Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

*
2
+
10
а
- =
3 9
;
5) 
jc
2 + 21 = 10-г:
6 )
1 2 л : + 2 8 8 = л-2 ;
Бу т сн гл ам о ла р Хоразмий т е н г л а м а л а р и деган ном 
б ил ан а д а б п п л ар да учрайди. У шб у тенг лама ла рнпнг .
х и лл а р пш -i хам уш ш г у;;и топган.
Хоразмий бу билаи к а п о а тл а п и б колмадп. У шу б та 
т ен гл ама к у р ш ш ш л а р п п н п г хар бпрпга тегншли тепгла- 
м а л а р н н йигди, у м у мл а ш т н р ди ва 6 тур т е н г л а м а л а р н и
ёзди:
1) 
а х 2 = вх;
2
)
а х 2 = с;
3) вх — с\
4) 
а х 2 + в х = с\
5

а х 2 
+
с 
=
вх;
6

ех-г с = а х2;
Топилиши к е р а к булган мнкдор нлдиз ( х ь , vj б у ­
л иши хам мумкин, илдиз 
к в ад ра т и (.г2) булишн х.ам 
мумкин. Хора змий 
илднзни — ж а з р , кв ад ра т ни — мол 
деб атаган.
Хора змий ^ а р ф и й символиками п ш л ат ма г а н , тенг­
л а м а л а р н и с уз л а р о рк а ли и фо д а ла г ан . Умуман, ар а б
ти л ид а ёзилг ан м а т е м а т ик а с а р л а р д а х ар ф н й с и мв о­
л и к а булмаг ан .
Ха рфн й
с и мв ол ик а 
Е в р о п а д а XVI 
а е р д а н б ош л а б ^ а б у л крглинган.
Алгоритм нима? Алгоритм 
сузи д а с т а в в а л Х о р а з ­
мийнинг «Арифметика» китобининг биринчи бетидаги 
су з л а ри: Dixit Al gori t hm!, я ъ ни « Дед ик и
Алгоритм» 
д ег а н сузд ан бошланг аи. Б у эса «Дедик и ал-Хоразмий» 
нинг лотннча ифодаси эди.
Алгоритм,
д ас т л аб ,
ном, тутрироп-], 
нисба эди. 
К е й ин ча л ик янги а ри фме тик а, яъни бутун сонлар унли 
тизими буйича ё зма са но^ коидаси с иф а т и да и ш л а г и л а
бо шланди. Ав в ал санокнинг узини, сунгра к а тъ и й аник; 
к ои д а
б ил ан куйилг а н 
м а са л ан и 
охирнг ача 
ечиб 
борувчи х а р ц а нд а й х н ео бл а ш тизими 
алг орит м деб
23


аталди. Д и ф ф е р е н ц и а л ва интеграл ^исобнинг кашфи- 
ётч ил а ри д ан бири буюк м а т е м а т ик Л ей бн и ц (XVII аср) 
х,ам алгоритм д е г ан д а ^озирги 
за м онд а г и 
маънони, 
я ъ н и м а ъ л у м х ие о б ла ш кридасини тушунгаи.
Алгоритм м а т е м а т ик м а н т щ н и н г му^им тушунча- 
сидир. Ту шу нч ал ар нн н г 
юзага
чи^иши м у р а к ка б ж а -
раен. Ж о н л и м у ш о ^ а д а г а асосланиб, м ш у ю р л а р о р а ­
сидаги м у р а к к а б муноса ба тнинг ке р акл и томони, му^им 
хусуснятини а ж р а т и б олиб, у м у м л а ш т и р иш
н а т и ж а ­
сида хосил булган алгоритм тушунчаси ички мантилий 
конуният б ил ан р и во жл а ни б борди. Хусусий алгоритм- 
л а р д а н умумийсини тоииш усули >^ануз т а д р и жи й ра- 
в ишда д авом этмовда.
Алгоритм хи ео б ла ш кондаси экан, жа хо н н ин г ке- 
йинги минг йпллик м а те ма т ик ас и к ои да л ар ин и нг к а ш ф
э тилиши Хора змий номи б илан боглангандир.
М у х а м м а д Мусонннг исми Хора змий ёки Алгораз- 
мнй лотии ва бошкя т ра н ск р и п ц ия л а р д а турл и ча ша кл -
л а р д а ёзплпб, айтиб кол тгд н.
Чупомчн, ал-Хоразмий,
Алгоритм, Лль-Хорезми, 
Алгаритам.
Бу 
с у з л я рд а н 
а лгоритмчилар, а л торизм, алгорифм ёки алгоритм тер- 
м ин ла ри келиб чиади. М у х а м м а д Хора змий баъзи ада- 
б иё т л а р д а гохо Ховаризми, Бен - Муз а деб хам юрити- 
лади.
Алгоритм, и н ф о р м ати к а, ком пью терл аш тири ш . За -
м о н ам и з ш ш г илгор ф а н л а р и д а н булг ан кибернетика 
ва и нформати кап и пг исти^боли ни^оятда порлок. Ки- 
берпетпканн 
алгоритмсиз, к ом пы от е рл а р ишини алго- 
р н т мл ар иа з а ри я с ис из т а с ав ву р ^ ил иб булмайди. Тез 
хисоблайдиг ан м а ш п н а л а р н и н г иш д ас т ури а л г о р и т м - 
л а р г а асосланади.
Ав то ма тик тез х ие об ла ш м а ш и н а л а р и
н аз ар н яс и
м а т е м а т и к ма нтицца суянадн. М а т е м а т и к ма нтик б ил а н
хозирги замон а в то ма ти к хи еоб ла ш м а ш и н а л а р и наза- 
рияси уртас ида воситачи в а з и ф а с ш ш утовчи алгорит- 
мик м а с а л а л а р хилма-хилдир.
«Алг оритм»— «ма те ма т ик исботлаш», «^и соб л аш ж а - 
раёни» ка би м а те м а т ик мантгщиннг асосий тушунч ал а-
ридандир. Алгоритм бирор бир турга тегишли хаммн 
м а с а л а л а р н и ечишда и ш л а т и л а д и г а н ж а р а ё н л а р тизи- 
мининг м а ъ л у м т а рт и б да б а ж а р и л и ш и ^ а ц и д аг и аник 
коида булиб, бу т а ъ р и ф Хора зми йн и нг а р и ф м е т ик ж а р а ­
ёнлар ^ а ^ ид а г и ал г ор итмик к р и д а л а р и и и

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish