Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

10
1
4
5
6
8
51-раем. Зогора балгщшшг ташки тузилиши: 1-жабра копкоги; 2-бурун тешиги; 3-ён
чизиги; 4-кукрак сузгич каноти; 5-корин сузгич каноти; 6-анал тешиги; 7-орка сузгич каноти;
8-анал сузгич каноти; 9-дум сузгич каноти; 10-огиз тешиги.
Яна циклоид тангачалар хам булиб, уларнинг чети арра тишли булмай, 
балки текис булади. Бундай тангачалар зогора балик, лосос, плотва, карас ва 
бошка баликдарда булади. Умуман, суякли баликдарда ганоид, космоид ва суяк 
тангачалар булади. Латимерияларда космоид тангача учрайди. Бундай 
тангачанинг устки катлами космин моддасидан иборат. Ганоид тангачалар 
кайман баликларда учрайди ва ясси ромбсимон пластинкалардан иборат. 
Тангачалар баликларнинг асл терисидан, яъни кориумдан хосил булади. 
Тангача катлами сиртидан ю щ а эпидермис кобик билан ёпилган. Эпидермис 
кобигида бир хужайрали безлар куп булиб, гавда сиртига суюкдик, яъни секрет 
ажратади. Бу шшшмшик модда балик танасининг сувга ишкаланишини 
камайтиради ва хар хил бактериялардан саклайди. Баликларнинг тангачалари 
уларнинг усиши билан катталаша боради ва пластинкаларда йирик халка хосил 
булади, шу халкаларга караб баликларнинг ёши аникланади.
Баликлар танасанинг бошидан то дум сузгич канотигача тугри ён чизиги 
утади. Бу орган тангачаларни тешиб утган катор тешиклардан хосил булган. 
Тешикларнинг охирги учи нерв учлари билан ён чизиги жойлашган махсус 
каналга очилади. Ён чизиги сув 
шароитидаги
узгаришларни кабул килади.
Скелети. Суякли баликлар скелети тогайли баликлар скелетидан фарк 
килиб, асосан суяклардан ташкил топган. Суяклар келиб чикишига караб тогай 
(хондрал) суяклар ва тери, яъни коплагич суякларга булинади. Хондрал суяклар 
тогай тукимасининг секин-аста суяк тукимасига алмашинишидан хосил булади. 
Коплагич суяк чин теридан хосил булади ва тогайли даврини утамайди. 
Баликларнинг скелети уз навбатида 
ук 
скелети, бош скелети ва сузгич канотлар 
скелетига булинади.
У к
скелети (умуртка погонаси). Суякли баликларнинг умуртка погонаси 
факат хондрал суяклардан такшил топган бир канча умурткалар йигиндисидан 
иборат. Зогора баликнинг умуртка погонаси бошка суякли баликларникига 
ухшаб тана ва дум умурткаларига булинади. Умурткалар танаси куш ботик
89
www.ziyouz.com kutubxonasi


амфицел типда, уларнинг орасида хорда колдиклари сакланиб колган (52-расм), 
хорда колдиклари умуртка танасини тешиб утадиган тор каналлар оркали бир- 
бирига кушилади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish