Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

4. А Х М А Д
ИБН 
М У Х А М М А Д А Л -Ф А Р Р О Н И Й Н И Н Г И Л М И Й
К А РА Ш Л А РИ
Бун да н уи икки аср илгари тупг лга н ва бутун ж а - 
хонда буюк олим деб тан ол ннганл арнинг бири М у х а м ­
м а д
ал-Хоразмий 
булса, 
иккпнчиси 
А.^мад 
ибн 
М у х а м м а д ал-Фарг онийдир. Ик ко в и хам бизнинг ватан- 
д оши мкз : бири Хора змд а , иккинлиси Ф а р г о н а д а турил- 
ган. Ула р б и р га ли кд а Б а г д о д ш а х р ид аг н 
«Б а й т ал- 
хикма» деб ат ал га н илмг охда и жо д ^ и л г ан ла р.
А л - Ф а р г о и и п и и н г
тугилган йили 
номаъл у м, лекин 
унинг а л - Хораз ми н да н
11 йил кейин, яъни 861 йили 
о л а м д а н утганлигн маълум.
Фаргонийнпнг асосан олтита китоби бутун дунёга 
м а ъ л у м ва машхур:
]) 
«Китоб фи у с у л илм CLH-HIJMJM», яъ и п
«Ас тр0- 
номия и лм шшн г ус у л ла р и хацидаги китоб». Б у рисола- 
нинг асл к/улёзмалари матни бир хил булиб, беш хил 
ном ослида са кл ан иб к е лмо^д а, чунончи, «Ал ма жи с-
тпга б аг п ш л а н г а н астрономик рисола», « Ф а л а к сфера- 
л ар и сабабияти», «Ал ма жи с т и ( Алмагест) », « И л м ал- 
х а й а (Астрономия илми) ».
Б у
ц у л ё з м а л а р Англия, 
Франция, Америка, М ар о к а ш , Миср, Санкт-Петербург- 
да са кл ан иб келмоцда. Асар 1145 йили Ионна Севнл, 
1175 йили Х е ра р д Кремои томонида н лотин тилига тар- 
ж и м а ^илингаи ва 1193, 1533, 1537, 1590, 1910 й и л л ар д а 
Голл, Региомонтан, Шёнер, Христман, К а м п а н и томо- 
нидан Европанинг турли м а м л а к а т л а р и д а чоп этилган.
Асарнинг кичик бир н арчаси 
i960 йили рус т ил ид а
э ъл он килинди, Асарнинг Б. А. Розенфель д, И. Г. Д о б ­
ровольский ва II. Д . Сергеева то монида н рус тилига 
уг ирилг ан г у л а т а р ж им а с и бор, лекин хануз н ашр этил- 
г анича йук.
32


'2) 
« Л л -Ф а р го н и й ' ж адва л л а р и » .
К;ул ё з ма ?(индйс- 
топда с а 
1
у
:1
а 
11
м о к д а .
3) 
«Ой Е р н и н г устида ва остида б у л г а н и д а вак^тни
а ш щ я а ш рисоласи».
Б у к ^ л ё з м а 1\охирададпр.
4) 
«Устурлоб б и л а н а м а л ц и л и ш х а к и д а г и китоб».
Китоб Хиндистон о л им л а р и ^ у л ид а са цл ан моц д а.
5) 
«Ётти [щлим хисоби».
Б у к у лё з ма Олмонияда.
6) 
«Устурлобна ясаш .\ai\udasti китоб».
М аз к у р ь^ул- 
ёзмапинг туртта нусхасини Бе р л ин ва П а р и ж д а то- 
ш Iiii мумкин. 1919 йили 
уни В ид ем ан немис тил ид а 
нашр э'тган.
О л ам м а нз а ра с и ни ал- Фарг они й ф н кр ан узига хос 
к у р г ан . " П то л е ме й да н (II аср) Коие рникг а ча (XVI аср) 
ол амн и нг т узил пши геоцентризм ц ои д ал ар и билан ту- 
шунтирилган,
яъни осмондаги жи с м ла р ни н г х а м ма с и
( ж у м л а д а н , Куёш) м а р к аз — Ер 
а т рофи д а айланади,
деб т а с ав ву р цилинган. Ал-Хоразмий, ал-Фаргоний, Бе- 
руипй, Улугбек фи кр л ар и па хисоб-кптобларп хам асо- 
c. in 
iity
га i,;iiiMoi;ian чем а чнцмагаи, зеро, урта аер- 
ларпПиг илм д а р а ж а с п на билим допраси шуии тацозо 
-пар' чди. Гслпоцен i ризмга, н и ш бошка с а йё р а ла р каби 
1:р хам 
К,уёт т енараг нда ай л ан ад и ,
деган i^apopra 
утнш учун ^ а л и бир неча аср бор эди. Лекин ал-Фарго- 
иий билан Беруний илмий роялари геоцентризмдан ге- 
лио ц е нтри змг а ут н шд а м а ъ л у м м а ъ н о д а куприк вази- 
фасиии б а ж а р г а н , дейилс а хато булмайди.
У. в а к т л а р д а О л а м са кки з
1
\ а в а т осмондап: Куёш,
Ой, бешта са йё ра — Меркурий, Венера, Марс, Юпитер, 
Сату рн ва 1022 т а юл ду з л а р с ф е р а л а р и д а н т а ш к и л т оп ­
тан, деб т а с ав ву р ^илипган. Ал-Фарг оннйнинг илмга 
ку шг ан х и с с а ла р и д ан бири — бу с ф е р а л а р радиусла- 
рини биринчи м а р т а а ш щ л а б бериши булди. Б у эса 
о ла м тузилишини илмий т а с ав вур зтишнинг му^им во- 
ситасидир.
Осмон м а н з ар а с и ни г ав д а л а н т и р и б бе ра д и г ан иккита 
«белбог» бор, у л ар: осмон э кв атор и ва ^ у ё ш эклипти- 
каей. Осмон э кв ат о ри Ер э кв атор и ни н г осмондаг и да- 
вом'и, у л а р бир т ек ис ли кд а ётади. К,уёш Ер ат р о фи д а
ку ри н ма с ( асл ид а Ер К,уёш т е в а р а г ид а ) ^ а р а к а т и н а ­
т и ж а с и д а чизнлган тр ае кт о ри я э к л ип ти ка д е б аталиб,
бир 
й ил да т у л а 
ёпиц чизи^ни — а й ла на ни ^осил ци- 
лад,и. Экватор билан э к л ип ти ка тек ис ли кл ар и уз а р о до- 
имин бурчании хосил кил ишад и. Ал-Фа ргонийнинг яна 
бир ’ му.хим ютуги шу б урча кни уз з а м о на с ид а 23 да-

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish