E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Kashmir  muammosi
ta ’m inlash  m uam m osi  buningsiz  ham   ahvoli  og‘ir  b o ‘lgan  yosh  davlatning 
ahvolini  yanada  qiyinlashtirib  yubordi.
Ikki  davlat  o ‘rtasidagi  hududiy  kelishm ovchilik- 
lar  katta  qurbonlarga  sabab  b o ‘lgan  urushlarni 
keltirib  chiqargan.
Asosiy  hududiy  m uam m o  K ashm ir  viloyati  m uam m osi  edi.  K ashm ir 
aholisining  asosiy  qismi  m usulm onlardan  iborat.  Pokiston  ana  shu  om ilga 
urg‘u  beradi.  H indiston  esa  Kashm irni  asrlar  osha  hind  maxaraji  boshqarib 
kelganligiga  urg‘u  beradi.
M axaraj  1947-yilning  iyul  oyida  H indiston tarkibida  qolish  istagini e ’lon 
q ildi.  Bu  q a r o r  o m m aviy  t o ‘q n a sh u v la rn i  k eltirib   c h iq a rd i.  K a sh m ir 
m uam m osi  B M T   Xavfsizlik  K engashida  m uhokam a  qilindi.  Kengash  urush 
harakatlarini  to ‘xtatish,  har ikki  davlat q o ‘shinlarini  K ashm irdan  olib chiqib 
ketish  va  BM T  nazorati  ostida  K ashm irda  referendum   o ‘tkazish  t o ‘g ‘risida 
qaror  qabul  qilgan.
Biroq  H indiston  BM T  Xavfsizlik  Kengashi  qarorini  bajarm adi.  1954- 
yilning  may oyida  Kashm irni  H indistonga q o ‘shib oldi.  K ashm ir m uam m osi 
h am o n   ikki  davlat  o ‘rtasidagi  m u n o sab atlarn in g   keskinligicha  saqlanib 
qolishiga  sabab  b o ‘lib  kelm oqda.
Ayni  paytda  bu  keskinlik  har  ikki  davlatni  ittifoqchilar  izlashga  m ajbur 
etgan.  H indiston  q o ‘shilm aslik  harakati  a ’zosi  b o ‘lsa-da,  sobiq  SSSR  bilan, 
Pokiston  esa A Q SH   bilan yaqinlashish  siyosatini yuritganlar.  H ar ikki  tom on 
ham   kuchli  arm iya  tuzishga  urindilar.  Pokiston  1954-yilda  SEATO,  1955- 
yilda  esa  Bag‘dod  pakti  (keyinchalik  S E N T O )  ga  a ’zo  b o ‘lib  kirdi.
Britaniya  m ustam lakachiligining  og‘ir  oqibatlari,  katta  harbiy  xarajat 
P o kistonning  iqtisodiy  jih a td a n   sekin  rivojlanishiga,  agrar  davlatligicha 
qolishiga sabab bo ‘lgan.  Bu  esa  m uhim   ijtim oiy sohalarni  (sog‘liqni saqlash, 
ta ’lim,  ijtim oiy  ta ’m inot  va  boshqalam i)  za ru r  m ablag‘  bilan  t a ’m inlashga 
im kon  berm agan.
Aholi  turm ush  sharoitining  og‘ir!igi,  boshqa  mil- 
latlar  hu q u q larin in g   kam sitilishi  m am lakatdagi 
ichki  ahvolni  yanada  m urakkablashtirdi.  Pokis- 
to n   h u k u m a ti  m am lak atn in g   b u tu n   h u d u d id a   u rdu  tilin i  dav lat  tiliga 
ay lan tirish g a  u rin d i.  S harqiy  P okisto n   (hozirgi  B ang lad esh)d a  asosan 
bengallar  yashar  edi.  Biroq  ular  davlat  xizm atchilarining  atigi  10  foizini 
tashkil  etardilar.
Sharqiy  Pokiston  iqtisodiga  bu tun  davlat  budjetining  u chd an  bir  qism i, 
ta'lim ga  esa  o ‘n  oltidan  bir  qism i  sarflanar  edi.  Bu  h ud u d d an   qilingan 
eksport  natijasida  davlat  xazinasiga  tushgan  valuta  asosan  G ‘arbiy  Pokiston 
ehtiyojlari  uchun  sarflanardi.  Bu  hol,  tabiiyki,  Sharqiy  Pokistonda  milliy 
harakatni  vujudga  keltirgan.  Bu  harakatni  Xalq  Ligasi  partiyasi  boshqargan.
M am lakatdagi  bu  ichki  ahvolni  ad o latli  hal  etish  o ‘rniga  h u k m ro n  
M u su lm o n   Ligasi  partiyasi  repressiya,  z o ‘ravonlik  siyosati  bilan  javob