Доктори, проф. Э. Шерназаров


Сельдсимон акулалар, яъни ламналар (Lamnidae) оиласининг



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Сельдсимон акулалар, яъни ламналар (Lamnidae) оиласининг 
3 та 
уруги ва 6 та тури бор. Уларнинг узунлиги 1,5-2,5 м дан 6-8 м гача боради. 
Сельдсимон акула (Lamna nasus) Атлантика океанинг шимолий кисмида хамда 
Урта ер денгизида куп учрайди, тропик минтакада учрамайди. Узунлиги 1,5-2,5 
м келади. туда булиб яшовчи баликлар (сельд, лосос, сардина, скумбрия) ва 
бошоекпи моллюскалар билан озикланади, Сельсимон акулаларнинг тишлари 
йирик, дум сузгичлари ур^ксимон шаклда булади. Ламна грекча бахайбат, 
одамхур деган маънони билдиради. Лекин бу акулалар одамга хамда кил май ди. 
Сельдсимон акулалар 2-5та тухум куяди. Тухумдан чиккан ёш акуланинг 
узунлиги 70 см гача боради. Гушти учун овланади.
Гигант акулалар (Cetorhinidae) оиласига 
хам битта гигант ёки шимол 
акуласи (Cetorhinus maximus) тури киради. Бу акула катталиги жихатидан 
китсимон акуладан кейин иккинчи уринда туради, яъни узунлиги 12-15 м гача, 
огирлиги эса 4-9 тоннагача боради. Дум сузгичининг устки палласи катта ва 
кенг. Планктонлар билан озикланади. Жигари нихоятда катта, тана массасининг 
20% ни ташкил килади. Гигант акула хам овланади. Жигаридан балик ёги 
олинади. Улар 2 та яримшарда иссик сувли денгиз ва океанларда яшайди, жуда 
хам секин сузади. Бахорда уругланиб, 2 йиддан кейин 1,5 метрли бола тугади.
Мушуксимон 
акулалар 
(Scyliorhiaidae) оиласига 
86 та тур киради. 
Уларнинг узунлиги 50 см дан 1,5 метргача боради. Характерли белгиларига 
оркасида 2 та ток орка сузгичи булади. Типик вакилига мушуксимон акула 
(Scyliorhinus сашси1а)ни мисол килиб олиш мумкин. Унинг узунлиги 0,5 м
77
www.ziyouz.com kutubxonasi


атрофида, Бу акулалар Атлантика океанининг Европа ва Шимолий Америка 
киргокларида бентослар, яъни моллюскалар, кискичбакасимонлар ва чувал­
чанглар билан озикданиб яшайди. Улар очкуз булиб, сельдсимон баликларнинг 
кушандаси хисобланади. Кора денгизга хам кириш и мумкин. Бу акулалар тухум 
куйиб купаяди, 2 тадан 20 тагача уста калин шох моддали кобик билан уралган 
тухум куяди. Оталаниши 
ички,
яъни тухум йулида уругланади. Тухумининг 
устки томонида киприкчалари булиб, улар шу киприкчаалари ёрдамида сув 
тагидаги нареаларга ёпишади. Гушти истеъмол кдлинади, териси хам ишла­
тилади,

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish