Уйқу турлари
Уйқунинг бир неча тури бор: 1) даврий суткалик уйқу; 2) даврий, мавсумий уйқу (ҳайвонларнинг қишки ёки ёзги уйқуси); 3) турли химиявий ёки физик агентлар таъсирида келиб чиқадиган напкотик уйқу; 4) гипнотик уйқу; 5) патологик уйқу. Уйқунинг дастлабки икки тури — физиологик уйқу турлари, қолган уч тури эса организмга махсус нофизиологик таъсирлар оқибати ҳисобланади. Масалан, наркотик уйқу эфир ёки хлороформ буғларини нафасга олиш, организмга алкоголь, морфин ва бошқа кўпгина заҳарларни киритиш, электр токи билан узлуксиз таъсир этиш (электронаркоз) ва бошқа кўпгина таъсирлар натижасида юзага чиқиши мумкин. Патологик уйқу этиологияси ва бел гилари жиҳатидан бир неча тур хилларга ажратилиши мумкин. Мия анемиясида, яъни унинг қон таъминоти етарли бўлмаганда, мия қисилганда, катта ярим шарларда ўсма пайдо бўлганда ёки мия стволининг баъзи қисмлари зарарланганда патологик уйқу рўй беради. Кўпинча патологик уйқу узоқ вақт — кўп кунлар, ҳафталар, ойлар ва ҳатто йиллар мобайнида кузатилиши мумкин. Патологик уйқу вақтида мускул-лар тонуси пасайиши, шунингдек кўтарилиши мумкин.
Гипнотик ўйқу катта диққатга сазовор бўлиб, вазиятниш гипнозловчи, ухлатувчи таъсирида ва уйқуга эхтиёж борлигини ишонтирадиган гипнозчининг ҳаракатлари таъсирида вужудга келиши мумкин. Гипнотик уйқу вақтида киши теварак-атрофдаги олам билан қисман алоқа қилиб, сенсомотор фаолият сақлангани ҳолда мия пўстлоғининг ихтиёрий активлиги йўқолиши мумкин. Гипнотик уйқу вақтида мускуллар системасининг нерв марказлари ҳаддан ташқари сусайиш, тормозланиш ҳолатида, шунингдек қўзғалиш ҳолатида бўла олади.
Даврий суткали уйқу. Вояга етган одамда уйқунинг монофазали типи (суткасига бир марта) ёки камдан-кам ҳолларда дифазали (сут-касига икки марта) типи кузатилади; болада уйқунинг полифазали типи учрайди.
Янги туғилган боланинг суткалик уйқуси ҳаммаси бўлиб 21 соатгача боради; бола олти ойликдан бир ёшигача суткада 14 соатча, 4 ёшида 12 соат, 10 ёшида 10 соат ухлайди. Вояга етган киши бир суткада ўрта ҳисоб билан 7—8 соат ухлайди. Кексалик даври яқинлашган сайин уйқу бирмунча камаяди.
Узоқ вақт — 3—5 сутка мобайнида тамомила уйқудан қолиш туфайли уйқуга эҳтиёж туғилади, бу уйқу истагини ихтиёрий равишда қайтариб бўлмайди: фақат оғритувчи кучли таъсиротлар, масалан, игна санчиш ёки электр токини таъсир эттириш йўли билангина уйқу келишига тўсқинлик қилиши мумкин. Одам 60—80 соат уйқудан қолганда психик реакциялар тезлиги камаяди, ақлий ишдан тез чарчайди ва бу ишни аниқ бажара олмайди. Сурункали уйқусизликда вегетатив функциялар айтарли ўзгармайди, гавда температураси фақат озгина камаяди ва томир уриши пича секинлашади. 40—80 соат уйқудан қолишда физио-логик ёки объектив психологик методлар билан қайд қилинадиган озгина ўзгаришларга қарамай, субъектив сезгилар жуда оғир бўлиши мумкин.
Организмнинг уйқу вақтидаги реакцияларини ва уйғониш учун қўлланиладиган таъсиротнинг куч бўсағасини текшириб, уйқунинг турли пайтларидаги чуқурлигини тасаввур қилиш мумкин.
Уйқу чуқурлиги дастлабки 2—3 соатда максимал даражада бўлиб, кейин секин-аста камаяди. Баъзи кишиларда уйқунинг 6—7 соатида уйқу чуқурлиги яна кучаяди.
Турли таъсиротларга жавобан рўй берувчи реакцияларни ва уйқу чуқурлигини кузатиш шуни кўрсатдики, нормал даврий уйқу вақтида муайян таъсиротларга жавобан рўй берувчи реакциялар ва пўстлоқ фаолиятининг баъзи турлари сақланиши мумкин. Бу ҳодиса жузъий тийраклик деб аталади.
Организм реактивлиги қайси таъсиротларга жавобан сақланса ва қайси таъсиротлар уйғонишни тез вужудга келтирса, муайян индиви-диуум учун қандай бўлмасин махсус диққатга сазовор сигналлар ўша таъсиротга киради. Уйқу вақтида мия пўстлоғининг жузъий тийраклик мисолларини бола салгина инграши билан уйғонадиган, аммо кучлироқ бошқа товушларга парво қилмайдиган онада, телефон жиринглаши би-лан уйғонадиган навбатчида, сигнал трубасида «тўпланинг» куйи чалинганда унинг товушини эшитиш биланоқ сакраб турувчи ҳарбий хизматчида кузатиш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |