Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


Рецепторларнинг қўзғалиш механизми



Download 13,93 Mb.
bet333/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   329   330   331   332   333   334   335   336   ...   493
Bog'liq
fizi

Рецепторларнинг қўзғалиш механизми
Рецепторлар таъсирланганда уларда нерв импульслари келиб чиқади, яъни рецепторлар гўё таъсиротни қўзғалишга айлантиради (трансформация). Шунга асосланиб, рецепторларни кўпинча техникада ишлатиладиган ўзгартирувчи датчикларга ўхшатишади. Датчикларга ташқи куч таъсир этганда электр токи ёки кучланиш вужудга келади ёки уларнинг электр характеристикалари ўзгаради. Бу ғоят шартли ўхшатишдир. Узгартирувчи датчиклар уларга таъсир этувчи энергиядан фойдаланиб ишлайди, бундай датчикларда рўй берувчи процессларга қарама-қарши ўлароқ, рецепторларда таъсирот энергияси қўзғалиш процессига айланади, бунинг учун рецепторларга ташқи энергия берилмайди, балки рецепторлар ўзидаги моддалар алмашинувидан энергия олади. Рецепторларда қўзғалишнинг вужудга келиш механизми анчагина мураккаб.
Ташқи стимул рецепторга таъсир этиб, унинг ташқи мембранасини деполяризациялайди. Хоссалари билан локал жавобга ўхшайдиган бу деполяризацияни рецептор потенциали ёки генератор потенци-ли деб юритишади. Рецептор потенциали «бор ёки йўқ» қонунига бўйсунмайди, балки таъсироткучига боғлиқ бўлиб, кетма-кет тез келувчи таъсиротлар қўлланилганда қўшила олади ва нерв толаси бўйлаб тарқалмайди.
Рецептор потенциалининг фарқ қилувчи хусусиятларидан бири шуки, у узоқ давом этади: баъзи рецепторларда потенциал неча минутлаб (стимул таъсир этиб турган вақт мобайнида) ўзгармай тураверади; каротид синуснинг прессорецепторларида (улар артериал босимнинг кўтарилишидан таъсирланади) бир неча соат давом этувчи рецептор потенциаллари қайд қилинган. Мембрана деполяризациясининг бунчалик узоқ давом этиши модда алмашинуви натижасида бўшаб чиқадиган энергиянинг сарф қилинишига боғлиқ; модомики шундай экан, ҳужайра ичидаги оксидлакиш процессларини бузадиган процесслар таъсирида рецептор потенциаллари йўқолиб кетади.
Рецептор таъсирланиб, унда ацетилхолин бўшаб чиқиши натижасида рецептор потенциали пайдо бўлади: ацетилхолин мембрананинг ион ўтказувчанлигини ўзгартириб, унинг деполяризацияланишига сабаб бўлади, деган маълумотлар бор. Рецепторлар жойлашган соҳага ацетилхолин киритилганда ҳам шундай натижа олинган.
Фоторецепторларда генератор потенциалининг вужудга келиши кўрув пурпурининг парчаланиш реакциясига боғлиқ. Бир қанча рецепторларда ташқи мембранага таъсиротлар бевосита (оралиқ химиявий звенодан ташқари) келиб мембрана хоссалари ўзгариши сабабли рецептор потенциали пайдо бўлиши мумкин.
Рецептор потенциали муайян — критик — миқдорга етгач рецептор билан боғланган нерв толасида афферент импульслар разрядини вужудга келтиради. Бу разряд рецепторга яқин турган биринчи Ранвье бўғилмасида пайдо бўлади. Рецепторлар сезувчанлигини йўқ қилиб ташлайдиган новокаин рецептор потенциалига таъсир этмайди-ю, лекин нерв толаларида афферент импульслар разрядининг вужудга келишини тўхтатади.

189-расм. Бақа мускл дугининг рецептори мембранасидаги делоляризация билан импульслар частотаси ўртасидаги нисбат (Б. Катцдан) (А) ва мускул дугидаги импульслар частотаси билан мускулга таъсир этувчи юк логарифми ўртасидаги нисбат (Меттьюсдан) (Б). Айрим тажрибаларнинг натижалари тўгаракчалар билан кўрсатилган.
Нерв толаларидаги афферент импульслар частотаси рецептор мембранасининг деполяризацияланиш миқдорига, яъни рефлектор потенциалининг миқдорига тўғри пропорционал эканлиги баъзи бир объектларда, масалан, бақа мускулининг дугларида ўтказилган тажрибаларда бевосита ўлчаб аниқланган (189-расм, А). Шу билан бирга нерв толасидаги афферент разрядлар частотаси таъсирот кучининг логарифмига пропорционалдир (189-расм, Б).
Бу фактларни таққослаш шуни кўрсатадики, таъсирот кучи билан рецептор потенциалининг миқдори ўртасида тўғри пропорционаллик эмас, балки логарифмик боғланиш бор. Бу электрофизиологик кузатишлар Вебер қонунининг Г. Фехнер таклиф этган математик ифодасига мос келади.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   329   330   331   332   333   334   335   336   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish