Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


I б о б V III—XIII А С Р Л А Р Д А УРТА О СИ ЕДА ТАБИИЙ-



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

I б о б
V III—XIII А С Р Л А Р Д А УРТА О СИ ЕДА ТАБИИЙ-
ИЛМ ИЙ ВА ИЖ ТИМ ОИЙ-ФАЛСАФИЙ
Ф И К РН И Н Г РИ В О Ж Л А Н И Ш И
1. V I II— X II А С Р Л А Р Д А У РТА О С И Ё Д А М А Д А Н И Й
Р И Б О Ж Л А Н И Ш
Ик ки-уч аср д а в о м и д а М и с р д аи
Хитойгача булган 
^удудни босиб олган ва янги дин — исломга ас осланг ан 
А р а б х а л иф а л иг и т а ш к и л топди.
Урта Ос иё да ислом дпни V I I I — IX а с рла р д а в оми да
уруш, зуравонлик, и мти ёз л ар яр а тиш ка би воситалар 
б ил ан о мм а га сннгднрнлди ва у ^укмроп м а ф к у р а г а
анлаиди. Эски ё.чувлар, маданннт 
п ам у п а л а р и нуцо- 
тнлдн, а р а б i: ;viin кенг тар^ алдм:
а р а б
халифалнг и- 
рлшг
бшнца у л к а л а р н билам турлн саидо-сотнк, мцти- 
соднй-снссшт, маданий а л о ^ а л а р кспгайпб борди.
£ У р т а Осиё ва Хуросон а р а б х а л ифа л нг и вакнлн томо- 
шгдан б о ш^ а р и л а р , сиёсат м а р к а з н ип г топшприги а с о ­
сида олиб б о рилар эди. Ш у б илан бирга Урта Осиё учун 
х а л и ф ал и к н и н г м а р к а з и ва турли ж о й л а р и д а юз бера- 
ётган ма да ни й у з г а р и ш л а р д а н б а ^ р а м а н д булиш имко- 
шштн очилг ан эди. Айни^са V I I I аср охири 
IX 
аср бош- 
л а р и д а х а л и ф а л и к н и н г
м а р к а з и —• Ба г д о д ,
Д а м а ш к
шаз^арларида ма да ни ят, и лм - фа н
кучайиб бормоц да 
эди. Хусусан х а л и ф а л а р
Ман сур (754—-776), 
Хоруи 
а р - Р а ш и д (786—809), М а ъ м у н (813— 833) з^укмронлиги 
д а в р и д а ^индча, юнонча, 
ф ор с ч ад ан илмий, 
сиёсий, 
б ад иий а с ар л ар н ин г т а р ж и м а л а р и купайди, ма да ний 
а л о к а л а р а в ж олди, цад имг и Юнонистоннинг машхур 
о л им л а р и Аристотель, Гален, Гиппократ, Архимед, Е в ­
кл ид к а би ла рн ин г мероси кенг у рганилди. Ха ли фа л ик -
иинг турли у л к а л а р и д а н тан и цл и о л им л ар
Ба г до дт а
олиб келинди, бу ерд а IX аср боши да «Дор ур з^икма»— 
Д о п о л и к уйи — илк ма р к а з и т а ш к и л топди, у нда турли 
и лм ла р — фа л а ки ёт, риёзиёт, тиббиёт, тарихшунослик,
г еография, кимё, ф а л с а ф а ка би ф а н л а р р и во жла нд и .
М а ъ м у н Б а г д о д г а х а л и ф а булиб к е т ишид ан а в ва л
М а р в д а х ал иф а л и к н и н г Урта Осиё ва Хуросондаги нон-
9


би булган. Унинг с а р о й и д а к а тта ол и м л ар — Хоразмий, 
Ф аргоний, Туркий, М ар в ази й , М атури д ий к а б и л а р и ж о д
этган эди л ар. Урта Осиёда а р а б л а р
боскинчилигига 
Карши олиб борилган ку р а ш V I I I — IX а с р л а р г а келиб 
х а л и ф а л и к к а буйсуниш дан КУТУЛИШ ва м у с т а ^ и л д а в ­
л а т тузиш учун к у р а ш га ай л ан и б кетди. Н а т и ж а д а IX 
ас р ла р н и н г охи рид ан б о ш л а б м уту л л ар истилосига — 
X III асрнинг б о ш л ар и га к аДа Р б улган д а в р ичида У р­
та Осиё ва Хуросонда бир 
неча ф ео д ал
д а в л а т л а р и
в у ж у д га келиб, п а р ч а л а н и б
кетди — бу 
то^и ри йлар, 
сомонийлар, с а л ж у к и й л а р , га зн а в н й л а р , к ° Р ах о н и йлар 
в а ^ н и ^ о я т х о р а зм ш о ^ л а р д а в л а т и эди.
/ IX асрнинг о х и р л а р и д а илк бор сом они й ларни н г д а в ­
л а т и т аш к и л топган б;улса, X III асрнинг 20- й и л л а р и д а н
б о ш л аб Х о р а зм ш о ^ л а р д а в л а т и м у г у л л ар н и н г аёвсиз 
^у ж у м и г а учради. Л е к и н тухтовсиз ф еод ал к у р а ш л а р и - 
нинг д а в е м этиш ига к а Ра м а сдан, бу м у с т а ^ и л ф еод ал
д а в л а т л а р и д а
м а д а н и я т , 
айникса, и лм -ф ан, 
са н ъ ат, 
ад а б и ё т ж у д а ри вож ла н д и . Б у д а в р д а У рта Осиё д унёга 
бую к м у та ф а к к и р олим, ш ои рл арн и етиш тириб берди.
Х а л^ н и н г м у с тац и л л и к учун к ураш и в а бу мустЗ- 
Килликнинг к у л га ки ри тили ш и унинг м а ъ н а в и й юксали- 
шига олиб келди ва аж ойи б истеъдод э г а л а р и н и яратди . 
М аш х у р дин ш ун осл ар Бухорий, 
Термизий, 
Н а сав и й , 
таб и атш ун ос ол и м л ар — Хоразмий, Ф аргоний, Ж у р ж о ­
ний, Ч а гм и н и й лар, цомусий б и л и м л ар э г а л а р и Форобий, 
И б н Сино, Беруний, Р озий к а б и л а р шу д ав рн и н г ма^- 
сули эдилар.
Ф и рдавсий, РУдакий, Носир Хисрав*. У м ар Хайём, 
Юсуф Хос Хожиб, М а х м у д К рш гари й , Н а р ш а х и й , Бай - 
^а^ и й каби шоир, тар и х ч и л а р шу д а в р д а я ш а б и ж о д
этди лар.
Бу д авр ад а б и ё ти уч ти лда — а р а б , 
форс, туркий 
т и л л а р и д а уз н ам у н ал ар и н и к олДи РДи - Б у д ав р н и уз 
мазмуни, салм оги, а ^ а м и я т и ж и ^ а т и д а н У рта Осиё Уй- 
Л гониш д а в р и деб а т а с а к хато булмайди.
'
Уйгониш д а в р и м а дани яти н ин г узига хос том он л ари
v м а в ж у д булиб, у л а р ц у й и д аги л а р д а н и борат эди: 
f
1. Д унёви й м а ъ р и ф а т г а интилиш, бу й улд а утмиш
ва КУШНИ м а м л а к а т л а р н и н г
м а д а н и яти ю т у ^ л а р и д а н
кенг ф он да л ан и ш , ай н и^са таб и и й -ф а л саф и й , ижтимоий 
и лм л арн и р и вож лантири ш .
2. 
'Габиатга кизикиш , таб и атш у н о сл и к и лм лари ни н г 
ри вож и, р а ц и о н а л и зм , а ^ л кучига ишониш, асосий эъти-
10


борни ^ а ^ щ а т н и топиш га ^ а р а т и л г а н ф а н л а р г а бериш, 
^ а ^ и ^ а т н и инсон т ас ав ву р и , илмининг асоси деб >^исоб- 
л аш .
3. Инсонни у л у гл аш , унинг ацлий, табиий, бадиий, 
м а ъ н а в и й ф а з и л а г л а р и н и
асослаш , 
и нсонпарварлик, 
говори ахлокий ^онун ва ^ о и д а л а р н и намоён этиш, к о ­
мил инсонни т а р б и я л а ш н и м а ц с ад
1
\и л и б к$йиш.
4. У н и в е р с а л л и к — цомусийлик, б ар ч а н а р с а билан
ц изи^иш бу д а в р м а д а н и яти н и н г мухим тоМонларидан 
бири эди.
Б у д ав р м а д а н и яти умуминсоний ф а з и л а т л а р риво- 
ж и учун х и зм ат ^илди
Б у д а в р д а Урта Осиёнинг р и в о ж л а н г а н ш а ^ а р л а р и
Гургон — Урганч, Бухоро, С а м а р к а н д , М арв , Термиз, 
Ш ош ва б о ш ц а л а р мусулмон м а м л а к а т л а р и ичида энг 
т а р а н и й з т г а н ш а ^ а р л а р , у л к а л а р д а н б ири га ай ланди 
ва «мусулмон м а д а н и я ти » деб а т а л г а н м а дани ятн и нг 
тез р и во ж л а н и ш и г а к а тта таъ си р к^рсатди. М а ъ н а в и й
м а д а н и я т билан бирга сапдо-соти^, .^унармапдчилик, 
цурилиш и ш л ари криг анж 
олди, илм -фан, 
ад а б и ё т
а с а р л а р и тез тар ц ал д и . Билим олиш га цизициш ва бу 
й улд а турли с а ё ^ а т л а р к;илиш, мусулмон 
у л к а л а р н г а
б ориш таб и ий з^олга ай лан ди. Ш о ^ л а р уз с а р о й л а р и д а
и лм -ф ан , ад а б и ё т р и вож и га а л о ^ и д а 
эътибор берди- 
л а р — бу у л а р н и н г ш у^рати , нуфузи ош иш и учун хи з­
м а т ^ и л ган эди. Б у д а в р д а а р а б тили, бадиий а д а б и ё т
тили б улм и ш д ар и й — ф орс тили в а турки й ти л д а олам - 
ш ум ул а ^ а м и я т ка сб этувчи а с а р л а р ёзиб ^о л д и р и л ган
эди. 1220 й илдан б о ш л а н га н Чингизхон бош чилигидаги 
м ^ у л л а р ^ у ж у м и бу м а д а н и ятн и н г 
р и в о ж л а н и ш и г а
ж у д а к а т т а з а р а р келтирди.

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish