Доктори, проф. Э. Шерназаров


Кайси хайвонлар утроц ёки цумга кумтиб яшайди?



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

22. Кайси хайвонлар утроц ёки цумга кумтиб яшайди?
А. Миногалар.
Б. Асцидиялар. В.Ланцетниклар. Г. Миксинлар.
23. Кайси хайвонларнинг айириш системаси тана буйраклар и дан
иборат?
А. Баликлар. Б. Судралиб юрувчилар. В. Кушлар. Г. Сувда хамда 
курукликда яшовчилар.
24. 
Кобицлшар ва 
бошкутисизлар кенжа типлари синфларини
курсатинг. А.
Анамниялар. Б Хордабошлилар. В. Асцидиялар. Г. Амниоталар.
Д. Сальплар. Е. Аппендикул яриял ар. Ж. Жаг огиз л ил ар. 3. Жагсизлар.
III БОБ. ЖАГ ОГИЗЛИЛАР (GNATOSTOMATA) БУЛИМИ
Жагогизлиларнинг узига хос хар актер ли белгилари ва уларнинг катта синфларга
б^линиши. Баликлар катта синфининг умумий тавсифи ва систематикаси. Тогайли баликлар
синфи вакилларининг тузилиши, к^пайиши, таркаиши, систематикаси ва ахамияти.
Жаг огизлилар булимига энг кенг таркалган ва куп сонли умурткали 
хайвонлар киради Бу булимга кадимги калкондорлардан ва хозиргача яшаб 
келаётган тугарак огизлилар дан ташкари барча умурткали хайвонлар киради. 
Хордалилар типига мансб турларнинг 99% дан ортиги ушбу булимга киради. 
Улар ер юзида мавжуд булган барча мухитда учрайди. Сувда асосан, баликлар, 
курукликда эса сувда хамда курукликда яшовчилар, судралиб юрувчилар, 
кушлар ва сутэмизувчилар хаёт кечиради.
Жагогизлилар 
анча мураккаб тузилган умурткали хайвонлардан 
хисобланади. Бош скелетининг висцерал булимида жойлашган огзи озикни ёки 
улжани ушлаш ва майдалаш функциясини бажарадиган жаглар билан 
таъминланган. Жаглар жабра ёйлар ид ан келиб чиккан. Буларнинг купчилигида 
асосий таянч вазифасини бажарувчи хорда эмбрион ва личинка даврида булади, 
кейинчалик хорда кисман ёки бутунлай умуртка погонаси билан алмашинади. 
Мия кутиси скелети бош мияни хамма томондан ураб олади. Огиз олди 
воронкаси хосил булмайди. Бурун тешиги доимо бир жуфт булади, ички
62
www.ziyouz.com kutubxonasi


кулогида учта ярим дойра найлар булади, Харакатланиш органлари сувда 
яшовчи баликларда ток; сузгичлари билан бир кдторда икки жуфт (кукрак ва 
Корин) сузгичлар хдм юзага келган. Курукликда яшовчи умурткал ил арда эса 
беш бармокли олдинги ва кейинги оёклари пайдо булган. Жагогизлиларнинг 
скелети тогай ёки суякдан иборат.
Жагогизлилар булими уз навбатида баликлар (Pisces) ва курукликда 
яшовчи умурткал ил ар ёки туртоёклилар (Tetrapoda) катта синфларга булинади. 
Жагогизлилар орасида баликлар катта синфи вакиллари энг кадимги ва тубан 
тузилган умурткали хайвонлардан хисобланади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish