Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


-расм. Макака деган маймун тилига турли эритмалар томизилганда



Download 13,93 Mb.
bet351/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   347   348   349   350   351   352   353   354   ...   493
Bog'liq
fizi

198-расм. Макака деган маймун тилига турли эритмалар томизилганда
Chorda tympanica-дан бошланувчй толаларнинг ингичка тутамидаги импульс-
лар (И. Цоттермандан).
1—сув; 2 — шакар; 3 — сахарин; 4— натрий хлорид; 5— сирка кислотаси; 6 — хинин. Нуқталар— вақт белгиси (10 секунд).

Таъм билиш сезгиларини текширганда муайян бир таъмга рўйрост мосланиш (адаптация) кузатилади; фақат тахир (аччиқ) ёки ширин сезгисини юзага чиқарадиган таъсирловчиларга нисбатан ҳам адаптация бўлиши мумкин. Тилнинг афферент нервларидаги ҳаракат потенциалларини электр билан ёзиб олишда ҳам таъм билиш рецепторларининг адаптацияси қайд қилинган. Тил юзасига хинин ёки туз эритмаси тегизилгач 0,1 секунд кейин бот-бот импульслар кузатилади, булар секин-аста сийракланиб, деярли тамомила тўхтаб қолади.


Таъм билиш сезгисини юзага чиқарувчи бир неча таъсирловчи бир вақтда ёки кетма-кет қўлланилганда, таъм билиш контрасти ва таъмларнинг аралашиб кетиш феноменлари аниқланган. Таъм билиш контрасти шундан иборатки, таъм билиш сезгисини юзага чиқарувчи бошқа бир таъсирловчи таъсирида қандай бўлмасин бир таъмни сезиш ўткирлашади: масалан, ширин сезгисини юзага чиқарган таъсирловчи таъсирида нордон сезгисини билиш кескинлашади. Таъм билиш сезгисини юзага чиқарадиган икки ёки уч таъсирловчи бир вақтда таъсир этганда баъзан янги таъм сезгисининг келиб чиқиши таъмларнинг аралашиб кетиши деб аталади; янги таъм билиш сезгиси ўз компонентларига ўхшамайди.
ЭШИТУВ РЕЦЕПЦИЯСИ
Эшитув рецепторлари чакка суягининг пирамидасидаги ички қулоқ чиғаноғида бўлади. Товуш тебранишлари махсус тузилмаларнинг бутун бир системаси: ташқи эшитув йўли, қулоқ пардаси, эшитув суякчалари, лабиринт суюқлиғи ва чиғаноқнинг асосий пардаси орқали эшитув рецепторларига ўтади. Бу ҳолда рецепторлар ёрдамчи тузилмалар билан «ўралади», шунга кўра товуш ҳодисалари мукаммалроқ ва нозикроқ сезилади.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   347   348   349   350   351   352   353   354   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish