Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш


 Хлор ва хлорли водород муҳитидаги коррозия



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

 
6.3.5. Хлор ва хлорли водород муҳитидаги коррозия 
Газ ҳолатидаги хлор ва водород хлориди муҳитида металларнинг ўзини 
тутиши бошқа агрессив муҳитларнинг таъсиридан кескин фарқ қилади. Гап 
шундаки, металл сиртида ҳосил бўладиган хлорли тузлар паст эриш 
температурасига эга, баъзи ҳоллада эса температура ортганда бевосита 
буғланиш (возгонка) хоссасига эга. Бундай реакциялар кўпинча мусбат 
иссиқлик эффектига эга. Бу эса маҳаллий ҳароратнинг сезиларли ортишига,
натижада ҳосил бўлган хлоридларнинг эриб, парчаланишига сабаб бўлади.
Хлорид плёнкаларининг ҳимоявий хоссалари кучсиз, баъзи ҳолларда 
металлар хлор токида бирдан алангаланади. 6.4-жадвалда бир қатор 
металлардаги хлоридли тузларнинг эриш температуралари келтирилган. 
Таққослаш учун оксидлар ва сулфидларнинг эриш температуралари ҳам 
келтирилган. 
6.13-расм. 
Нефт буғларида (650
о
С) 
хромли пўлатлар коррозия тезлигининг 
хром 
миқдорига 
боғлиқлиги.
Эгриликлардаги 
рақамлар 
H
2

нинг 
миқдорини (%) билдиради.


150 
6.4-жадвал 
Баъзи металлар тузлари ва оксидларининг эриш ҳарорати 
 
Паст ҳароратли қуруқ хлор муҳитида кўпгина металлар чидамли 
ҳисобланади. Ҳарорат ортиши билан металларда экзотермик реакциялар 
амалга ошиши сабабли алангаланиш бошланади. Алангаланиш температураси 
иссиқлик эффекти катталигига боғлиқ бўлиб, металлнинг табиати орқали 
аниқланади. 6.5-жадвалда баъзи металлар ва қотишмаларнинг хлорли 
муҳитдаги алангаланиш температураси келтирилган. 
 
6.5-жадвал
Баъзи металлар ва қотишмаларнинг қуруқ хлор-газли муҳитдаги 
алангаланиш температураси келтирилган. 
№ 
Материал 
Алангаланиш температураси, 
о
С
 
1. Темир ва пўлат 
~ 150 
2. 
Никел 
> 500 
3. 
Қўрғошин 
90 – 100 
4. 
Мис 
200 
5. 
Титан 
< 20 
 
Хона ҳароратидаги қуруқ водород хлоридида бир қатор металлар ва 
қотишмалар етарлича чидамлидир. Ҳарорат ортиши билан металл 
материалларнинг чидамлилиги ҳар бир металл учун аниқ бўлган маълум бир 
температурагача аста секин пасаяди. Қуруқ хлор ва водород хлоридли 
муҳитларда узоқ вақт ишлатиш мумкин бўлган, рухсат этилган максимал 
температураларнинг қийматлари 6.6-жадвалда берилган. Нодир металлардан 
ташқари никел ва унинг қотишмалари қуруқ хлорда энг чидамли материаллар 
бўлиб ҳисобланади. 
№ 
Хлоридлар 
Оксидлар 
Сулфидлар 
Формуласи 
t
эриш

о
С 
Формуласи 
t
эриш

о
С 
Формуласи 
t
эриш

о
С 

AlCl
3
192, 
буғл.
Fl
2
O
3
2015 
Al
2
S
3
1100 

FeCl
2
672 
FeO 
1360 
FeS 
1193 

FeCl
3
304 
Fe
2
O
3
1540 
Fe
2
S
3
– 

CuCl
2
630 
Cu
2

1230 
Cu
2

110 

NiCl
2
973, 
буғл
NiO 
1950 
NiS 
793 

PbCl
2
501 
PbO 
1290, 
парч

PbS 
– 

TiCl
4
буғланади 
TiO
2
1560 

CrCl
3
1152 
Cr
2
O
3
1550 
Cr
2
S
3
парчал 


151 
6.6-жадвал 
Қуруқ хлор ва водород хлоридли муҳитларда металлар ва қотишмаларни 
ишлатишда рухсат этилган юқори температураларнинг қийматлари
 
№ 
Материал 
Температура, 
о
С 
Хлор водород хлоридли 
1. 
Платина 
1200 
1200 
2. 
Олтин
– 
870 
3. 
Волфрам 
– 
600 
4. 
Никел 
550 
510–600 
5. Инконел (80% Ni, 14% Сr, 6% Fe) 
– 
480 
6. 
Мис 
100 
100–120 
7. 
Углеродли пўлат, Ст.3 
150 
260–350 
8. Зангламайдиган пўлат 12Х18Н9Т 
300 
450–500 
9. 
Кумуш 
– 
230 

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish