Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

Латунлар
– миснинг рух билан 
ҳосил қилинган қотишмалари (45 % 
гача 
Zn) 
ҳисобланади. 
Махсус 
латунлар яна қўшимча равишда Si, Al, 
Ni, Cr, Mn ва бошқа компонентлар 
билан легирланади. Махсус латунлар 
коррозиябардошлилиги 
бўйича 
мисдан қолишмайди. Оддий латунга 
алюминий, марганец ёки никелнинг 
киритилиши қотишманинг атмосфера 
коррозиясига, 
кремнийнинг 
киритилиши эса – денгиз суви 
коррозиясига чидамлилигини оширади. Латунлар ва бронзаларнинг механик 
хоссалари, кимёвий таркиби ва қўлланилиш соҳалари 7.8-жадвалда 
келтирилган.
Латунлар буғ-қувватли қурилмалардаги конденсатор қувурларини, 
айниқса тез айланувчи денгиз суви билан совитиладиган карабл 
конденсаторларининг қувурларини тайёрлаш материаллари сифатида кенг 
қўлланилади. Рухсизланиш деб аталадиган коррозия тури оддий латунлар 
учун характерлидир. Сиртнинг маълум бир қисмларида латун ўзига хос 
емирилишга учрайди ва натижада тўкиладиган юмшоқ мис қатлами вужудга 
келади. Дастлаб эритмага бир вақтнинг ўзида рух ва мис ўтади. Шундан кейин 
мис ионлари эритмадан қайта ажралади, чўкма ҳосил қилган мис қўшимча 
катод вазифасини бажариб, латуннинг электрокимёвий коррозиясини 
тезлаштиради. Натижада эритмага рух ионлари ўтади, вақт ўтиши билан 
коррозия шунчалик чуқур тарқаладики, материалда тешиб ўтилган 
бузилишлар кузатилади. Агарда рухсизланиш жараёни кечмаса, денгиз 
сувидаги латуннинг емирилиш тезлиги унча катта бўлмасдан 0,008–0,01 
мм/йил ни ташкил қилади. Латунларнинг рухсизланишини камайтириш учун 
қотишма қўшимча равишда қалай, никел, алюминий ва кўпинча 0,001–0,012% 
миқдорда мишяк билан легирланади. 
Латунлар ишлатилиш шароитида коррозион ёрилишга мойилдирлар. Бу 
ҳодиса атмосфера таркибида аммиак ёки олтингугурт ангидриди бўлган 
ҳолларда шунингдек аммиак, аммиак комплекслари ёки цианид тузлари 

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish