Эконометрик моделлар


Инфляция жараёнининг суръатини прогнозлаш



Download 21,09 Kb.
bet4/6
Sana27.04.2022
Hajmi21,09 Kb.
#585052
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Ekonomika mustaqil ish full

5. Инфляция жараёнининг суръатини прогнозлаш

Инфляция – бу, миллий валюта кадрсизланиши. Бунинг натижасида товар ва хизматлар нархининг ёппасига усиши руй беради (очик инфляция). Аммо давлат нархларини «музлатиб» куйса ва шу билан бирга инфляцион омиллар амал килса, инфляция потенциали усади (сикилган инфляция) ва агар нархлар «куйиб юборилса», нархларнинг кучкисимон усиши руй беради. Инфляцияга нархларнинг усиши олиб келади, лекин хар кандай нархнинг усиши инфляция билан богланмаган.


Нархлар усишининг инфляцион сабаларини куриб чикамиз.
Аввало-бу, давлат бюджет дефицитида аксини топувчи давлат харажатлари ва даромадларининг номутаносиблиги, баланслашмаганлигидир. Агар бу дефицит мамлакат марказий эмиссион банкида заёмлар хисобига, бошкача айтганда «босма ускунасидан» фаол фойдаланиш хисобига молиялаштирилса, муомаладаги пул массасининг ошишига олиб келади, уз навбатида нархлар даражасининг усиши руй беради.
Агар аналогик усуллар билан инвестицияларни молиялаштириш амалга оширилса, нархларнинг инфляцион усиши руй бериши мумкин. Айникса, иктисодиётни милитаризациялаш билан боглик инвестициялар инфляцион хавфли хисобланади. МДни харбий максадларга ноишлаб чикариш истеъмоли нафакат миллий бойликни йукотишини англатади, бир вактнинг узида харбий ассигнация кушимча туловга кобил талабни шакллантиради, бу эса пул массасининг товар таъминотисиз осилишига олиб келади. Харбий харажатларнинг усиши давлат бюджети сурункали дефицитининг ва давлатнинг бошка давлатлардаги карзлари купайишининг сабабларидан бири ва у давлатни пул массасини купайтиришга мажбур килади.
Нархлар даражасининг умумий кутарилиши замонавий иктисодиёт назариясининг турли мактаблари ва XX аср уртаси ва охирида бозор структурасининг узгариши билан боглик. Бозорда куплаб ишлаб чикарувчилар фаолият курсатса ва капитал куйилиши осон булганда бу структура ракобат шартлари хакида тобора камрок эслатади. Замонавий бозор – бу, маълум даражада олигополистик бозордир. Олигополия эса бахо (нарх) устидан маълум хокимиятга эга. Баркарор нархларни саклаб колишга интилиб, олигополиялар уларнинг махсулотига талабнинг пасайганида, одатда, нархларни пасайтирмайдилар, балки дефицитни вужудга келтириб, ишлаб чикаришни кискартирадилар. Бундан ташкари олигополия асосида кучли касаба уюшмаларнинг фаолияти туфайли «нархлар-иш хаки-нархлар» инфляцион спирали шаклланади.
У ёки бу давлат иктисодиёти «очиклиги»нинг усиши билан, унинг жахон хужалик алокаларига кириб бориши билан импорт инфляцияси хавфи ортиб боради. Шундай холда, 1973 йилда энерготашувчилар нархининг усиши («энергетик кризис») импорт килинувчи нефть нархининг усишига ва технологик занжир буйича бошка товарларнинг нархининг усишига олиб келди. Узгармас валюта курси шароитида мамлакат хар гал импорт товарлари нархлари кутарилишига «ташки» таъсирни бошдан кечиради.
Инфляцион кутишлар натижасида инфляция узини – узи кувватловчи характер касб этади. /арб мамлакатлари ва мамлакатимиздаги олимларнинг купчилиги бу омилга алохида карайдилар. Улар ишлаб чикарувчилар ва ахолининг инфляцион кутишларини енгиб утиш – антиинфляцион сиёсатнинг энг мухим (агарда бош булмаса) вазифаси дея ургу берадилар.
Инфляцион кутишларнинг иктисодиётга таъсир механизм кандай? Гап шундаки, ахоли узок вакт давомида нархларнинг усишини куриб ва уларнинг пасайишига умидни йукотиб, узининг жорий эхтиёжларидан ортик товарлар сотиб ола бошлйди. Бир вактнинг узида одамлар номинал иш хакини оширишни талаб киладилар ва шу билан жорий истеъмол талабининг купайишига туртки берадилар. Ишлаб чикарувчи якин орада хом ашё, материал ва жамловчи махсулотлар кимматлашишини кутиб, махсулотига юкорирок нарх куя бошлайди. Пулдан кочиш бошланади.
Инфляция ва унинг омиллари орасидаги вактли богланишни белгилаш мухим, бу инфляцион жараёнларни прогнозлаш ва бошкаришга имкон беради. Инфляциянинг янги куртаги чикиши – бу, омилларнинг вакт орасидаги динамикаси билан боглик. Пул массасининг усиши ва унинг товар билан таъминланиши уртасидаги нисбатни топиш учун ишлаб чикариш ва нархлар даражаси динамикасини тахлил килиш зарур. Айнан индекс инфляциядан дарак беради. Нархлар индексини хисоблаш учун маълум вактдаги «бозор савати» товар ва хизматларнинг жами нархлари уртасидаги муносабат олинади. Одатда, «бозор савати» товарлари таркибига барча ахоли харид киладиган купрок товарлар киритилади. Индекс, одатда, %да ифодаланади:

Бу ерда: Z-берилган даврдаги нархлар индекси, %;4


S-берилган даврдаги «бозор савати» нархи;
С-базис даврдаги «бозор савати» нархи.
Бирок, бу индекс куйидаги катор сабабларга кура, инфляциянинг реал даражасидан паст булиб чикади:
Аввало, одатда, «сават» таркибига кирмайдиган, янги турдаги махсулотларнинг нархи оширилади. Шунинг учун «сават» буйича хисобланган нархларнинг усиш индекси савдодаги барча товарлар гурухи буйича хисобланган индексдан анча паст чикади.
Халк истеъмоли товарларининг чакана нархи тушиши урнига уларнинг сифати пасайиши мумкин. Алохида тадкикотчиларнинг маълумотларига кура, 1987-1989 йилларда совет корхоналари ишлаб чикарган халк истеъмоли товарларининг сифати хар йили уртача 2%га, чакана нархларни саклаган холда, пасайиши кузатилган. Сифатнинг пасайиши бу товарнинг истеъмол хусусияти, фойдалилиги пасайишига олиб келади, шу билан боглик холда у фойдалилик хусусияти бирлигидан анча юкори нархда сотилади. Шундай килиб, сифат пасайишини нархлар индексининг адекват усиши сифатида куришга барча асос мавжуд.
Курсатилган 2 омил каторида учинчи, етарлича кудратли, иктисодиёт дефицитида намоён булувчи омил хам таъсир килади. Халк истеъмоли товарларининг дефицити инфляцияларнинг манбаи хисобланади. Дефицит билан боглик инфляциянинг намоён булиши шундай нархларнинг усишида кузатиладики, агар товарни очик бозордан харид килиш имкони булмаса, истеъмолчи уни шу нархларда норасмий, «кора бозор»дан сотиб олишга мажбур булади.
Истеъмол нархларининг усиши ишлаб чикариш харажатларининг купайиши (улгуржи нархларнинг усиши) билан хам боглик булиши мумкин. Казиб олувчи тармокларда, айникса, ёкилги-энергетика мажмуаларида нархларнинг усиши маълум вактдан кейин халк хужалигининг барча секторларидаги харажатлар даражасида «домино» принципи буйича аксини топади.
Истеъмол товар ва хизматларининг кимматлашуви ва окибатда иш хаки ва ижтимоий туловларнинг купайиши руй беради.
Демак, нархлар индексининг узгариши ва унинг катталигини прогнозлаш турли хил омилларга боглик: «бозор савати»нинг таркиби, махсулот сифати, ишлаб чикариш харажатлари ва халк истеъмоли товарлари дефицитининг катталиги. Шунинг учун бу индексни куллаш инфляция суръатларини прогнозлаш учун етарли эмас.
Истеъмол нархлари усиши курсаткичини ЯИМ дефляторининг усиш курсаткичларига узгартириш керак, деган фикр бор.
,
Бу ерда: Д-ЯИМ дефлятори;
Nn-номинал ЯИМ;
Np-реал ЯИМ.
Маълумки, бу курсаткичларнинг устунлик ва камчиликлари бор. Нархлар индекси (ва мос равишда усиш суръатлари) нисбатан соддалиги ва хисоб – китобларнинг оперативлиги билан ЯИМ дефлятори индекси олдида устунликка эга. Катта харажатларсиз нархлар индексини нафакат йиллик, балки ойлик, хатто хафталик ораликлар учун аниклаш мумкин. Айнан шунинг учун ундан турли максадларда кенг фойдаланилади – ахоли даромадлари индексациясини назарий тахлилидан то амалий хисоб – китобларигача.
ЯИМ дефляцияси хисоб-китобларининг кенг куламлилиги туфайли у чоракда бир марта, одатда бир йилда бир марта номинал ва реал ЯИМнинг йиллик хажми аникланиши билан бир вактда утказилади. ЯИМ таркибини хисоб – китобларидаги доимий тугрилашлар туфайли унинг хажми, уз навбатида ЯИМ дефляторининг хажми бир неча марта кайта куриб чикилади (баъзида йиллар утиб). Бу холат нафакат утиш давридаги мамлакатларга, балки нисбатан мукаммалрок статистикага эга ривожланган давлатлар учун хам характерлидир. Шунинг учун ЯИМ дефляторидан амалий максадларда кам фойдаланилади. Шунга карамай, дефляторнинг истеъмол нархлари индекси олдида бир мухим устунлиги бор, чунки дефлятор ЯИМнинг барча компонентлари учун хисобланади (хусусий ва давлат истеъмоли, инвестициялар, ташки савдо), шунинг учун унда инвестицион жараёнлар, камида назарий, унда туликрок хисобга олиниши керак.
Корреляция коэффициенти ёрдамида истеъмол нархлари индекси ва ЯИМ дефлятори мохиятига кура, бир хил ходисани характерлаши исботланган. Улар орасида фарк катта эмас. Шунинг учун омилли тахлилда бир узгарувчини бошкасига алмаштириши унинг натижаларига статистик ахамиятли таъсир этмайди. Уз навбатида, истеъмол нархлари индекси курсаткичини ЯИМ дефлятори индекси курсаткичи билан алмаштириш ва аксинча, инфляция суръатларини бошка макроиктисодий курсаткич билан боглаб турувчи холларда сифатли узгаришларни келтириб чикариши мумкин эмас.
Бирок купчилик иктисодчилар инфляция суръатларини тахлил килиш ва прогнозлашда 1 та курсаткични урганиши етарли эмаслигини, турли курсаткичларнинг комплекс тахлили кераклигини таъкидлайдилар.
Инфляция динамикасини прогнозлаш учун иктисодий ривожланишнинг асосий омиллари уртасидаги узаро таъсирни ва мос равишдаги вакт оралигини белгилаш керак.
Одатда эса, масалани урганиш пул массаси динамикаси ва истеъмол нархлари индекси тахлили билан чекланилади. Турли давлатларда миллий иктисодиётнинг хусусиятларини хисобга олувчи инфляция даражасини прогнозлашнинг турли моделлари ишлаб чикилмокда. Масалан, АКШда ишлаб чикилган инфляция даражасини хисоблашнинг MODJS модели. Бу эконометрик моделда куйидаги омиллар – аргументлар кулланилган:
Хукумат кузда тутаётган эгри соликларнинг узгариши (нарх ичидаги соликларнинг);
Давлат субсидиялари (субвеция ва дотациялари)нинг тахминий узгариши;
Давлат назоратидаги баъзи товар ва хизматлар гурухи нархининг тахминий узгариши;
Хукумат ва фермер уюшмалари уртасида кишлок хужалик махсулотлари нархи буйича мехнат битимлари ва келишувларининг маълум холати;
Трансферт туловлари.
Юкорида келтирилган барча омиллар бошкарувчи (инструментал), чунки хукумат карорларига боглик ва шу маънода улар эндоген хисобланади.
Моделда омиллар сифатида баъзи экзоген узгарувчилар хам кулланилган:
Импорт махсулотга прогноз нархлар;
Бандлик даражаси прогнози ва бошкалар.


Download 21,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish