Экология олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


Назорат саволлари ва топшириқлар



Download 19,05 Mb.
bet57/75
Sana08.06.2022
Hajmi19,05 Mb.
#643282
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   75
Bog'liq
Экология Х Т Турсунов, Т У Рахимова

Назорат саволлари ва топшириқлар



  1. Дунё ер фонди қандай тақсимланган?

  2. Тупроқ деб нимага айтилади? Тупроқнинг биосфера ва жамият ҳаётидаги аҳамиятини баҳоланг.

  3. Инсоннинг тупроқларга таъсири ва унинг оқибатлари

  4. Эрозия деб нимага айтилади? қандай эрозия турларини биласиз? Эрозияга қарши қандай кураш чоралари мавжуд?

  5. Тупроқларнинг шўрланиши ва унинг олдини олиш муаммолари.

  6. Тупроқларнинг ифлосланиш манбалари ва асосий ифлословчи модда ва бирикмалар.

  7. Чўлга айланиш ва унга қарши кураш чоралари.

  8. Ўзбекистон тупроқлари ва улардан фойдаланишнинг экологик муаммолари.

  9. Ер ости қазилмаларини муҳофаза қилиш деганда нима тушунилади? қандай фойдали қазилмаларни биласиз

  10. Ер ости қазилмаларининг жамият ҳаётидаги ролини баҳоланг.

  11. Минерал ресурсларни қазиб олиш ва унинг экологик оқибатларини тушунтириш.

  12. Рекультивация деганда нима тушунилади ва у қандай босқичларда амалга оширилади?

  13. Ўзбекистондаги минерал ресурслар захира­лари хақида нмаларни биласиз?

  14. Ўзбекистонда тоғ-кон саноатининг ривожланиши ва унинг экологик оқибатларини тушунтириб беринг.

  15. Саноатдаги чиқиндилар муаммосини қандай йўллар билан ижобий хал қилиш мумкин?



11-Боб. Биологик ресурслардан фойдаланиш



    1. Ўсимлик ва ҳайвонларни муҳофаза қилиш

Ўсимлик ва ҳайвонлар Ернинг ҳаёт қобиғи-биосферанинг асосий компонентларидан бўлиб, табиий ресурслар орасида алоҳида ўринни эгаллайди. Оқилона фойдаланилганда ўсимлик ва ҳайвонлар тикланадиган ва чексиз маҳсулот берадиган манбага айланиши мумкин. Биосферадаги ўзига хос барқарор мувозанат кўп жиҳатдан ўсимлик ва ҳайвонларнинг биологик хилма-хиллигининг мавжудлиги билан боғлиқдир.


«Руҳлар ва жисмлар оламини яратганидан кейин Парвардигор уч фарзанд: маъдан, ўсимлик ва ҳайвонни яратди, сўнг ниҳоясида Одамни яратди»(Насафий, 1995)
Ўсимликлар ва ҳайвонлар сайёрамизнинг генофонди ҳисобланади ва ҳар бир тур табиатдаги ўз ўрнига эга. Биосферада моддаларнинг айланма ҳаракати фақат тирик организмлар иштирокида амалга ошади. Бу жараённи биосферада углерод (СО2 )нинг айланма ҳаракати мисолида ҳам кўриш мумкин.
Ўсимлик ва ҳайвонларнинг маҳсулотисиз инсон ^ҳаётини тасавур қилиб бўлмайди.

Download 19,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish