Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров



Download 13,93 Mb.
bet409/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   405   406   407   408   409   410   411   412   ...   493
Bog'liq
fizi

235-расм. Уз-узига таъсир этиш тажрибаларида мияга электрод жойлаб куйилган каламуш. А-каламуш панжаси ричаг устида турибди. Б- каламуш ричагни босиб ,уз миясига таъсир этмокда.

кўриниб турибди. Бу рефлекслар катта яримшарларнинг лимбик системаси (563бет), пўстлок остидаги ядролар, ретикуляр формация ва гипоталамус (592бет) иштирокида юзага чиқади.


Электродлар оралиқ миянинг дорсал қисмига ёки гипоталамуснинг вентромедиал ядросига киритиб қўйилганда бошқача реакциялар рўй берди. Бу ҳолда ҳайвон бир марта ўзигаўзи таъсир этгач ричагга тегмайдиган бўлиб қолди. Бундай таъсирот салбий эмоцияларга сабаб бўлди. Мушук миясининг шу соҳасига таъсир этилганда у ғазабга келиб, ёнидаги ҳайвонларга човут солаверди.
Ретикуляр формация оралиқ мия марказлари, пўстлоқ ости ядролари ва лимбик система билан биргаликда хулқатворнинг шартсиз рефлектор, инстинктив реакцияларини юзага чиқаришда қатнашуви юқоридаги тажрибалардан кўриниб турибди. Бу реакцияларнинг юзага чиқиши натижасида организмнинг ҳаёт учун муҳим эҳтиёжлари қондирилади, бу эҳтиёжлар зса ҳайвонлар хулқатворининг рағбатлантирувчи (мотивация) сабаблари сифатида муҳимдир. Аммо пўстлоқ остидаги ядроларга ёки мия стволига таъсир этиш устидаги тажрибаларга миянинг шу бўлимлари хулқатворда ҳал қилувчи роль ўйнашини исбот этадиган далил деб қараш ярамайди, чунки марказий нерв системасининг пастроқдаги бўлимлари юзага чйқарадиган реакцияларини катта ярим шарлар пўстлоғи контроль қилиб туради.
Одамда мураккаб нерв функциядари ката ярим шарлари пустлогига кучганда , яъни к о р т и к а л и з а ц и я руй берганлиги туфайли пустлок остидаги тузилмалар, оралик мия ретикуляр формация фаолияти катта ярим шарлари пустлогига хайвонлардагига нисбатан купрок буйсинади


МИЯЧА
Мия стволи ва марказий нерв системасининг олий бўлимлари — лўстлоқ остидаги ядролар ва бош мия катта ярим шарлари пўстлоғининг рефлектор реакцияларини юзага чиқаришда мияча муҳим роль ўйнайди. У организмдаги ҳамма мураккаб ҳаракат актларини, шу жумладан ихтиёрий ҳаракатларни уйғунлаштириш (координация) да қатнашади.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   405   406   407   408   409   410   411   412   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish