Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

Бронзалар
деб, миснинг қалай (Sn), шунингдек алюминий, кремний, 
марганец ва шу кабилар билан ҳосил қилган қотишмаларига айтилади. 
Қалайли бронзалар – таркибида 13,8% дан кўп бўлмаган, кўпинча 8-10% 
Sn бўлган материалдир. Улар қаттиқ эритма ҳисобланади. Қалайли бронзалар 
оксидламайдиган минерал кислоталарда, денгиз сувида, ишқорли эритмаларда 


182 
яхши коррозион бардошлилик намоён қилади. Улар яхши антифрикцион ва 
қуйиш хоссаларига эга. 
Алюминийли бронзаларнинг таркибида 9–10 % алюминий бўлиб, улар 
бир фазали структурага эга. Бундай бронзалар суюлтирилган кислоталарда, 
шунингдек хлорид, фосфор, уксус, лимон ва бошқа кўпгина органик 
кислоталарда сидамли ҳисобланади. Айниқса, таркибида 9,8% алюминий 
бўлган бронза ва таркибида қўшимча 4% темир бўлган алюминийли бронзалар 
(Бр.АЖ9-4) юқори коррозион бардошлиликка эгалиги билан ажралиб туради. 
Кремнийли бронзаларнинг таркибида 15 % гача кремний бўлиб, фақат 
таркибида 3–4 % кремний бўлган қотишмаларгина қаттиқ эритма 
структурасига эга.
Кимё саноатида қўшимча равишда марганец (Бр.КМцЗ-1) ва никел
(Бр.КН1-3) билан легирланган кремнийли бронзалар ишлатилади. Бундай 
бронзалардан зарб таъсирида ҳам учқун чиқмаслиги сабабли улар босим 
остида ҳамда портлаш хавфи юқори бўлган шароитларда ишлайдиган 
жиҳозларни тайёрлашда қўлланилади. 
7.2.4. Никел (Ni) ва унинг қотишмалари 
Никел ўзининг мустаҳкамлиги, қийин эриши, пластиклиги ва механик 
ишлов беришга лаёқатлилиги билан ажралиб туради. Никелнинг зичлиги ρ = 
8,91 г/см
3
, эриш ҳарорати t
эриш
= 1455°С, сувдаги рухсат этилган чегаравий 
концентрация миқдори – 0,01 мг/л. 
Никелнинг стандарт электрод потенциали Ni
2+
+ 2е ↔ Ni реакция учун – 
0,25 В га тенг. 
Никелда пассивланиш қобиляти бўлганлиги сабабли у юқори коррозион 
бардошлиликка эга (7.9-жадвал). 
7.9-жадвал 
Никел ва унинг қотишмалари учун коррозион бардошлилик шкаласи
Оксидламайдиган, суюлтирилган хлорид (15 %гача), сулфат (70 % гача) 
ва бир қатор органик кислоталарда никел етарли даражада чидамли. 
Никелнинг коррозияланиши кўпинча кислород деполяризацияси орқали 
кечади. Шунинг учун кислород ёки ҳавонинг қатнашиши, муҳитнинг 
аралаштирилиши ва оксидолвчиларнинг бўлиши никелнинг коррозияланиш 
тезлигига катта таъсир кўрсатади. FeCl
3
, CuCl
2
, HgCl
2
, AgNO
3
, NaClO каби 
оксидловчилар бўлган эритмаларда никелнинг коррозияланишини тезлашади.
Балл 





Коррозион бардошли-
лик, г/м
2
∙соат 
≤ 0,0001 0,0001–
0,005 
0,005–
0,01 
0,01–0,05 0,05–0,1 
Балл 




10 
Коррозион бардошли-
лик, г/м
2
∙соат 
0,1–0,5 
0,5–1,0 
1,0–5,0 
5,0 –10,0 >10,0 


183 
Никел юқори ҳароратларда кўпгина органик муҳитларда, жумладан ёғли 
кислоталарда ва спиртларда ҳам коррозияга юқори чидамли. Шунинг учун 
озиқ-овқат саноатининг жуда кўп жиҳозлари никелдан тайёрланади. 
Никелнинг асосий хоссаларидан яна бири – ишқорнинг барча 
концентрацияларида ва исталган ҳароратида унинг чидамлилигидир. 
Ишқорларни қайнатиб қуйилтириш ва эритиш жиҳозларини тайёрлашда никел 
энг яхши материал ҳисобланади. Бундай муҳитларда никел-темир 
қотишмаларига ҳам у коррозион бардошлиликни таъминлайди.
Ўзининг дефицитлиги ва зангламайдиган пўлатларнинг уни алмаштира 
олиши сабабли никелнинг конструкцион материал сифатида ишлаб 
чиқаришда қўлланилиши чеклангандир. Шундай бўлсада никел галваник 
ҳимоя қопламаси сифатида ҳамда кўпгина қотишмаларни тайёрлашда 
компонент сифатида кенг қўлланилади. 
Никелнинг мис, молибден билан қотишмалари ва Ni-Mo-Cr ва Ni-Cr-Fe 
системали қотишмалари ҳам юқори коррозион бардошлиликка эга. 

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish