Доривор ўсимликларни ўстириш ва етиштириш



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/51
Sana28.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#588745
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   51
Bog'liq
6088f0c8464b5

Агротехник тадбирлар.
Ач-
чиқ эрмон суғориш имкония-
ти кам бўлган майдонларда ҳам 
экса бўлади. Ерларни ҳайдашдан 
олдин гектарига 10 тонна гўнг, 
40-50 кг фосфор ўғитлар соли-
нади. Тупроқ 25-30 см чуқурликда 
ҳайдалади. Қуритилган уруғи кеч кузда ёки баҳорда гекта-
рига 5-6 кг ҳисобида экилади. Суғориладиган майдонларда 
уруғ қадалгандан кейин 60-70 см суғориш эгатлари олинади 
ва кетма-кет суғорилади. Уруғни гўнгга аралаштириб эккан 
маъқул (1:5 нисбатда). Зеро тупроқнинг юза қисмидаги қатқа-
лоқ кўпинча экинни буткул нобуд қилади. Уруғ экилгандан 
20-25 кундан кейин майсалар чиқа бошлайди. Парвариш 
ишлари культивация қилиш, қўлда ўтоқ қилиш ва яганалаш-
дан иборат. Бунда туплар ораси 10-15 см бўлиб, ҳар бир уяда 
1-2 та ўсимлик қолдирилади. Вегетация давомида 7-8 марта 
суғорилади. 
Аччиқ эрмон поясини ўртача 50 см баландликда қирқиш 
мумкин. Биринчи йили унинг ҳосилдорлиги гектарига ўр-
тача 5-6 центнерни ташкил қилса, кейинги йилларда 12-13 
центнердан ҳосил йиғиб олиш мумкин. Уруғларининг ҳо-
силдорлиги ўртача гектарига 0,5-0,6 центнерни ташкил эта-
ди. 
Тавсиялар.
Табиатдаги захираси етарли. Тошкент вилоя-
тининг тоғли ва тоғолди районларида катта миқдорда хом-
ашёсини тайёрлаш мумкин. 


69
Доривор ўсимликларни ўстириш ва етиштириш
41–
китоб
 ТУРКМАН МАНДРАГОРАСИ - МАНДРАГОРА 
ТУРКМЕНСКАЯ 

MANDRAGORA TURCOMANICA
 MIZG.
Ўсимликнинг тарқалиши.
Туркман мандрагораси Ғарбий 
Копеттоғ эндем ўсимлиги бўлиб, Ўзбекистон интродуцент 
ўсимлик сифатида етиштирила-
ди. 
Ўсимликнинг тавсифи.
Ман-
драгора (Mandragora) — итузум-
дошлар оиласига мансуб кўп 
йиллик ўтлар туркуми. Барглари 
йирик, тухумсимон, яхлит, бўйи 
80 см гача, гуллари сарғиш-яшил, 
зангори, бинафша ёки оқ. Меваси — тўқ сариқ, думалоқ, йи-
рик резавор-мева. Ўрта денгиз соҳиллари ва Ҳимолайда 5 тури, 
Туркманистонда 1 тури ўсади. Органлари таркибида алкалои-
длар (гиосциамин, скополамин ва б.) мавжуд. Ундан тайёрла-
надиган препаратлар организмдаги оғриқни қолдириш учун 
ишлатилади. Ўзбекистонда доривор ўсимлик сифатида Ўзбе-
кистон Фанлар академияси Ботаника илмий ишлаб чиқариш 
марказининг ботаника боғида ўстирилади. Уни кўпайтириш 
йўллари ишлаб чиқилган.

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish