бузулиши. Иродасизлик хулқи



Download 3,65 Mb.
bet49/88
Sana23.02.2022
Hajmi3,65 Mb.
#140096
TuriПрактикум
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   88
Bog'liq
axloq falsafasi

11-мавзу. Иродани бузулиши. Иродасизлик хулқи
Ихтиёрий диққатнинг бузулиши. Ихтиёри хотранинг бузулиши. Мақсадли фаолиятни йўналганлигини бузулиши (Лурия А.Р.).


12-мавзу. Ёш ва жинс хусусиятлари фаолликдаги ихтиёриликга таъсири
Онтогнезда ихтиёрий таъсирчанликни шаклланиши. Ёшга қараб иродавий хусусиятларни намоён бўлиб бориши. Жинсий хусусиятлар асосида иродавий сифатларнинг ўзига хос кўринишлар.
1 – мавзу Илмий тадқиқот принсиплари ва структураси
Фаннинг тадқиқто метадалогияси, унинг тулари, назария ва амалиётнинг шакллантиришни тизими. Илмий муоммони қўйилиши ва фараз. Умум илмий тадқиқот методлари. Психик жараёнларни сифати, миқдори ва ривожланганлигини ўргануви лабаратория қурилмалари.
Психологик эксперимнтларни ташкил этиш, ўтказиш ва хулосалашнинг характиристикаси. Экспериментал психология. Эксперимент учун танлов. Экспериментни амалда қўллаш, тажрибага боғлиқ бўлган бўлмаган ташқи таъсирлар, тажриба оралиғидаги вақт, назорат тажрибалари, лаборатория шароитни инобатга олиш.
Эксперимент ва ноэксперимент режа. Экспериментал режа - шундай режаки бир шах ёки бир неча шахсга нисбатан ўзгартирилмаган шарт шароитда бир хил тартиб қоида асосида тажрибаларни ташкил этиш. Экспериментгачан ва экспериментдан сўнгамалгаа ошириладиган режалар. Корреляцион, тузатиш ва шакллантириш режалари.

2 – мавзу Психологик ўлчовлар кўриниши


Дастлабки психологик ўлчов назариялари. Ўлчов жараёнида қўлларниладиган шкала ва шаклаларнинг кетма кетлиги ҳамда узвий боғлиқлиги. Психологик тадқиқот ўлчовларининг турлари. Тест ва назарий тадқиқиот ўлчов. Дастлаки маълумотларни натижаларни қайта ишлаш ва дастлабки хулосалар. Таққослаш, қиёслаш, солиштириш, диферинцатсия ва интерпретация хулосалар.

3 – мавзу Психофизиалогик асослари


Сезгирлик чегараси, анализаторларнинг сезувчанллик ва таъсирчанллиги. Мутлоқ ва ноаниқ сезувчанллик фарқланиши. Сезги чегарасининг юқор ва қуйи поғоналари ҳамда уларни мутлоқ чегараси. Аниқ сезгирллик манбалари. Сезги чегарасини ўрганувчи методлар, йўналтириш, доимий эхтиёж ва икки ёқлама таъсирланиш қонунияти. Сезгини чегарасини ўлчаб берувчи объектив индикатор(ЭЭГ, буғумлардаги реаксия, КГР ва бошқалар). Сезгирлик чегарасини аниқловчи, мутлоқ чегарани белгилаб беруви методлар. Сезгининг ретцепторларни сезуванллик хусусиятни фарқини аниқлашаг йўналтирган методлар. Бугер- Вебер, Фехнер ва Стивенс қонуниятлари.

4 – мавзу Куриш сезгиси ва идрок


Кўриш анализаторининг тузилиши. Кўриш сезгисининг нерв физиологик механизимида нерв йўллари. Кўриш анализаторин°°°±µґІіЈ¶инг нерв маркази билан узвий боғлиқлиги. Бирламчи ва иккиламчи кўриш босқичлари.
Кўриш идроки ва кўз хатти харакати. Кўриш сезгисининг мутлоқ чегарасини аниқлаш. Кўриш сезгисининг кенглик даражаси, ва танловчанлик хусусияти. Кўрш сезгисининг мослашувчанлиги ва қўзғалувчанлигининг механизими. Идрокда кўрилган предметни кетма –кетлик асосида акс эттирилиши обърозларда. Кўриш аниқлиги, бурчаги ҳамда кўриш хажми.

5 – мавзу Тимсолларнинг шаклланиши идрокнинг мавжуд манбалари асосида.
Идрок ва сезгининг асосий фарқлаб турувчи хусусиятлари. Идрокнинг турлари: кўриш, эшитиш, хид билиш ва хокозо. Идрокда тимсолларнинг қирралари: Свойства образа восприятия: предметность, яхлитлик, константлик, гурухлик. Идрокнинг хажмини ўрганиш.
Сезгининг мураккаб турлари, ва унинг идрок билан боғлиқлиги. Идрокда турлий комбинатциялар, билим ва тажрибаларнинг роли.
Идрокда предметнинг яхлитлигини амалий жиҳатдан таҳлил этиш: шакл, ранг, ҳажм.

6 – мавзу Хиссиёт ва идрок


Хиссиёт ва идрок. Идрокда йўналтирилган сезгилар асосида предметларни акс эттирлиши. Йўналганлик идрокдаги химояланиш. Хиссиётнинг тажриба асосида предметларни бир биридан фарқлаши, умум манбадан якка манбани ажратилиши.

7 – мавзу Рангларни идрок қилиш


Кўриш спектори ва унда рангларни акс этиши. Аралаш ранглар. Ёруғлик ва қоронғуликни идрок этиш. Вақтинчалик маконни, вақтни нотўғри идрок этиш. Ёруғликнинг таъсири кетма – кетлиги маълум бир қўзғатувчиларнинг сусайиши. Кўриш қирралари. Ранглар фони ва жиловланиши. Рангларнинг қонун билан уйғунлашуви. Рангларни контраст. Рангларнинг идрок этиш назарияси. Куриш идрокининг бузилиши ва тикланиши. Рангларнинг психофизиологик тасири. Люшер тести.

8 – мавзу Идрок иллюзияси


Кўриш иллузияси. Идрокда иллузия хажми. Аристотел иллузяси. Идрок иллузиясини тахлили.

9 – мавзу Идрокнинг мураккаб фомаси


Маконни кўриш орқали идрок этиш. Стереоскопик идрок.Вактни идрок қилиш. Харакатни идрок этиш. Вактни идрок қилишнинг тахлили. Шахснинг психологик ёши. Кузатувчанликни тахлили. Билиш жараёнларини назорат қилиш ва уларни яхлит акс эттирилиши.

Download 3,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish