Доктори, проф. Э. Шерназаров


Колибрилар кенжа туркумига



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet260/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Колибрилар кенжа туркумига 
дунёдаги энг майда кушлар кириб, 
огирлиги 2 г дан 20 г гача ва узунлиги 1,7 см дан 21,6 см гача боради, уларнинг 
энг йириги калдиргочдай келади. Бу кенжа туркумга 1 та колибрилар оиласи ва 
320 га якин тур киради. Асосан Жанубий ва Марказий Америкада таркалган, 
каноти яхши ривожланган, шунинг учун яхши уча олади. Тумшуги узун, 
ингичка, бироз учи кайрилган, мускулли тили найга айланган, гул нектарини 
суриб олишга мослашган. Колибрилар урмонда ва йирик бутазорларда яшайди 
Улар усимликларнинг нектари билан озикланади. Усимликларни чанглатиб 
фойда келтиради. Майда хашаротлар билан хам озикланади. Уяси дарахтда 
булиб, вазни 0,2 г келадиган 1-2 та тухум куяди. Бир йилда 2-3 марта тухум 
куяди. Тухумини 14-19 кун босади, жужаси бир ойдан кейин учирма булади 
Тухумдан чиккан жужаси ожиз, ночор булади. Колибрилар жуда тез учади., 
секундига 20-25 ва хатто 50 марта канот кокиб, хавода муаллак тура олади. 
Уларнинг юраги ошкозонидан 3 марта катта. Тана хдрорати доимий эмас. Тунги 
совукда тана харорати +17-21°С гача тушиб, карахт холатда булади. Ранги жуда 
очик ва ялтирок. Колибрилар гулдан нектар с)фганида хавода бир жойда 
муаллак учиб туради. Куп вактини хавода учиб утказади. Ерда юролмайди.
Кизилиштонсимонлар (Piciformes) туркуми. 
Бу туркумга асосан: 
кизилиштонлар (Picidae) билан туканлар (Rhamphastidae) оилалари киради. 
Улар жиш болали кушлар булиб, тумшуклари жуда каттик ва уткир, оёклари 
киска, бармокларининг иккитаси олдинга ва иккитаси орка томонга кайрилган, 
дарахтларда зфмалаб юришга яхши лаёкатланган, бармоклари узун, тирноклари 
кайрилган.
Кизилиштонлар (Picidae) оиласи вакилларининг 
тумшуги исканага 
ухшаш тугри, уткир булади. Тана узунлиги 8 см дан 50 см гача боради. 
Кизилиштонлар асосан дарахтда яшайди. Думи пружина вазифасини утайдиган 
эластик патл ар дан тузил ган. Оёги калта, бармоклари уткир тирнокли. Дум 
патларининг уткирлиги туфайли дарахтда турганида таянч вазифасини 
бажаради. Купчилиги бакувват исканага ухшаш учли тумшуги ва дум патлари 
ёрдамида дарахтга >фмалаб чикиб озик излайди. Тили жуда узун, учи санчиб 
оладиган игна ёки тугнагичга }Ъсшайди. Уяси дарахтда булади, 3-7 та тухум 
куяди. Тухум босишда эркаги ва ургочиси галма-галдан катнашади. 
Кизилиштонлар оиласига 400 та тур киради. МДХ 
зФмонлаРида, 
тог ва 
жарликларда кизилиштонларнинг 14 та тури учрайди. Фойдали кушлардан 
хисобланади, зарарли хашаротларни йук килиб, тог ва 5фмонларни к)фиклайди. 
Дарахт пустлоги остидаги хашаротлар ва уларнинг личинкалари билан 
озикланади, моногам. Кизилиштонларнинг канотлари ола ва думининг таги оч 
кизил рангда булганлиги учун кизилиштон дейилади (201-раем).
Кизилиштонларнинг типик вакилларига катта ола кизилиштон (Dend- 
rocopus major), кичик ола кизилиштон (D.minor), кора кизилиштон (Dryocopus 
martius), окконот кизилиштон (D. leucopterus), думлари юмшок патли бурма- 
буйин кизилиштон (Junx torquilla) киради. Узбекистонда кизилиштонларнинг 2
334
www.ziyouz.com kutubxonasi


та тури, яъни окканотли кизилиштон ва думлари юмшок; патли бурмабуйин 
кизилиштон кенг таркалган.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish