Э. Х а и п о в Чизмакдасеир узбекистон республикаси



Download 2,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/38
Sana29.03.2022
Hajmi2,38 Mb.
#515652
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   38
Bog'liq
chizmatasvir (1) (Восстановлено 1)

~
\ \
\ .

T
V
t x
¢,

I
- J
22-расм.
Одам бош суяги
48


Тушунтириш жараёнида бош шакли, катгалиги ва турли гдаем- 
ларининг бир-бирига нисбати турлича булган калла суяклариеи 
курсатиш жоиз.
Бундан ташкари, калла суягининг ёшга дойр хусусиятларияи 
унутмаслик керак, катта одам ва ёш бола мия кутисининг узига 
хослигининг, улар орасидаги фаркларни курстиш лозим, кари 
одам калла суягининг (пастки жаг) узига хос томонларига 
эътиборни каратиш яхши натижа беради.
Талабалар эътиборини пешана суягини (кош усти ёйлари ва 
пешона буртиги) мукаммал урганишга жалб килиш лозим. Зеро, 
кейинги гипсли ва натура куйилмаларида бу масала мураккаб 
булиши хамда мия кутиси шарга ухшашлигини ва унинг “фон” 
билан теккан жойларида мукаммал тасвир булакларини талаб 
килиш шарт эмас.
Тасвир профил шаклида жойлашганида унинг ёруг тушаётган 
томонини ишлаш тавсия килинади. Бир вацтнинг узида битта 
калла суягини уч булим ва профил шаклида ишлаб булмаслиги 
сабабли, талабалар икки гурухга ажралади: биринчи гурух - калла 
суягини унг айланиш буйича ишлайди, иккинчиси тескари 
айланишда.
23-расм.
Тасвир катталиги асосий расмлардан икки марта кичик булиши 
керак. Тасвирлар алохида когозда бажарилиши хам мумкин.
49


24-расм.
Одам боши ён куринишдан
3.2. Мураккаб ракурсдаги одам боши
Ушбу топширщ калла суягининг тур ли куринишларини 
)фганишни такозо этади. Унинг рупарадан, туртдан уч кием 
куриниши ва ён тараф холати чизилади. Чизматасвирни шошмай, 
шаклнинг фазодаги холатини яхшилаб кузатиб, кейин иш бошлаш 
керак. 
Бошнинг умумий 
куриниши, 
унинг катталиги 
ва 
мутаносиблигини белгилаб олгандан кейин урта чизикни аник 
мулжаллаб олиш зарар. Крш, куз, бурун ва огизни ифодаловчи 
чизиклар утказилади, уларнинг орасидаги масофа белгиландаи. 
Буларнинг барчасини чизмага киритиб ва мутаносибликни 
яхшилаб текширган кейин бошнинг айрим кисмларини аникрок 
ифодалашга киришиш мумкин. Бунда уларнинг шаклини аник 
берилишига ва умумийлик хусусиятини назардан кочирмасликка 
харакат к;илиш зарур булади. Бошнинг ракурс холатларида шакл 
бирон кисми юзасининг киск;ариши ва бошкасининг катталашиши 
кандай руй беришини доимо фикран тасаввур этиб бориш лозим.

Download 2,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish