Э. Х а и п о в Чизмакдасеир узбекистон республикаси



Download 2,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/38
Sana29.03.2022
Hajmi2,38 Mb.
#515652
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   38
Bog'liq
chizmatasvir (1) (Восстановлено 1)

Композицион жойлаштириш
Ишнинг дастлабки бошланиши аввало, модел-нусхани тан- 
лашдир. Постоновка рахбар билан бирга уйлаб курилади, ундан 
кейин уйлаб куйилган постановка режасига монанд гипс танлаб 
олинади.
Гипс юзининг туе ва пластик хусусиятлари постановка 
харектерини белгилаб беради. Гипснинг узига хос хусусиятларини 
тасвирлаш учун постановкани хамма воситаларини, жумладан, 
рангларнинг узаро алокадорлиги, нур соя, ок ва кора туклик ва 
очлик каби карама-карши рангларни ва контрастларни жалб 
килиш таказо этилади.
Реалистик гипс куйилмасида туе муносабатларини тугри 
топа билиш асосий вазифалардан биридир. Чизматасвирда туе
1 James Lancel McElhinney “Classical life drawing studio, lessons and teaching in the
Art o f fugure drawing” - 2007, 5-6 p
24


муносабатларининг узаро бирлиги гипсни хакконий ифодалашда 
мухим омил булиб хизмат килади. Машгулотнинг асосий максади 
йирик туе муносабатларини тугри топа билишдан иборат. Fraicra 
тугридан ёруглик тушгани маъкул.
14-расм. Одам бошини гипс модели
25


15-расм. Одам бошини гипс тасвирининг соя ёругини аниклаш
Шундай килинганда к^йилмада ёруг сояларнинг кескин по­
лати булмайди. Бу машгулотнинг асосий методик ахдмияти шун- 
даки, бош ва фондаги йирик туе муносабатларини аниклашга ка- 
ратилган. Соя томонда шакл аниклигига эришиш учун ёруглик 
кайтарувчи текисликдан фойдаланиш мумкин. Айнан шундай ша- 
роитда юзнинг соя кисмида анатомик аник чизикларни к^риш 
мумкин. Бошнинг кар бир булагини тусда бир-биридан фаркини, 
ёруг соя характерини 5фгана бориши керак. Юз б^лаклари, к^з 
олмаси, буруннинг олд, ён томонлари, янокка ишлов бераётганда 
катта шаклни хисобга олган холда, жуда майдалаштириб юбор- 
масдан ишлаш зарур.
Бош шаклига ишлов бериш соя кисмидан бошланади. Соя ях- 
лит, катта шаклни ажратиб, туе муносабатида камертон вазифаси- 
ни хам утайди.
26


Табиатда акс этаётган нур ва соя уйинларининг барча кучини 
ифодалаш 
одатда 
имконсиздек 
тасаввур 
килинади. 
Зеро, 
табиатдаги жисмларнинг ёруглик даражаси тез суратда купайиши 
ёки аксинча камайиши мумкин. Улар орасидаги тафовут шу кадар 
улканки бу ходисаларнинг ифодасини тасаввур килиш кийин. 
Масалан, куёш ёруглиги ой нуридан юз минглаб маротаба 
кучлиди. Бу ёругликларни ифодалаш учун рассомнинг имконият- 
лари нисбатан чекланган. Шу сабабли, чизматасвирдаги туе, нур- 
соя орасидаги карама-каршилик табиатда нисбатан бир неча бор 
кам булиши мумкин. Энг оппок буёк ва энг оппок когоз хам узида
27


деразадан тушаётган нурларда купрок ёругликни акс эттира 
олмайди. Когозга тушаётган ёруглик-бизнинг имкониятимиздаги 
картинада тасвирланадиган энг кучли ёругликдир.

Download 2,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish