Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Ислом дини
таълимоти
166


Набий - араб тилидан таржимаси “хабарчи”, “хабар 
етказувчи” маъноларини беради. Пайгамбарлар орасида уларга 
Аллох томонидан алохида китоб ва шариат нозил килинмаган ва 
аввалги пайгамбарнинг китоб ва шариатини инсонларга ургатиб, 
таргиб килганларни (Исмоил, Исхок, Яъкуб, Закариё каби) 
набийлар деб аталади.
Расул - араб тилида элчи маъносини англатади. Аллохдан 
алохида китоб ва шариат олган Иброхим, Мусо, Исо каби 
пайгамбарлар “расул” даражасига эришган хисобланади. Зеро, 
Иброхимга юзта сахифа, Мусога Таврот ва Исога Инжил номли 
китоблар нозил килинган булиб, шу билан бирга узларига хос 
шариат хам берилган. Мухаммад алайхис-салом хам алохида 
китоб ва шариат олган “расул”лардан хисобланади.
Мусулмон 
булишнинг 
асосий 
шарти 
имон 
келтириш 
хисобланади. “Имон” сузининг лугавий маъноси “ишонмок”, 
“тасдикламок булиб”, истилохда эса “Ла илаха иллаллоху, 
Мухаммадур расулуллох” (“Аллохдан 
узга илох йук ва 
Мухаммад унинг расули”) калимасини тил билан айтиб, дил 
билан тасдиклашдан иборат. Имоннинг етти шарти куйидагилар 
хисобланади:
1. Аллохнинг борлиги ва бирлигига имон келтириш, яъни 
Аллохнинг Курьони каримда ва Мухаммад алайхис-салом 
хадисларида баён килинган барча исмлари ва сифатларига имон 
келтириш;
2. Фаришталар 
-
Аллохнинг 
нурдан 
яратган, 
унинг 
буйрукларини сузсиз бажарувчи, унинг амридан ташкари 
чикмайдиган хос бандалари деб ишониш;
3. Илохий 
китобларга 
имон 
келтириш: 
Аллох 
таоло 
Мухаммад алайхис-саломга Куръонни юборганидек, бошка 
пайгамбарларга хам китоблар юборган. Улардан бизга маълум 
булганлари: 
Иброхим 
алайхис-салом 
“Сахифалари”, 
Мусо 
пайгамбарга берилган “Таврот”, Довуд пайгамбарга берилган 
“Забур” ва Исо пайгамбарга берилган “Инжил” китобларидир;
4. Пайгамбарлар - Аллох таоло томонидан инсонларга тугри 
йулни курсатиш учун юборилган элчилари, деб имон келтириш. 
Барча пайгамбарлар бир-бирининг ишларини давом эттирган бир 
занжирнинг бугинлари хисобланади. Куръонда 25 пайгамбарнинг
167


номлари зикр этилган. ХдцислаРДа пайгамбарларнинг умумий 
сони 124 минг экани баён килинган;
5. Охират кунига ишониш: дунёнинг ибтидоси булгани каби 
унинг инти^оси хдм бор, бу дунё - инсонлар учун синов майдони, 
бу дунёда килинган савоб ишлар учун мукофот, гунох ишлар 
учун жазо бериладиган охират хаёти мавжуд деб ишониш;
6. Такдирга - инсонга етадиган яхшилик ва ёмонлик 
Аллохдан деб эътикод килиш;
7. Улгандан 
кейин 
ка йта 
тирилишга 
ишониш. 
Ислом 
таълимотига кура, киёмат куни булганда барча инсонлар 
кабрларидан турадилар ва мах,шаргох, майдонига йигиладилар. У 
ерда барча одамлар дунёдаги амалларига караб мукофот (жаннат) 
ёки жазо (дузах)га махдум этиладилар.
Ислом динининг беш асосий рукни бор: 1. Имон, яъни 
шаходат 

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish