Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Х,адис
купинча 
сунна
сузи билан хам ёнма-ён келади. Сунна 
сузининг лугавий маъноси - “одат”, “тарика - йул” булиб, 
истилохий маъноси - пайгамбар одатлари, тутган йуллари, 
такрир (куриб кайтармаган) ва буюрган ишларига нисбатан 
ишлатилади. Бундан келиб чикиб айтиш мумкинки, хадисларнинг
172


замирида сунна ётади. Ислом таълимотида эътикод мезонларини 
белгилаш ва фикций масалаларни хал этишда Куръондан кейин 
суннага асосланилади.
IX 
аср асосан мавжуд хадис тупламлари кайта ишлаган холда 
уларни боблар буйича тасниф килиб, 
мусаннафлар
ёзиш даври 
булди. Бу эса хадислардан фойдаланиш учун кулайлик тугдирди. 
Ислом оламида шундай мусаннафлардан олтитаси алохдца 
эътиборга молик саналади. Улар - энг катта обруга эга булган 
Имом Бухорий (810-870) ва Имом Муслимнинг (ваф. 875 й.) “Ал- 
Жомиъ ас-сахих” тупламлари, ундан кейинги энг мухим асарлар
- Абу Довуд, Термизий (ваф. 892 й.), Насоий (ваф. 915 й.) ва Ибн 
Можанинг (ваф. 886 й.) “ас-Сунан” асарларидир.
“Ал-Жомиъ 
ас-сахих” 
китоблари 
у
3
 
ичига 
биографик 
маълумотлар, К,уръон оятларига тафсирлар, диний конун- 
коидалар, ижтимоий ва шахсий ахлок мезонларини хам камраб 
олди. “Ал-Жомиъ ас-сах,их”нинг ишончлилик даражаси бошка 
тупламлардан кура анча юкори хисобланади.
Ислом таълимоти ва коидаларининг асосий манбалари -
Куръон ва хадислардан ташкари иккинчи даражали манбалари 
хам мавжуд. Улардан бири 
ижмо
булиб, у Куръон ва хадис 
матнларида аник кузда тутилмаган масалалар юзасидан машхур 
ислом уламоларининг мазкур муътабар манбаларга зид булмаган 
бир фикрга иттифок килишларини билдиради. VII асрнинг 
иккинчи ярмидан йулга куйилган ижмонинг ислом ахкомларини 
бир меъёрда булиши хамда мусулмонлар орасида турли 
ихтилофлар келиб чикишининг олдини олишдаги ахамияти 
бекиёсдир.
Шунингдек, яна бир манба сифатида 
циёс
кабул килинган 
булиб, у илк исломдан кейинги даврларда вужудга келган, 
Куръон ёки хадисда хукми айтилмаган муаммоларни аввалги 
хукмларга киёслаб хукм чикариш услубидир. Бунда олимлар 
тарафидан муътабар манбалар матнида урганилаётган муаммога 
ухшаш масалалар тадкик килинади. Шу асосда мантикий жавоб 
топилиб, хукм килинади. Киёс жамиятда вужудга келувчи турли 
муаммоларни мантикий жихатдан осон хал килишда мухим 
ахамият касб этади.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish