130
Адабнй норма типлари орасидагк икки тип иорма - стилистик ва
семантик кормаларни алоҳида ажратиш масаласида аниқлик талаб
этади.
Кейинги пайтларда тилнинг семантик сатҳи ҳам мустақил ҳодиса
сифатида талқнн этнладигаи бўлдн. Семантика ва семасиология
соҳалари аичадан бери мавжуд бўлишига қарамасдан семантиканинг
семантик бирлигнни, яъни семемани худди лексикадаги лексик бирлик
(сўз) ёки лексема каби ажратишга ва асослашга кейинги пайтлардагина
эрншилди, Ўзбек тилшуиослигида ушбу масалага доир қарашлар
И.Қўчқортоев ишларида етарли асосланган.. Чунончи, у шундай ёзади:
“Кўрииадики, тилпипг икки томопли бирликлари, шу жумладап еўзгшпг
ифода плаии структураси (иом) қай даражада мустақил бўлса, ушшг
мазмуи плапи структураси (маъио) ҳам шу даражада мустақилдир.
Буидаи тилгшиг мазмуи сегмсгиплари (маъгголар)гш ҳам ггшлигшг асосий
бирлггклари қаторига киригггиш лозим дегаи ггриицшшал хулоса келиб
О
чиқади
Демак, ссмантика сатҳига мос келувчи семаптнк бирлик - сема ва
ссмсмалар бор экан, семантик нормалар ҳақида ҳам гапирнш мумкии
бўлади ва бу ҳолда семантик корма адабий тил нормаларининг
' ' К ў ч ц о р т о е о И . Сўз маъносн ва укинг валеитлнги. -Тошкеит,
2977,38-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi