E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet174/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

X D I—XSIning
 
hokim iyatdan  ketishi
Bu davrda G D R d a sotsialistik jam iyatning inqirozi boshlangan edi.  Mavjud 
tuzum ga qarshi  q o ‘zg‘olonlar ham   ko ‘tarildi.  U lar G D R   hududiga joylashti- 
rilgan  sovet  arm iyasining  kuchi  bilan  bostirildi.
Kplab aholi  G ‘arbiy  Berlin orqali  G F R g a qochib o ‘ta boshladi.  Buning 
oidini  olish  m aqsadida  G D R   rahbarlari,  yuqorida  qayd  etilganidek,  «Berlin 
devori»  ni  qurganlar.  Bu  hodisa  h ar  ikki  nem is  davlati  o ‘rtasidagi  m unosa- 
batni  yanada  keskinlashtirdi.
K.  A denauer  siyosatida  norozilik  kuchaydi.  N atijada  1963-yil  oktabrda 
87  yoshli  davlat  rahbari  isteToga  chiqdi.  U ning  o ‘rnini  Lyudvig  Erxard 
egalladi.  Lekin  iqtisodda  pasayish  ro ‘y berdi.  Yaponiya  G F R n i  taraqqiyotda 
quvib  o ‘tdi.  N orozilik  kuchayib,  1966-yil  oktabrda  Erxard  iste’fo  berdi.
20  yillik  hukm ronlikdan  so ‘ng  1969-yilda  X D I— 
XSI  partiyasi  parlam ent  saylovida  m ag‘lubiyatga 
uchradi  va  hokim iyat jilovini  topshirishga  m ajbur 
b o ‘ldi.  G S D P   E D P   (Erkin  dem okratlar  partiyasi)  bilan  ham korlikda  yangi 
hukum at tuzdi.  Sotsial-dem okrat  V.  Brandt  (1913— 1992)  kansler lavozimini 
egalladi  va  uni  1974-yil  m ayigacha  boshqardi.  X o‘sh,  X D I—XSI  saylovda 
nega  m ag‘lubiyatga uchradi?  G ‘arb  dem okratiyasi  sharoitida bir partiyaning 
yengishi,  ikkinchi  bir partiyaning g‘alaba qozonishi  tabiiy  hol,  albatta.  Biroq 
har  qanday  m ag‘lubiyatning  sabablari  b o ‘ladi.
1966— 1967-yillardagi  ortiqcha  ishlab  chiqarish  oqibatida  ro ‘y  bergan 
iqtisodiy  inqiroz  ishsizlikni  keltirib  chiqardi.  C hetdan  arzon  ishchi  kuchi 
ko ‘plab jalb  etilgan  bir sharoitda  ishsizlikning  ro ‘y  berishi  vaziyatni  yanada 
chigallashtirdi.  U  m ahalliy  ishchilarni  qiyin  ahvolga  solib  q o ‘ydi.
B oshlangan  inflatsiya  esa  iqtisodiy  rivojlanish  barqarorligiga  salbiy  ta ’sir 
k o ‘rsata  boshladi.  Buning  ustiga,  X D I—XSI  ayrirn  rahbarlarining  urush 
yillarida fashistlar bilan  ham korlik qilganligi  ham da partiya yetakchi  rahbar- 
larining  korrupsiya  bilan  shug‘ullanganligining  an iq lan ish i  p artiy an in g  
o b ro ‘siga  salbiy  t a ’sir  ko‘rsatm ay  qolm adi.
A yni  p a y td a   G F R n in g   d u n y o d a   iq tiso d iy   jih a td a n   en g   q u d ra tli 
davlatiardan  biriga  aylana  borishi  bu  davlat  tashqi  siyosatini   zgartirishini 
talab  etm oqd a  edi.  0 ‘z  q o ‘shnilari  b o ‘lgan  Sharqiy  Yevropa  davlatlarini 
tan  olm aslik  —  bu  reallik  bilan  hisoblashm aslik  edi.  C hunki  60-yillarda 
Sharqiy  Y evropada  tub  o ‘zgarishIar  b o ‘lishi  u chun   hali  sharoit  yetilm agan 
edi.
Q olaversa,  bu  davrda  Sharqiy  Yevropa  sotsialistik  davlatlarida  hukm ron 
tartibni  SSSR   qattiq  nazorat  qilib  turardi.  1968-yilda  Chexoslovakiyaga 
Varshava  shartnom asiga  a ’zo  5  davlat  arm iyasining  kiritilishi  buni  yana  bir 
bor  isbotladi.  Bunday  sharoitda  Sharqiy  Yevropa  davlatlari  bilan  m unosa- 
batlarni  eskicha  davom   ettirish  mavjud  keskinlikni  yanada  chigallashtirgan 
b o ‘lar  edi.
B inobarin,  hayot  G F R n in g   tashqi  siyosatida  tub  o ‘zgarishlar  qilishni 
talab  etm oq da  edi.  X D I—XSI  rahbariyati  esa  bunday  o ‘zgarish  b o lish in i
204


aslo  istam adi.  Y uqorida  qayd  etilgan  om illar  X D I—XSIning  hokim iyatdan 
ketishiga  olib  keldi.
G S D P  bilan  E D P  tuzgan  hukum at «Kichik  koalit- 
siya  hukum ati»  deb  nom   oldi.  H ukum at  «yangi 
sharqiy  siyosat»  ni  am alga  oshira  boshladi.  Unga 
ko‘ra,  G F R   Sharqiy Yevropa davlatlarini  tan  oldi.
1970-yilda  SSSR,  Polsha,  Chexoslovakiya  va  1972-yil  dekabrda  G D R   bi- 
lan shartnom alar imzolandi.  Ularda  Ikkinchi jahon  urushidan  keyingi chegara 
o ‘zgarishlari  tan  olindi.
G D R n in g   tan  olinishi  katta  ja so ra t  edi.  V.  B randt  G e rm an iy an in g  
q ach o n lard ir  birlashishiga  ishonardi.  Biroq  bu  birlashish  tin ch   y o ‘l  bilan 
am alga oshishi  zarur edi.  70-yillarda buning  iloji y o ‘q edi.  0 ‘sha davr uchun 
b ird a n -b ir  to ‘g ‘ri  yo ‘l  —  d av latlarn in g   tin c h -to tu v   yashashi  y o ‘li  edi. 
V.  Brandt  shu  y o ‘lni  tanladi.
G D R n in g   tan  olinishi  har  ikki  nem is  davlati  uchun  BM Tga  yo‘l  ochdi. 
U lar  BM T  a ’zoligiga qabul  qilindilar.  «K ichik  koalitsiya»  G F R   uchun  ichki 
iqtisodiy vaziyat noqulay sharoitda  hokim iyatga kelgan edi.  Dastlab  iqtisodiy 
beqarorlik  kuchayib  ketishining  oldini  olishga  m uvaffaq  b o ‘!indi.
Biroq  1974— 1977-yillardagi  xalqaro  miqyosdagi  iqtisodiy  inqiroz  G F R  
ni  chetlab  o ‘tm adi.  M ahsulot  ishlab  chiqarish  sur’ati  yiliga  2  foizga  kam aya 
boshladi.  Ishsizlar  soni  3  m ln  ga  yaqinlashdi.  Aholi  xarid  quvvati  pasaydi. 
Shunday  sharoitda  G S D P   iqtisodiy  hayotga  davlatning  aralashuvi  lozimligi 
m asalasini  o ‘rtaga  q o ‘ydi.  V.  B randtning  raqiblari  uni  iqtisodiy  islohotlarni 
am alga  oshirm aslikda,  harbiy  xarajatlarni  ko‘paytirishda,  k om m unistlar  bi- 
lan  y aq in lash ish d a  aybladi.  N a tija d a   1974-yiI  m ayida  u  iste 'fo   berdi. 
Hokimiyatga G S D P ning boshqa  lideri  G .  Shmidt  keldi va  1982-yil  kuzigacha 
kanslerlik  lavozim ida  turdi.  1980— 1982-yillarda  yana  iqtisodiy  inqiroz  ro ‘y 
berdi.  Ayni  paytda  hukum at  kuchli  ijtimoiy  him oya  choralarini  q o ‘llashga 
harakat  qildi.  Biroq  G S D P   ittifoqchisi  E D P  bunga  qarshi chiqdi.  Bu  partiya 
inflatsiyani  kam aytirish  m aqsadida  ijtim oiy  xarajatlarni  kam aytirish  zarur 
deb  hisoblardi.
Ikki  partiya  o ita sid a g i  ixtilof ularni  b o iib   yubordi  va  1982-yilda  kichik 
koalitsiya  hukum ati  tarqalib  ketdi.  N atijada  X D I—XSI  va  E D P   ittifoqi 
tuzildi.  Bu  ittifoq  yangi  hukum at  tuzdi.  Uni  m ashhur  siyosatchi  G elm ut 
Kol  (1930-yilda  tu g ilg a n )  boshqardi.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish